Spremite se, od 2027. menjaju se pravila u prodavnicama! Plaćaćemo dodatno, a evo kako vraćamo svaki dinar!

Kupovina soka, piva i drugih pića u Srbiji od 2027. godine mogla bi da izgleda drugačije, jer je planirano uvođenje depozitno-refundnog sistema za ambalažu. To znači da bi građani prilikom kupovine pića plaćali dodatnih 10 do 15 dinara, ali bi taj novac mogli u potpunosti da dobiju nazad.

Prema modelu koji se razmatra, uz cenu pića plaćao bi se i depozit, na primer, 10 dinara za manju i 15 dinara za veću ambalažu. Nakon što kupac praznu flašu ili limenku vrati na za to predviđeno mesto, uplaćeni iznos bio bi mu refundiran.

Povrat ambalaže trebalo bi da bude omogućen u prodavnicama, ručno ili preko posebnih automata, u zavisnosti od veličine prodajnog objekta.

Sistem bi trebalo da zaživi 2027. godine

Početak primene depozitnog sistema planiran je za 2027. godinu, ali zakonske izmene koje su neophodne za njegovo uvođenje još nisu usvojene.

Kao jedna od mogućnosti pominje se fazno uvođenje sistema. Najpre bi njime bile obuhvaćene PET flaše i limenke, a kasnije bi mogao da bude proširen i na staklenu i višeslojnu kartonsku ambalažu.

Za organizaciju čitavog sistema bila bi zadužena posebna neprofitna depozitna organizacija. Proizvođači bi njegovo funkcionisanje finansirali kroz naknade i prihode od prikupljenog materijala, dok bi država imala regulatornu i kontrolnu ulogu.

Zašto se uvodi novi sistem?

Jedan od glavnih razloga za uvođenje depozitnog sistema jesu rezultati reciklaže u Srbiji. Trenutno se reciklira oko 15,45 odsto komunalnog otpada, dok je prosek Evropske unije oko 49 odsto.

Organizovan sistem recikliranja dostupan je za oko 28 odsto građana, dok značajan deo otpada i dalje završava na divljim deponijama ili u prirodi.

Poseban problem predstavljaju PET flaše i limenke, čije je prikupljanje znatno efikasnije kada građani imaju direktan finansijski podsticaj da ih vrate.

Iskustva pojedinih evropskih zemalja pokazuju da depozitni sistemi mogu da povećaju stopu prikupljanja ambalaže na više od 90 odsto. Istovremeno se dobija kvalitetniji materijal koji može ponovo da se koristi u proizvodnji nove ambalaže.

Srbija se, u procesu usklađivanja sa Evropskom unijom, obavezala da do 2030. godine značajno poveća reciklažu ambalažnog otpada, na 85 odsto za papir i karton, 75 odsto za staklo, 60 odsto za aluminijum i 55 odsto za plastiku.

Dodatne zahteve donosi evropska Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja predviđa stroža pravila u vezi sa reciklabilnošću i korišćenjem recikliranog materijala u novoj ambalaži.

Ukoliko zakonske izmene budu usvojene prema najavljenom planu, građani bi od 2027. godine uz određena pića plaćali dodatnih 10 ili 15 dinara. Taj iznos, međutim, ne bi predstavljao klasično poskupljenje, novac bi bio vraćen kupcu nakon što praznu ambalažu preda na predviđenom mestu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi