Funda Guneš za 24sedam: AI neće "preuzeti svet", ali mlade generacije moramo naučiti kako da se s njim nose (VIDEO)

Uz podršku Fondacije Nordeus i Ambasade SAD, Guneš je držala predavanja na STEM konferenciji u organizaciji Centra za promociju nauke i Junior Achievement Srbija, gde su nastavnici iz srpskih srednjih škola imali priliku da saznaju sve o veštačkoj inteligenciji danas i tome kakva će biti sutra „iz prve ruke“, od stručnjaka kome je AI više od dve decenije poziv i strast.

Redakcija 24sedam je imala priliku i čast da sa Guneš razgovara o tome gde smo sa veštačkom inteigencijom trenutno i šta možemo da očekujemo u bliskoj budućnosti.

24sedam: Šta veštačka inteligencija (AI) donosi u proces učenja i kako se izboriti sa svim njenim vrlinama i manama?

Guneš: AI transformiše učenje i menja naš svakodnevni život. Ona daje velifunda gunešku snagu, ali sa tom snagom dolaze i odgovornosti. Neke od najvažnijih tema jesu upravo AI i obrazovanje – odnosno odgovorna primena AI. To podrazumeva poštovanje etičkih principa: transparentnost, pravičnost, odsustvo pristrasnosti, jasnoću i, naravno, zaštitu ljudskih prava. Šta znači transparentnost? Moramo da znamo zašto AI daje određene rezultate. Na primer, ako AI preporučuje neki korak učeniku, naša je odgovornost da umemo da objasnimo zašto je baš ta preporuka data – i učeniku i njegovim roditeljima. Druga stvar je odgovornost. Kada koristimo AI za donošenje odluka, ko je odgovoran? Ne možemo reći: „AI je odlučila“ – a da niko ne snosi odgovornost. O ovome moramo otvoreno razgovarati.

24sedam: Ko je taj koji o tome treba da razgovara?

Guneš: Nije da svako dete ili nastavnik mora pojedinačno da vodi te razgovore, ali na višem nivou – u radu škola, obrazovnih ustanova ili ministarstava – mora da postoji ozbiljna analiza kako AI utiče na učenje i kako se preuzima odgovornost za odluke koje AI pomaže da se donesu.

24sedam: Šta je najveći problem s AI?

Guneš: Tu dolazimo do trećeg ključnog principa - kvaliteta podataka. AI uči na osnovu podataka i važi pravilo „smeće unutra – smeće napolje“. Ako su podaci lošeg kvaliteta, biće loši i rezultati. Veliki jezički modeli trenirani su na ogromnim količinama podataka sa interneta, pa ih možemo „uhvatiti“ kako daju netačne odgovore. Zbog toga je podučavanje učenika i nastavnika kako da proveravaju informacije izuzetno važno. AI jeste moćan alat, ali nosi rizike i ograničenja – i upravo poznavanje tih ograničenja omogućava da ga koristimo na način koji zaista pomaže.

24sedam: Kada bi AI uvek davao „prave“ odgovore, da li bi time svi problemi s upotrebom veštačke inteligencije bili rešeni? I pre širenja AI pojavio se problem da sada već generacije mladih smatraju da nema potreba da se išta više zaista uči, od jezika pa nadalje, jer je „sve na internetu“?

Guneš: Ne smemo da dozvolimo da deca izgube potrebu da uče jezike, kritičko razmišljanje ili da razvijaju komunikacione veštine samo zato što „AI može da prevede sve umesto njih“. AI je alat, a ljudi imaju jedinstvene sposobnosti – da komuniciraju, inspirišu druge, da stvaraju. To mašina ne može da zameni. Važno je da razumemo: AI nije ljudski um, nije „superinteligencija“. Ona je statistički, prediktivni sistem – model koji, na osnovu milijardi podataka, predviđa šta bi moglo da usledi. AI ne „misli“ i ne poseduje sopstvenu svest. Zato je presudno da razumemo kako algoritmi funkcionišu i da razvijamo „AI pismenost“. To ljudima pomaže da razumeju šta AI zaista radi i da ne zamišljaju da je „magična“ ili da nas „kontroliše“.

24sedam: Koja je, po vašem mišljenju, najveća korist od AI a koji najveći rizik?

Guneš: Jedna od najvećih koristi je neograničen pristup informacijama. Iako internet postoji već dugo, nikada do sada nije bilo tako lako doći do potrebnih informacija. Druga korist je upravo širenje AI pismenosti – mogućnost da ljudi shvate da AI nije čarolija već tehnologija kojom mi upravljamo. Kada to razumemo, lakše je da postavimo etičke okvire i da AI koristimo da unapredimo, a ne da ugrozimo svoje živote. Rizici su brojni, ali glavni su – pristrasnost podataka i odluka, pogrešna uverenja o moći AI i nekontrolisana upotreba koja može da ugrozi privatnost i prava ljudi.

24sedam: U vezi toga, kako da danas pripremimo mlade za tržište rada, kada ne znamo šta će od "poslova za ljude" postojati u narednih pet godina?

Guneš: AI menja tržište rada, otvara nova zanimanja i menja postojeća. Zato je važno da škole i univerziteti sarađuju s industrijom, da prate realne potrebe tržišta. Istraživanja na MIT-u pokazuju da 95% postojećih kurseva o AI još uvek ne priprema studente za sve što industrija traži. Potrebno je razvijati programe koji spajaju tehničke veštine i društvene nauke: veštine programiranja, ali i razumevanje privatnosti, prava, biznisa i uticaja AI na društvo. U budućnosti će se posebno ceniti ljudi koji imaju uvid i u tehničke i u društvene aspekte. 
U obrazovanju je ključno da nastavnici i treneri razvijaju kritičko mišljenje kod učenika. Kada radimo sa AI, moramo znati da prepoznamo šta je poželjan, a šta nepoželjan rezultat. Učenike treba učiti kroz praktične primere – od osnovnih pojmova o odgovornoj upotrebi AI, do timskog rada na konkretnim problemima, gde učenici zajednički traže rešenja i zatim kritički procenjuju sopstveni rad. Filozofija, etika, istorija – sve to pomaže da shvatimo širi društveni kontekst i da AI posmatramo realno, kao alat, a ne kao „misaoni entitet“.

24sedam: Na kraju, sa svim prethodno rečenim, da li ste AI optimista ili AI pesimista?

Guneš: Kao neko ko gradi AI sisteme, mogu reći: AI je izuzetno moćna tehnologija. Ali to ne znači da treba da joj bezrezervno prepuštamo odluke. Ona je samo statistički model i mora da služi ljudima. Mi smo ti koji postavljamo granice i ciljeve i AI treba da radi za nas, za dobrobit celog čovečanstva.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi