Kina i Turska nas izvukle: Privreda našla spas od slabe tražnje u EU
Trgovinska razmena sa svetom u 2024. je u plusu već treći mesec zaredom, a na godišnjem nivou izvoz je i dalje pozitivan
U septembru je, treći mesec zaredom, uvećana vrednost spoljnotrgovinske razmene,a povećan obim trgovine sa Kinom i Turskom nadoknadio je pad u razmeni sa EU.
Nemačka, kao ubedljivo najveći partner (u izvozu, u uvozu je to zbog nafte i gasa Rusija), stagnirala je, udeo Kine je povećan sa 8,6% na 10,1% u ukupnoj robnoj razmeni, a više trgujemo i sa Turskom i Azerbejdžanom, objavljeno je u novembarskom izdanju Makroekonomskih analiza i prognoza (MAT).
– Da se to nije povećala razmena sa Kinom i Turskom u prvih devet meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 1,4% već pad od 2,5%, a njegova vrednost bi bila manja za 841 milion evra – kaže analiza MAT-a.
Međutim, razmena se topi i u odnosu na septembar 2023. vrednost je u istom mesecu ove godine uvećana je za 3,1% ili za 167 miliona evra.
Pročitajte još:
– U tom okviru, robni izvoz je iznosio 2,38 milijardi evra i bio je redukovan za 1,8%, dok je robni uvoz vredeo 3,2 milijarde evra i uvećan je za 7%. Deficit u robnoj razmeni je uvećan za 44,9 odsto i iznosi 818 miliona evra – istakli su analitičari MAT.
Skrenuli su pažnju da je spoljnotrgovinska robna razmena najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice EU čine 58,7% ukupne razmene, od čega prvoplasirana Nemačka ima udeo od 14%. Kina je drugoplasirana, ali sa znatno boljim rezultatom nego lane – njen udeo u ukupnoj robnoj razmeni Srbije je uvećan sa 8,6% na 10,1%, i to tako što je udeo u robnoj izvozu uvećan sa 3,8% na 6,2% a u robnom uvozu sa 12,4% na 13,2%, čime je praktično dostigla nemački udeo – objavljeno je u najnovijem izdanju MAT-a.
Ukupna vrednost razmene je, kako je istaknuto, tokom ovog perioda relativno posmatrano značajnije povećana i sa Turskom (za procentni poen) i Azerbejdžanom (za 0,7 procentnih poena).
Pri tome, u prvih devet meseci ove godine značajno je uvećan i plasman srpskih proizvoda na tržište Turske, dok sa Azerbejdžanom vrednost trgovine raste zbog uvoza gasa.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari