Šta nam je potrebno za privredni bum: Hoće li BDP Srbije porasti više od pet odsto?

Ekonomija Srbije može ove godine postići, za nas nesvakidašnji, rast od pet ili šest odsto BDP-a, ali da li će se to ostvariti zavisi od niza okolnosti na koje realno nemamo uticaja, kažu za 24sedam ekonomski analitičari.

– Rast može biti pet, šest pa i sedam odsto ali može biti i tri ili četiri odsto BDP-a. Zavisi od mnogo faktora od kojih su samo neki pod kontrolom planera ekonomske aktivnosti, a mnogo više njih zavisi od sveta, pa i slučajnosti – kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Dobra vest: Nemci optimisti

Priča o srpskom BDP-u neraskidivo je vezana i za stanje u našem najvećem privrednom partneru – Nemačkoj. A kod tamošnjih privrednika optimizam je nastavio uzlazni trend i u aprilu. Indeks poslovne klime minhenskog ekonomskog instituta IFO porastao je sa 96,6 poena u martu na 96,8 poena u aprilu. U proizvodnom sektoru beleže se najviše vrednost od maja 2018. goidne. Iskorišćenost kapaciteta sa 86,2 procenta ovog meseca je prvi put u poslednje dve godine na nivou većem od dugoročnog proseka od 83,5 procenta.

Preduslovi za rast postoje, privreda se oporavlja od kovid krize, delom uz pakete pomoći Vlade, a država je isplanirala velike investicije u infrastrukturu, poljoprivredu…

Šta ako podbaci poljoprivreda

– Sve ono što je planirano, ako se ostvari, daje pomenuti rast. Što se više potroši u puteve i izgradnju bolnica, to će i BDP biti veći. Ali mnogo je nepoznanica. Šta ako podbaci poljoprivreda? Evo, voće je promrzlo? A učešće poljoprivrede je kod nas višestruko veće u BDP-u, nego kod zemalja EU. Ili, ako ne radi turizam i ugostitelji, ni klanice neće imati potrebu da proizvodu toliko mesa – ukazuje Savić.

Da planirano može da donese rast veći od pet odsto, koliko su prognozirali Srbiji i MMF i domaći Fiskalni savet, slaže se i ekonomski analitičar, Saša Đogović, urednik biltena “Makroekonomska kretanja u Srbiji”.

– Pre rebalansa budžeta realna prognoza je bila negde oko 4,5 odsto rasta. Sada, sa izdvajanjima koja su tri puta veća za ekologiju, više ide u infrastrukturu, pakete pomoći… rast može biti veći od 5,5 odsto. Recimo, turizam ove godine, ma koliko malo da napravi prometa, to će se pokazati u BDP-u zbog katastrofalne prošle godine. Tu svakako pomaže što sada ulazimo u period kada smo prošle godine imali zaključavanje, pa je baza od koje polazimo niža – ističe Đogović.

Zavisimo i od stanja u drugim zemljama

Ljubodrag Savić navodi još dva sporna segmenta u kojima “imamo kontrolu gotovo jednako kao i nad nebom kod poljoprivrede“.

Pročitajte još

Već danas možete da se prijavite za novčanu pomoć: Kome i kada sleduje 60 evra, a ko će dobiti i više od 100 evra?

Ministarka Mihajlović: Odluke o “Rio Tinto” tek posle ekološke studije

– Proizvodnja je krenula kod nas, ali to su sve inostrane kompanije koja ne rade za naše tržište, pa ne možemo stimulistai ni njihovu prodaju ovde. Šta ako se na njihovim tržištima uvede ili produži “zaključavanje“? Ili se negde na više meseci prekine lanac snabdevanja fabrika kao sada sa onim brodom u Sueckom kanalu. Tu je i pitanje izvoza… Sada dobro ide, ali lokdaun i tu može da nam stvori velike lagere koje nemamo kome da prodamo – kaže Savić.

Ali, ne zavisi sve od kovida, neba i stranaca… Ima i naših problematičnih tačaka koje mogu da ugroze optimistične prognoze BDP-a, ističu sagovornici 24sedam.

– Velike planove smo imali i ranijih godina, pa se novac koji je odvojen za kapitalne investicije nije u potpunosti i potrošio. A ako nema izgradnje planiranog puta, kada se rokovi probijaju i “sele“ u narednu godinu, nema ni rasta BDP-a po tom osnovu – zaključuje Savić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi