Država će morati da obori cene: Struja i gas u Evropi biće i do 40 odsto skuplji!

Paprenu cenu struje i gasa u Italiji najavio je ministar za ekološku tranziciju Roberto Čingolani, a prema procenama udruženja potrošača, poskupljenje će godišnje koštati jednu italijansku porodicu između 500 i 700 evra, javljaju italijanski mediji.

Vesti o skupljem gasu i struji stižu i iz Grčke i Španije, gde se očekuje da će država morati da se umeša na “slobodno tržište“ i nekako pomogne potrošačima koji neće moći da plate nove, skuplje račune. A oni će otići naviše barem za 20 odsto širom Evrope, prognozira “Sitigrup“, što bi nadalje moglo da ugrozi oporavak ekonomija.

U Italiji skok čak 40 odsto

Najnovije poskupljenje u Italiji se pravda povećanjem cena prirodnih energenata na međunarodnom tržištu. Konačnu reč o poskupljenju daće državna agencija Arera, koja tromesečno, a na osnovu stanja na međunarodnom tržištu energenata, određuje maloprodajnu cenu energije u zemlji.

Skuplji gas – skuplja i struja

A pošto je u energetici sve povezano, skuplji gas znači i skuplju struju, pa je ona za Nemačku i Francusku za sledeću sezonu dostigla rekorde. U Nemačkoj struja za narednu godinu već košta 102,5 evra za mWh, i prvi put je preskočila magičnih 100 evra. U Francuskoj je još skuplje, tamo se uz rast od 2,6 odsto stiglo do 106,3 evra.

Razlog tome je ne samo gas, već i smanjenje proizvodnje zbog ekologije. Mnoge termoelektrane na ugalj su prekinule proizvodnju zbog veoma naraslih taksa na emisiju ugljen-dioksida. Taj skok je samo u poslednjoj godini bio 90 odsto.

Italija raspolaže sa veoma malo prirodnih energenata i gotovo u potpunosti zavisi od uvoza gasa, električne energije i nafte.

Najavljeno poskupljenje je drugo u ovoj godini, jer su već na početku trećeg tromesečja, 1. jula, prirodni gas i električna energija poskupeli za devet, odnosno 20 odsto.

Za prosečnu italijansku porodicu poskupljenje će biti, kako ocenjuje list “Avenire“, težak udarac, naročito za siromašnije i porodice sa više dece. Političari već traže od vlade premijera Marija Dragija da interveniše smanjujući, u finalnoj ceni struje i gasa, deo koji se odnosi na namete države, a koji iznosi i do 50 odsto vrednosti.

Na tržište će morati da se umešaju najverovatnije i vlade drugih siromašnijih zemalja EU, kao što su Španija i Grčka, ali i onih bogatijih, kao što je Francuska, piše Blumberg.

Cene struje i gasa dostigle su rekordne nivoe juče u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Velikoj Britaniji. Vlast u Španiji je već krenula u proces fiskalnog snižavanja cena, u Francuskoj je rečeno da se to razmatra, a Grci su najavili subvencije države za ugrožena domaćinstva.

Cene energenata lete u nebo, i to u uslovima kada se od pandemije nije oporavila privreda, a time ni plate ni budžeti domaćinstva.

– Rastuće cene će pogoditi i pojedinačne potrošače i industriju ove zime. Ali rizik po tržište postoji i kada se država meša da bi to sprečila – kaže Džon Mask, analitičar u “RBC Jurop“.

Poskupljenje energije dodatno raspaljuje i vatru inflacije koja je, po maloprodajnim cenama, u avgustu u Španiji dostigla 3,3 odsto, u Nemačkoj je nivo od 3,4 odsto najviši od 2008. godine, a slična je situacija i u Švedskoj.

– Da stvar ne bi otišla predaleko, vlasti u Francuskoj razmatraju kako da smanje račune potrošačima – rekao je ministar finansija Bruno Lemer na televiziji.

Krenuli su već sa podelom “energetskih čekova“ od po 150 evra za pet i po miliona najsiromašnijih domaćinstava.

Španska vlada će smanjiti “specijalni porez na električnu energiju“ sa sadašnjih 5,1 odsto na samo 0,5 odsto, a biće produžena i suspenzija takse od sedam odsto na struju iz vetrogeneratora, najavio je premijer Pedro Sančez u ponedeljak.

U Grčkoj će svako domaćinstvo dobiti subvenciju za prvih 300 kilovat-časova potrošene struje u poslednjem tromesečju. Veću državnu pomoć dobiće i ona domaćinstva koja se greju na mazut u zimskoj sezoni, najavio je ministar energetike i ekologije Konstantinos Skrekas.

Azijski LNG naspram evropskog zemnog gasa

Cene gasa u Evropi su “eksplodirale” zbog nestašica gasa i praznih rezervoara pred predstojeću sezonu grejanja. Do sezone je ostalo samo mesec dana, a nivoi u skladištima nisu bili tako niski više od decenije. A tako bi moglo i da ostane, jer je priliv iz Rusije i Norveške limitiran.

Gas, i to ukapljeni zemni (LNG), mogao bi da stigne iz Azije, ali za to cena mora još da se podigne, jer je taj gas mnogo skuplji od ruskog. Tog gasa nema ni iz SAD, jer je tropska oluja „Nikolas“ udarila na Teksas i obustavila izvoz terminala u Friportu.

Zbog toga su terminski ugovori u Evropi, za Holandiju, dostigli rekordnih 66,5 evra za megavat-čas (skok 8,5 odsto), a u Britaniji su porasli za još više,, 8,7 odsto. To, međutim, još ne brine nadležne.

– Umesto da bude paralizovan ili da usporava zbog trenutnog skoka cene, energetski sektor treba da ubrza stvar u tranziciji ka obnovljivim izvorima energije tako da ona svima bude dostupna – kaže šef EU za klimatske promene Frans Timermans.

Srbija: Gas miruje do kraja godine, a struja…

– Prirodni gas u Srbiji neće poskupeti do kraja godine, ma kakva cena bila u svetu – rekao je generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.

Razlog tome je, kako objašnjava, dugoročni ugovor sa “Gaspromom“, ali taj ugovor ističe u ovoj godini, a kakva će cena potom biti zavisi od uslova koji se ispregovaraju u novom desetogodišnjem ugovoru. Prema nekim naznakama, uslovi bi trebalo da budu bolji, kao što su ih dobili Mađari, koji su nedavno obnovili ugovor.

Građanima u Srbiji je struja, koja se prodaje po realno beneficiranim cenama, poskupela poslednji put u februaru za 3,21 odsto. Pre toga je u januaru povećan iznos naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača (zelena energija), pa je krajnji račun bio 8,21 odsto veći nego u decembru.

Privreda, koja struju plaća po tržišnim cenama, odnosno ugovorima, šok je doživela od polovine godine, kada su cene počele da skaču, i oni koji danas obnavljaju višegodišnje ugovore plaćaju je duplo više nego što je bila pre godinu dana.

Pročitajte još

Bum sintetičke hrane: Nemci se spremaju za mocarelu bez mleka, da li to i nas očekuje?

Baš “fine“ cene: Prosečno za novi kvadrat 1.530 evra, u Beogradu još 650 evra više

Što se tiče nove cene struje, ministarka energetike Zorana Mihajlović je prošlog meseca rekla da o tome još nema govora, čak ni zahteva EPS-a.

– Mnogo je važnije da narednih par godina smanjimo potrošnju električne i toplotne energije i da pomognemo građanima da kroz zelenu energiju imaju manje račune – navela je Zorana Mihajlović.

To bi trebalo da se ostvari u novom investicionom ciklusu u energetici, vrednom 17 milijardi evra, od čega bi najmanje pet milijardi trebalo da ide u obnovljive izvore energije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi