Rus se zaljubio u srpsku breskvu, i preselio u Raču Kragujevačku

Pod breskvom, praskom ili šeftelijom, kako se sve u Srbiji ne naziva ova voćka, misli se pre svega na autohtonu vinogradarsku breskvu. Ali, breskva je prilagodljiva biljka koja se, upravo zbog toga, gaji na mnogim mestima u svetu. Postoji više od 2.500 sorti i hibrida a neki od njih gaje se i u Srbiji, gde je ona peta voćka po obimu proizvodnje.

Kako se ona pokazala ove godine, za AgroTV govorila su dva domaćina koja se njome bave već duži niz godina.

Iz Beograda za Raču

Prvi je neobični srpski domaćin Mihail Bondarjev, doseljenik iz Rusije koji se s porodicom skučio i zasade breskve i nektarine podigao u selu Trska kod Rače Kragujevačke.

Danas radi na četiri hektara, a zasad je podigao više-manje slučajno, iako je planirao da plac kupi samo zbog vikendice u koju bi dolazio iz Beograda u kome je prvo živeo.

– Kada sam radio otkup voća zatekao sam se u jednom gazdinstvu u Paskovcu, kod sada već mog prijatelja Duška Milisavljevića. Kada sam video kako on gaji nektarine i breskve, odlučio da ih i ja sam probam. A pokazalo se da ni prodaja nije loša jer nektarinu svi vole a breskvu ne vole samo oni kojima smeta „dlaka“ – kaže Mihail, koji danas živi u Trski.

Bondarjev je, u principu, zadovoljan cenom koju njegovo voće postiže na tržištu.  Neke godine je veća, neke manja ali u proseku je dobro. kaže on o svojim sortama „fantazija“, „orion“ i „amigo“, koje nešto kasnije stižu na tržište.

On kaže da posla ima i leti i zimi, jer „i da travu zasadiš oko nje ima posla“, pa nabraja freziranje, kosidbu, prskanje, rezidbu, berbu…

–  A kajsija se reže dva puta godišnje i u odnosu na višnju i jabuku tu je mnogo više posla. Ona je bujna i to traži vreme – kaže Mihailo, koji sa suprugom sam održava voćnjak.

S ove godine sav taj trud se neće isplatiti jer, kako kaže Bondarjev, situacija je „katastrofa“.

– Prvo je breskva poranila zbog tople zime, već u martu je krenula u vegetaciju a onda smo do maja smo imali mrazeve, pa sada mesecima nema kiše. Kvalitet nije loš, ali je rod mali. Cena od 90 dinara je fenomenalna ali malo šta ima dase proda. Nadamo se da sledeće neće biti tako – objašnjava Mihail.

I Mihail ima problem koji muči većinu poljoprivrednika u Srbiji kojima zanimanje zahteva sezonsku ispomoć – nema radne snage.

– Ljudi niti ima, niti znaju i hoće da rade. Ovde nema toliko voća pa nema ni iskustva. Ima tu neka ekipa iz Batočine i oni dolaze da rade ali uglavnom radimo ja i žena i deca sami, a pomažu prijatelji koliko mogu – konstatuje Mihail.

Nit roda, nit radnika

Da nema ni roda ni radnika potvrđuje i mladi voćar Uroš Marković iz Suvodola kod Smedereva.

– Prvo smo imali rane mrazeve, pa je tri puta padao grad, pa onda velike vrućine. Na stablu je ostao po kilo, dva voća, što je smešan rod. Razočaravajuće je ali šta ćemo, moramo da idemo dalje – kaže Uroš.

Zbog toga ove godine neće biti breskve za izvoz.

Pročitajte još:

Ako se novac ne želi izgubiti, mora se uložiti: Oročena štednja vs investicioni fondovi

„I preduzetnice su mame”: Na peticiji za ravnopravnost više od 25.000 potpisa

– Idemo samo na naše tržište, za Rusiju nećemo imati šta da damo. Dosta se traži, cena jeste veća, ali mene s ovim rodom ne krpi ni pet evra po kili a sada je 80 do 100 dinara za kilogram – napominje Uroš.

Posla sa biljkama u ovom izrazito voćarskom kraju ima na pretek, kaže Uroš, od rezidbe preko primene svih agrotehničkih mera i sve komplikovanijeg prskanja savremenim preparatima, do proređivanja i berbe.

– Najveći je problem berba i radna snaga. Čak više to nije pitanje ni plaćanja, jednostavno više nemaš ni koga da nađeš za berbu jer niko neće da radi – zaključuje Marković za AgroTV.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi