Ima li kraja „kineskom čudu“

U vreme svetske ekonomske krize izazvane kovidom a nastavljene posledicama jeftinog novca, mnogo zemlje na Zapadu na ivici su ili su zagazile u recesiju. Istovremenom, gledajući na Istok proglašava se „pad Kine“ i „kraj kineskog ekonomskog čuda“ zbog toga što stope privrednog rasta ne dobacuju do 10% kao pre deceniju.

Stari kineski model rasta zasnovanog na kreditima i investicijama ozbiljno je, doduše, potkopan krizom nekretnina, kao i slabom potrošnjom i izvoznom potražnjom, ali nedavni podaci sugerišu da je oporavak ponovo dobio zamah, piše „Asia Times“.

U vreme kada je velika Nemačka u recesiji a Britanija na korak od nje, realna stopa rasta kineskog BDP-a u prva tri kvartala 2023. godine, dostigla je 5,2% na godišnjem nivou. Neki segmenti industrije beleže sulude brojke pa je tako proizvodnja solarnih ćelija porasla za 63%, servisnih robota za 59% a i integrisanih kola 35% u oktobru 2023, prenosi Investitor.me.

I pored finansijske krize koju već nekoliko godina izaziva kriza u sektoru nekretnina, ulaganja u infrastrukturu i proizvodnju porasla su 6% u prvih deset meseci, nadoknadivši smanjenje od 9% ulaganja u nekretnine. Izvan sektora nekretnina, privatne investicije porasle su značajnih 9%.

Potrošnja je takođe doživela snažan oporavak, iako je izvoz pao za 6,4% na godišnjem nivou u oktobru 2023, označavajući šestomesečni uzastopni pad u skladu sa slabom globalnom potražnjom i trendom deglobalizacije, odnosno premeštanja proizvodnje bliže potrošačima.

Ipak, kineski izvoz automobila verovatno će premašiti četiri miliona jedinica do kraja 2023. godine – što je prekretnica u kineskoj industrijskoj nadogradnji i njenom kretanju ka višem kraju lanca dodate vrednosti.

Nekretnine kamen o vratu

Ono što kiensku privrdu vuče nadole je i dalje kriza kod nekretnina, sektora sa visokim stepenom zaduženosti i špekulacijama. Politika Pekinga „tri crvene linije“ za 2020. imala je za cilj da to postigne, uz trenutno usporavanje stambenog sektora kao namernog izbora politike.

Iako će ovo prilagođavanje proizvesti finansijske gubitke za investitore i kreditore, finansijski rizici će verovatno biti ograničeni iz nekoliko razloga. Prvo, direktno bankovno finansiranje za investitore za razvoj nekretnina čini do 3% ukupnih kredita banaka, kupci stanova čine 80% duga vezanog za stambene objekte, a istorijska stopa neizvršenja hipoteka je svega 0,5 %. Drugo, cene nekretnina prati vlada i pad cena stanova je ograničen.

Treće, za razliku od Japana 1980-ih, kineske kompanije nisu ekstenzivno koristile nekretnine kao kolaterale i za razliku od američke krize (koja je prodrmala svet) drugorazrednih hipotekarnih kredita iz 2008. godine, kineska industrija nekretnina nije doživela veliko drugorazredno kreditiranje ili finansijalizaciju.

Konačno, kako veliki deo duga industrije nekretnina čini domaći dug denominovan u juaqnima (renminbiju), Narodna banka Kine i kompanije za upravljanje imovinom u državnom vlasništvu mogu obezbediti neophodnu likvidnost ili kapital za podršku bankama kada je to potrebno.

Bilans stanja sektora nekretnina smanjen je za 1,7 biliona juana (240 milijardi američkih dolara) – samo 1,4% BDP-a. Malo je verovatno da će sektor nekretnina izazvati raširenu finansijsku krizu.

U budućnosti će se sektor nekretnina stabilizovati zahvaljujući politici ponude i potražnje. Na strani ponude, krediti se selektivno usmeravaju investitorima za nekretnine da završe nedovršene stambene projekte. Što se tiče potražnje, nedavna popuštanja učešća u plaćanju za drugu ili treću nekretninu, snižene stope na hipotekarne kredite i novi porez na promet nekretninama podstiču kupce.

Pronaći alternativu nekretninama

Sektor nekretnina će, ipak, ostati prigušen zbog usporavanja urbanizacije i sada vrlo ograničenog rasta stanovništva kao posledica višedecenijeske politike „jednog deteta“. Izazov je pronaći alternativne pokretače rasta koji će zameniti prevelika ulaganja u sektor nekretnina.

Kina mora nastaviti da ulaže u istraživanje i razvoj i proizvoditi rast vođen produktivnošću. Kina sada prednjači u mnogim strateškim tehnologijama, kao što su nova energetska vozila, veštačka inteligencija (AI) i 5G.

Kako ulaganja u sektor nekretnina opadaju, krediti su usmereni industrijskom sektoru za nastavak finansiranja industrijske proizvodnje i inovacija. Kina takođe mora da nastavi da povećava potrošnju domaćinstava.

Tanjug/Vladimir Šporčić

 

Izdaci za finalnu potrošnju doprineli su 57% rasta BDP-a u protekloj deceniji, iako su kovid-19 i prilagođavanja tržišta nekretnina umanjili potražnju za potrošnjom.

Zadaci vlade u Pekingu

Da bi podstakla potrošnju domaćinstava, Kina bi prvo trebalo da obezbedi uslove za privatni sektor za otvaranje novih radnih mesta i podizanje plata. Plan Centralnog komiteta iz jula 2023. od 31 tačke za promovisanje rasta privatne ekonomije može uveriti preduzetnike da će vlada nastaviti da im obezbeđuje finansijska sredstva i pristup tržištu.

Centralna vlada bi trebalo i da uvede program garantovanja radnih mesta gde se radna mjesta otvaraju na lokalnom nivou i finansiraju od strane centralne vlade. Ovi poslovi bi mogli zaposliti mlade i obezbediti obuku u veštinama kako bi se zadovoljila potražnja privatnog sektora, prebacujući učesnike na privatne poslove kada su dostupni. Ovo će ublažiti nezaposlenost mladih i ojačati poverenje potrošača kako prihod bude osiguran.

Vlada bi trebalo i da poveća finansijsku podršku za lokalne samouprave. Iako potrošnja lokalne samouprave igra važnu ulogu u ekonomskoj stabilizaciji, one se i dalje bore sa rastućim dugom zbog ekonomskog usporavanja i ograničene prodaje zemljišta.

Centralna vlada bi trebalo i da razmotri značajnije povećanje fiskalnih transfera lokalnim vlastima kako bi poboljšala njihovu sposobnost da troše kontraciklično i upravljaju dugom. Nedavno izdavanje triliona obveznica centralne vlade za fiskalne transfere lokalnim vlastima je dobar prvi korak, ali taj obim mora biti mnogo veći.

Uprkos suočavanju s različitim izazovima, kineska ekonomija i dalje stabilno raste, a vlada ima više alata politike za usmeravanje i podršku ekonomiji.

U svakom slučaju, prerano je raspirivati vatru narativa o „kineskom urušavanju“, zaključuje autor „Asia Timesa“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi