Od nas zavisi: Da li ćemo karbonskim taksama puniti naš ili budžet EU?

Za samo dve godine sadašnji režim (samo) izveštavanja o karbonskom otisku svojih proizvoda i usluga prerašće u mnogo ozbiljniju situaciju da neke industrije svoje zagađivanje životne okoline emisijom gasova staklene bašte moraju i da plate. A ubrzo će taj spisak „pogođenih“ karbonskom taksom EU (CBAM) da se proširi i u Srbiji.

– Prema procenama EBRD 20% izvoza Srbije podleže taksama CBAM i jasno je da postoji ozbiljan ekonomski trošak nečinjenja – istakao je Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije na prezentaciji analize „Uloga Elektroprivrede Srbije u energetskoj tranziciji“ koji je u Beogradu održao institut RERI.

Da li ćemo iskoristiti kao zemlja i privreda to malo vremena koliko je preostalo do primene naplate takse, i da li ćemo puniti budžet EU ili budžet Srbije, zavisi samo od nas, rečeno je danas na prezentaciji analize.

– Vremena je malo jer 2027. godina je praktično tu iza ćoška, ali ne znači da ništa ne možemo da uradimo ni po pitanju uvođenja domaćeg ETS sistema, ni ubrzanja energetske tranzicije jer smo kao Jugoslavija ozbiljnu energetsku tranziciju izveli od polovine sedamdesetih do polovine osamdesetih godina prošlog veka. Uveren sam da u 21. veku to možemo da uradimo za manje od deset godina – rekao je Mirko Popović, programski direktor RERI.

Tranziciju su sprovele i mnogo veće i komplikovanije zemlje u Evropi nego što je Srbija a jedna od slikovitijih primer je današnji iz Velike Britanije. Tamo su zatvoriti svoju poslednju elektranu na ugalj u mestu Ratklif-on-Soar, čime zemlja koja je osamdesetih godina prošlog veka 80% struje dobijala iz uglja, danas više ugalj ni ne koristi.

U Srbiji se godišnje u atmosferu izbaci ekvivalent od oko 60 miliona tona gasova staklene bašte, od čega na Elektroprivredu otpada oko 42%. To po sadašnjoj ceni od 65 evra po toni daje da bi samo samo EPS trebalo da plati 1,6 milijardi evra godišnje. A on je 2023. napravio profit (a prethodno dve godine i ozbiljan minus) od 114 milijardi dinara, odnosno oko milijarde evra.

– Uz to treba imati u vidu i trošak zdravstvenog sistema u Srbiji, koji je samo zbog zagađenja vazduha sumporom i azotnim oksidima u jednom istraživanju iz 2016. godine procenjen na 1,68 milijardi evra. Energetska tranzicija košta ali ne raditi ništa košta još više – istakao je Popović.

Sad ne pomaže ni odsumporavanje

Sistematska promena je neophodna, kažu stručnjaci i to brzo jer ni primenjeni sistemi odsumporavanja nisu magično rešenje.

– Odsumporavanje je možda bilo rešenje pre deceniju ili dve ali sada se mora ići radikalnije. A uz to, sistem koji je, na primer, primenjen u TE-TO „Kostolac B“ od 2023. godine i koji je trebalo da smanji izbacivanje sumpora za 96%, imao je takav učinak da su obe elektrane B1 i B2 na kraju te godine imale za 10 tona više izbačenog sumpora nego 2022. godine. Čak i kada se efikasno koristi, taj sistem smanjuje energetsku efikasnost elektrane i ne treba mnogo očekivati ni od sistema na „Nikola Tesla“ koji radi od ovog proleća – kaže Popović.

Za Srbiju bi bilo najbolje da se uključi u evropski sistem ETS (trgovine emisionim jedinicama gasova sa efektom staklene bašte), koji već uključuje više od 11.000 postrojenja za proizvodnju električne energije u 31 zemlji.

– Problem je što sad nema ni zakonskih osnova da se uvede neka taksa ili ETS jer toga nema ni u jednom paragrafu zakona ili uredbi. Mi kao država nismo želeli da sa Evropom ni da razgovaramo o ETS, jer smo smatrali da će to da zatvori EPS. Sada stižu karbonske takse industriji i to će umesto u naš ići u budžet EU a nama i dalje ostaju obaveze svih potpisanih međunarodnih ugovora, od onog iz Pariza 2015. nadalje – napominje ekspert za klimatske promene Danijela Božanić.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi