U Srbiji zeleni sertifikat imaju samo 33 objekta

Zelena gradnja u Srbiji još uvek nije dovoljno zaživela, što potvrđuje i podatak da samo 33 objekta poseduju zeleni sertifikat koji znači da zgrada štedi energiju i vodu, da je građena od prirodnih materijala, pa čak i da koristi biljke koje ne zahtevaju često zalivanje.

Državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović kaže da zelena gradnja nije u punoj meri zaživela u našoj zemlji, ali da Srbija jeste na dobrom putu da unapredi zakone koji obuhvataju tu oblast, kao i da edukuje stanovništvo, privredu i institucije o značaju održivih rešenja u izgradnji.

Na promociji objekata koji su dobili LEED/BREEAM sertifikat, a koju je u okviru Svetske nedelje zelene gradnje organizovao Savet zelene gradnje u Srbiji, Aleksandra Damnjanović je kazala da će Ministarstvo sa Savetom uspostaviti bližu saradnju, u smislu da članovi Savetu budu članovi radne grupe za izmenu zakonskih propisa.

Izmeniti pojedine zakone

- Mi u zakonima koje resorno predlažemo imamo sadržana načela i principe zelene gradnje, ali nigde nemamo eksplicitno prepoznatu zelenu gradnju od pojma do nekih standarda koji se primenjuju u ovoj oblasti - rekla je Damnjanovićeva.

Ističe da je to poziv Ministarstva da se izmene pojedini zakoni kojima se, između ostalog, reguliše i oblast zelene gradnje, a u delu koji se tiče prostornog planiranja i urbanizma, izgradnje i u toku trajanja eksploatacije objekta.

Pixabay

Kako navodi, zelenih objekata u Srbiji nema dovoljno, većinom se grade u velikim gradovima, najviše u Beogradu, i uglavnom se radi o komercijalnim objektima.

- Izmenom zakona i drugih propisa mislim da ćemo doći do zadovoljavajućeg broja takvih objekata - ocenila je Damnjanovićeva.

Objasnila je da zeleni objekat ne znači da ta zgrada ima "zelenu fasadu ili zeleni krov", već da podrazumeva zaštitu od buke, štednju energije, vode, da je "pametna", da ima veći kvalitet i komfor življenja, a ne zagađuje prirodu.

Izvršni direktor Saveta zelene gradnje Dragana Korica precizira da u Srbiji zeleni sertifikat imaju tek 33 objekta, dodajući da je prvi zeleni sertifikat dodeljen 2013. godine.

Istakla je da je danas Savet dodelio zahvalnice za 16 sertifikovanih objekata koji promovišu zelenu gradnju i dodala da je to vid podrške Saveta za njihov "hrabar korak". Ona kaže da nisu svi objekti građeni u Beogradu, ali da većina jeste, da se radi o šoping-centrima, skladišnim prostorima, poslovnim zgradama, pa i jednom enterijeru.

Podsticaj zbog zelenih obveznica

Korica ističe da takve objekte i prostore većinom traže strani brendovi koji i inače posluju u takvom okruženju.

- Njihova prednost je to što u takvim zgradama imaju veliku uštedu u energiji, a s druge strane pružaju podršku biodiverzitetu - rekla je ona.

Pozdravila je emitovanje zelenih obveznica države i ocenila da će one doprineti bržoj izgradnji zelenih objekata.

Pixabay

Član bord direktora Saveta zelene gradnje Martin Elezović objasnio je da postoji čitav niz kriterijuma koje zgrada mora da zadovolji da bi bila zelena ili održiva, a to su elementi koji se odnose na menadžment, proceduru dizajna, na energiju, vodu, na transprot, materijale, otpad, zagađenje...

- Zgrada mora da štedi i energiju i vodu i da vodi računa o materijalima koje koristi, da vodi računa da ne zagađuje okolinu i da unapređuje ekološke karakteristike - rekao je Elezović.

Kako kaže, u našoj zemlji ima sve više kompanija koje grade zelene zgrade i koje za svaki projekat unapređuju svoje znanje i tehnologije.

Jedan od dobitnika zahvalnice Saveta i LEED/BREEAM (zelenog) sertifikata za čak šest objekata je firma GTC, a njen inženjer Vesna Mandić navodi da su morali da zadovolje veoma stroge standarde kako bi postigli te sertifikate. Objašnjava da su njihovi objekti energetski efikasni, da "poštuju" prirodu, da su građeni od posebnih materijala i da koriste biljke koje upijaju više vode.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi