Završetak Severnog toka 2: Hoće li Srbija imati štete ili koristi od spornog evropskog gasovoda?

Ruski energetski gigant “Gasprom“, odnosno u švajcarskom kantonu Cug registrovana firma “Nord strim 2“ u kojoj su investitori nemački “Vinteršel DEA“ i “Uniper“, britansko-holandski “Šel“, francuski “Engie“ i austrijski “OMV“, počeo je ovih dana da puni prvu cev gasovoda “Severni tok 2“.

Neminovno, to pokreće pitanje da li će novi gasovod između Rusije i Nemačke, koji će biti završen do kraja godine, a kome se oštro protive SAD, doneti štetu ili korist Srbiji koja sada ima “svoj“ gasovod “Balkanski tok“.

Dodatna sigurnost

Prema rečima Vojislava Vuletića, predsednika UO Udruženja za gas Srbije (GASAS), geografski i energetski ova dva gasovoda nemaju, načelno, nikakve veze.

– Ali ako se bolje pogleda, količine gasa koje njima dolaze mogle bi da se “sudare“ u centralnoj Evropi. Međutim, to ne dovodi u pitanje niti našu snabdevenost, niti korist od tranzita gasa koji dolazi “Balkanskim“, odnosno “Turskim tokom“. Naprotiv, Srbiji će samo biti bolje – kaže za 24sedam Vuletić.

Severni tok 3

Da je priča o američkom pritisku gotova, Vuletić potkrepljuje i podatkom da je u početnoj fazi projektovanja i “Severni tok 3“.

– Evropi jednostavno treba gas, i to neće skoro prestati. Holandija i Norveška imaju proizvodnju na Severnom moru ali ona opada, jer rezerve nisu beskonačne. EU uvozi 60 odsto gasa, od čega 48 odsto iz Rusije, i na to potroši 60 milijardi evra godišnje – ističe on.

Ovaj energetski stručnjak na otvaranje novog gasovoda ispod Baltičkog mora gleda kao na dodatnu sigurnost Srbije u energetskom smislu.

– Znate, gasovodi su čudna stvar, može nešto da se desi tehnički, ili politički kao 2009. kada je prekinuta isporuka ruskog gasa preko Ukrajine, pa da gas stane. Zbog toga je uvek bolje da za svoje fabrike, škole i građane imate alternativu. A mi ćemo gas imati i iz pravca Mađarske, i Bugarske i po potrebi može da se “presipa“ gas i iz “Severnog toka“ ka jugu Evrope, ako bude potrebe – rekao nam je Vuletić.

Amerikanci prodaju maglu

Projektom “Severni tok 2“ predviđena je izgradnja dve linije cevovoda, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Zbog izgledno dobrog energetskog posla, a posredno i i jačanja ruskog uticaja u Evropi, ovom gasovodu se već dugo vremena oštro protive Sjedinjenje Američke Države.

Stvar je išla dotle da su zvanične sankcije trpeli ne samo “Gasprom“ i Rusi, nego i evropske firme koje su bile uključene u projekat.

Izgradnja je čak privremeno zaustavljena u decembru 2019. godine, kada je holandska kompanija za polaganje cevi “Ol-siz“ (Allseas) prekinula radove zbog američkih pretnji sankcijama. Radovi su nastavljeni godinu dana kasnije i gasovod će biti završen ove godine, potvrdio je krajem marta Viktor Zubkov, predsednik upravnog odbora “Gasproma”.

U međuvremenu, i Amerikanci su morali da delomično ustuknu, jer zainteresovane evropske zemlje, Nemačka na prvom mestu, ne žele da se zbog (geo)politike igraju sa svojom energetskom budućnošću. Američki državni sekretar Entoni Blinken je 19. maja rekao da će SAD “zbog nacionalnih interesa“ odustati od sankcija protiv kompanije “Severni tok“ i njenog direktora Nemca Matiasa Varniga. A pod nacionalnim interesom u ovom slučaju misli se na poboljšanje pomalo zahladnelih odnosa sa Nemačkom.

Ko je spasao Boston smrzavanja…

– Od pritisaka je digao ruke i predsednik SAD Džozef Bajden i to je za upućene očekivano, ma kako glasni i uticajni Amerikanci bili. Nemci zbog pritiska javnosti i ekologije gase nuklearke i termoelektrane, a grade elektrane na gas. Oni neće odustati od sigurnog i jeftinijeg snabdevanja gasom i rizikovati poslovanje svoje industrije – objašnjava Vuletić.

Prvi čovek Udruženja za gas kaže da nije ostalo ništa ni od američke priče o ukapljenom prirodnom gasu (LNG), kojim bi navodno mogao da se zameni ruski gas u Evropi.

Pročitajte još:

Sve manji minusi na tekućem računu: Srbi se opametili, ili su ih banke pritegle?

S&P potvrdio rejting Srbije: Privreda se dobro drži, politika koči reforme

– To je izmišljena priča u koju niko više ne veruje. Evropska unija troši 550 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a prognoza je da će 2030. godine ta potrošnja narasti na 800 milijardi. Odakle će doći taj gas, od Amerikanaca koji proizvode ukupno 60 milijardi kubika LNG-a, i potroše ga kod kuće – pita se Vuletić.

A o tome koliko su Amerikanci pouzdani u energetici Vuletić ilustruje pričom iz zime 2018/2019 godine, kada je Boston, grad od 685.000 stanovnika, ostao bez gasa.

– I šta mislite od koga su ga dobili? Pa od Rusa, naravno, uvezli su tankerima tri milijarde tona da se ne bi smrzli – naglašava Vuletić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi