Srbija konačno dobija fabrike za reciklažu građevinskog otpada

Postrojenja za preradu građevinskog otpada će biti izgrađena do 2027. godine u pirotskom i sremsko-mačvanskom regionu, Subotici, Užicu i Valjevu i plan je da do 2030. godine Srfbija reciklira 40% građevinskog otpada, najavila je Mira Radenović Bojić, državna sekretarka Ministarstva za evropske integracije u razgovoru za Blumberg Adriju (BBA).

– Srbija će u naredne dve i po godine dobiti jedan uređeni sistem upravljanja i tretiranja građevinskim otpadom. Vrednost ovog projekata je 7,5 miliona eva, od čega se 5,5 miliona evra finansira sredstvima Evropske unije – rekla je Radenović Bojić.

Pored pet regionalnih postrojenja, kaže sagovornica BBA, već naredne godine krenuće realizacija nabavki mobilnih drobilica za drobljenje i preradu građevinskog otpada u Novom Sadu, Nišu, Valjevu, Somboru, Smederevu, Inđiji i Kragujevcu.

– Ovi gradovi produkuju po nekim proračunima Ministarstva za zaštitu životne sredine između 24.000 i 52.000 tona otpada godišnje. Mi smo već krenuli u realizaciju, a na gradovima je da obezbede i opreme određenu infrastrukturu – ističe ona.

Ukratko, ukoliko sve bude bilo po planu, šljunak, dotrajala drvna građa ili beton, umesto na divljoj deponiji pravo će u pogon za obradu, nakon čega će postati novi materijal za gradnju.

– Ideja je da se najveća količina tog otpada iskoristi. Procene su da je 75% sadržaja građevinskog otpada zapravo iskop od zemlje, koji se nakon reciklaže može koristiti za prekrivku deponija ili atarske puteve, a da je oko 12% do 25% građevinski materijal (šut, beton, pločice) i ostatak su drvo, metali – ističe ona.

Kada je reč o betonu, kaže Radenović Bojić, nakon reciklaže on može da se koristi kao sirovina, u cementarama pre svega, mada i za putarsku industriju u asfaltnoj bazi.

– Evropa je svoje cementare ranije pripremila za prelazak na niskokarbonsku proizvodnju, pa koriste već neko vreme građevinski materijal koji je već korišćen za proizvodnju cementa – kaže ona.

Da postoji široka namena recikliranog građevinskog materijala slaže se i Dimitrije Knjeginjić, direktor cementare Lafarž (Lafarge) u Srbiji. On kaže da dekarbonizacija počiva na tri stuba.

– Prvi je ono što je do nas, a to je da promenimo portfolio proizvoda i da ih prilagodimo što zelenijem trendu. Za nas je ključno da građevinski otpad nastao od građenja i rušenja završi kroz proces cirkularne ekonomije. To znači da ako se ruši neki objekat, beton tog objekta ponovo se vraća u beton. Na isti način pričamo o cigli, crepu i malteru. Tehnologija postoji. U naprednim zemljama, u smislu ekologije, postoje objekti koji se prave od sto odsto recikliranih građevinskih materijala – rekao je Kneginjić.

Građevinski otpad u Srbiji čini više od 75% ukupnog otpada. U Srbiji se, prema procenama Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, godišnje stvori oko 100 miliona tona građevinskog otpada.

Dostići Severnjake i njihovih 90%

Činjenica je da je poslednjih godina kod nas gradnja u ekspanziji. Ruši se, gradi se, mnogo je infrastrukturnih radova, pa velike količine građevinskog otpada završavaju na deponijama, pored puteva i u prirodi. Činjenica je i da se mnogo toga reciklažom može iskoristiti.

U nekim zemljama Evrope, poput Holandije i Danske, reciklira se čak 90% ukupne količine građevinskog otpada. Plan je da Srbija do 2030. reciklira 40% građevinskog otpada.

To bi trebalo da omogući Uredba Vlade Srbije iz oktobra prošle godine, kojom se prvi put propisuje način upravljanja građevinskim otpadom. Njen cilj je da spreči nastanak divljih deponija i otvori mogućnosti da se otpad koristi u građevinarstvu.

Nova uredba propisuje da pre početka gradnje investitor mora da utvrdi koliko i koja vrsta otpada će nastati, kao i na koji način će postupati sa tim otpadom. Bez toga nema građevinske dozvole.

Na kraju, za dobijanje upotrebne dozvole, neophodno je da dostavi dokaz da je otpad zbrinut u skladu sa zakonom, odnosno sa samim planom o upravljanju građevinskim otpadom.
Uredba propisuje i da građevinsku knjigu i plan o zbrinjavanju ne moraju da imaju fizička lica koja adaptiraju stan ili poslovni prostor – veličine do 200 kvadratnih metara.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi