Dokle smo stigli u trgovini sa Kinom: Impresivan rast, ali zabrinjavajući deficit

21.04.2021

07:43 >> 07:45

0

Samo u poslednje tri godine Srbija je trgovinsku razmenu sa Kinom uvećavala u prva dva meseca za stotinak miliona evra

Dokle smo stigli u trgovini sa Kinom: Impresivan rast, ali zabrinjavajući deficit
Gerd Altmann/Pixabay

“Čelično prijateljstvo“ u političkim odnosima i ogroman rast privredne razmene u ekonomskim odnosima obeležili su poslednje tri godine na relaciji Peking – Beograd. Sagovornici 24sedam na temu trgovinskih odnosa sa “fabrikom sveta“, profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović i Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta, kažu da postoji dobra perspektiva, ali i velike prepreke, da se ona ostvari u za nas najboljem scenariju.

Koliko je Srbija mala, a Kina gladna

Kina brzim rastom uvoza postaje sve više motor za razvoj drugih ekonomija jer je uvoz Kine povećan u poslednjih godinu dana za 140 odsto, a samo uvoz hrane za 266 odsto. Doprinos Kine ukupnom rastu svetskog uvoza bio je 18,4 odsto a kod hrane 15,3 odsto. Kina je povećala uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa 34,3 na 125,4 milijardi evra, što bi značilo da bismo sa naših 3,2 milijarde agrarnog izvoza mogli da zadovoljimo tražnju Kine za hranom u devet dana i osam sati.

Sa ekonomskog stanovišta cifre su zaprepašćujuće, barem one koje se tiču trgovine i gledano u procentima. U poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za period januar-februar, jasno se vidi da je Srbija svoj izvoz u najmnogoljudniju zemlju Dalekog istoka povećavala samo u poslednje tri godine za više od 50 odsto svakih 12 meseci. U poslednjih godinu dana čak 59,9 odsto, a u samo prva dva meseca ove godine izvezeno je robe za 77 miliona evra, dok je u istom periodu 2019. godine izvoz bio tek nešto veći do 10 miliona evra.

Promeniti strukturu izvoza

Sa učešćem izvoza u Kinu u ukupnom izvozu od 0,4 odsto pre dve godine, danas je i izvoz u Kinu došao na 2,6 odsto. Statistički mnogo, realno malo, jer Kina kao jedno od najvećih tržišta na svetu u izvozu Srbije sa kotira tek na 15. mestu, daleko iza Nemačke sa 384 miliona evra u dva meseca, ili Italije sa 254 miliona.

– Te brojke izgledaju dobro ali trendovi su ipak nepovoljni po nas jer deficit je mnogo velik a struktura izvoza nam je loša. Izvozimo sirovine, bakar i gvožđe, a uvozimo mašine, elektroniku, robu široke potrošnje… Pitanje je da li to možemo da promenimo – napominje Dragana Mitrović, inače rukovodilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka na FPN.

Trgovina bujna, deficit još bujniji, Ilustracija: 24sedam/Podaci RZS

Sa njom se slaže, uz nešto više optimizma, i Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

– Jasna je uzlazna putanja širenja trgovinske razmene, a nadamo se i da bi izvoz prehrambenih proizvoda mogao da doprinese tom daljem rastu trgovine sa zemljom koja se pokazala otpornom i na kovid krizu. Deficit jeste visok ali bio je ranije još veći. Taj veliki uvoz će ostati takav kakav je, njegovo smanjenje nije realno, jer deficit sa Kinom imaju sve zemlje na svetu osim Australije – objašnjava Nikolić.

Kako dodaje, Srbija mora da poveća izvoz i tu mogu da pomognu kineske firme koje su poslednjih godina stigle u našu zemlju i ovde investiraju u izvoz.

Dugoročniji ugovori sa Kinom

– Upravo njihovi proizvodi su toliko i podigli izvoz, i fizički i novčano, a delom i zbog rasta cena metala – objašnjava Nikolić.

A taj deficit je u podacima za januar i februar ravan 400 miliona evra u korist Kine. Sa godišnjim rastom od gotovo 15 odsto i povećanjem učešća u ukupnom uvozu na 13,3 odsto, Kina se probila na drugo mesto zemalja uvoznika, odmah iza Nemačke koja ima 491 milion evra.

Pročitajte još

Prema rečima Dragane Mitrović, kineske kompanije su ovde dosta uložile, ali Srbija bi, kao država i privreda, smatra ona, morala da ima dugoročnije ugovore sa Kinom.

– Inicijativa “Pojas i put“ zvuči dobro ali Kinezi su s tim planom napravili i međusobnu konkurenciju 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope i svima otvaraju samo po delić svog tržišta. Mi sada nemamo kapacitete da konkurišemo na kineskom tržištu. A da bismo ih imali, i da bi nekome bilo isplativo da, recimo, uloži u proizvodnju hrane za Kinu, potrebno je da ima neki dugoročan ugovor koji mu je obezbedila država. Kako toga nema, možda je izglednija varijanta da ovde dođu kineske investicije u dokapizalizaciju postojećih i otvaranje novih firmi, koje bi potom izvozile – zaključuje Dragana Mitrović.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti