AI u fokus vratio nuklearke i uranijum

U svetu su trenutno 63 nuklearna reaktora u izgradnji, i mn ogo njih u planu, što je među najvišim nivoima od 1990. godine, a po trenutnoj ceni od 71 dolara po funti, uranijum je i dalje veći nego u bilo kojem trenutku u deceniji koja je usledila nakon katastrofe u Fukušimi (Japan) 2011. godine, piše Energija Balkana.

U poslednjih desetak godina globalna proizvodnja uranijuma je bila pala ali se sada sa povećanim potrebama za energijom usled zelene tranzicije i širenja upotrebe AI koja zahteva ogromne struje željne data centre.

U 2013. godini, globalna proizvodnja uranijuma iznosila je približno 59.331 tonu, pri čemu je Kazahstan bio vodeći proizvođač sa 22.451 tonom, zatim Kanada sa 9.331 tonom i Australija sa 6.350 tona.

Do 2022. godine, proizvodnja je opala na oko 49.355 tona. Kazahstan je ostao najveći proizvođač sa 21.227 tona, dok su Kanada i Namibija doprinele sa 7.351 tonom i 5.613 tona.

Sada se situacija drastično menja. Nova američka administracija zahteva da se razmotri ažuriranje liste kritičnih minerala u istraživanju, uključujući potencijal pridruživanja uranijuma.

Pozicioniranje na listu otvorilo bi federalne fondove i ubrzalo izdavanje dozvola za domaće projekte uranijuma, navodi portal Energija Balkana.

Uranijum ispunjava mnoge okvire kritičnosti - doživljava postepeno promenu tražnje, globalna ponuda je vrlo koncentrisana, a Sjedinjene Američke Države su skoro potpuno zavisne od uvoza.
Kada je reč o ceni uranijuma, prošlogodišnji visoki skok do 16-godišnjeg maksimuma od 106 dolara po funti je nestao. Ali po trenutnoj ceni od 71 dolara po funti, uranijum je i dalje veći nego u bilo kojem trenutku u deceniji koja je usledila nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine.

Fukušima je navela mnoge zemlje da preispitaju ulogu nuklearne energije u svom energetskom miksu, ali pretnja globalnog zagrevanja je donela nuklearnu energiju ponovo na dnevni red.
Na samitu COP28 u decembru 2023 više od 20 zemalja objavilo je Deklaraciju o trostrukoj nuklearnoj energiji.

To je bilo zvanično priznanje - ključna uloga nuklearne energije u postizanju globalne neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine i održavanju cilja rasta gobalne temperature od najviše od 1,5 stepeni na dohvat ruke.

Proizvodnja iz svetske flote od skoro 420 reaktora je na putu da dostigne nove visine 2025. godine, prema Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA).

Oživljavanje nuklearne energije znači da će svetu biti potrebno mnogo više uranijuma, a snabdevanje se već bori da zadovolji potražnju.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi