Može li OPEK do skuplje nafte i kako se kreću derivati u regionu

Svedoci smo ovih dana značajnom pojeftinjenju nafte na svetskoj pijaci. Nafta koja nas je sredinom godine gledala sa visine od 96 dolar za barel brenta, u septembru se još držala 91 dolar ali je potom pala ispod 82 početkom oktobra. Krajem meseca povratak na nivo od 90 dolara je bio kratkotrajan i danas je gledamo kako se cena koprca oko 75 dolar za barel.

To je za više od petine manja cena nego ona junska a i prilično ispod nivoa od oko 80 dolara, oko kojeg je oscilirala skoro godinu dana u periodu jun 2022 – jun 2023.

Naftu na „plus 81“, (što je minimum i budžetska nužda Saudijske Arabije za ovu godinu) ne može da vrati ni OPEK+, koji je i pored dodatnih restrikcija proizvodnje koje sprovode (ili najavljuju) neke od najvećih članica omanuo da „koriguje cenu“. Nekada svemoćni naftni kartel OPEK, danas potpomognut i Rusijom i saveznicama (OPEK+), uzdrman je unutrašnjim nesuglasicama, koliko i pritisku trenutne situacije na globalnom tržištu.

- Uprkos najavi OPEK+ o dodatnom dobrovoljnom smanjenju proizvodnje nakon sastanka organizacije prošle nedelje, cene nafte su nastavile da se snižavaju dostigavši najnižu cenu u poslednjih šest meseci. Nesaglasnost svih članica o smanjenju kvota je sve značajnija i ostaje kao glavni izazov njihovoj cenovnoj strategiji u narednom periodu. Takođe, rastuća proizvodnja nafte u SAD i drugim zemljama proizvodjacima koji nisu u OPEK+ kreira dodatni pritisak na cene, imajući u vidu izostanak čvrste tražnje na tržištu i očekivane recesije u pojedinim zemljama koje su značajni potrošači nafte – kaže za 24sedam Senka Valid, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije (NNKS).

Amerikanci po svojoj agendi

S jedne strane tako, u ponudi, imamo zemlje koje ne ispunjavanju dogovor OPEK-a da smanje proizvodnju, kao i zemlje koje ionako ne mogu da postignu da izbace ni te svoje smanjene kvote. Sa druge strane tu su zemlje van OPEK-a ali i SAD, koje su povećale svoju proizvodnju iz različitih razloga. Oni mali da zarade, makar i cena bila „daj šta daš“, a Vašington i zbog geopolitike, kako bi Rusija pod sankcijama imama manji prihod od nafte.

Podaci praćenja kargo transporta iz „Kplera“ i „Vertekse“ s početka ove nedelje kažu da je izvoz američki izvoz sirove nafte blizu rekordnih šest miliona barela dnevno, koliko je izbacivano u oktobru. Sva ta nafta ide u Evropu i Aziju, tržišta na kojima se prisustvo SAD stabilno povećava, piše Oilprice.com. Ova rekordna proizvodnja je „ogroman problem“ za OPEK+, kaže Pol Sanki iz „Sani riserč“ za CNBC.

I to povećanje kod kupaca potire prošlonedeljnu najavu OPEK+ da će dodatno srezati proizvodnju za 2,2 miliona barela dnevno. Od toga je 1,3 miliona dobrovoljno kresanje samo Saudijske Arabije i Rusije, pošto kartel nije mogao da se dogovori o zajedničkom smanjenju, bar za prvi kvartal 2024. godine.

Pixabay

 

Saudijski ministar energetike, princ Abdulaziz bin Salman, rekao je „Blumbergu“da će OPEK+ nastaviti sa smanjenjem i posle marta 2024. „ako to sitaucija na tržištu bude zahtevala“.
Voren Peterson, šef strategija trgovanja robom u „ING banci“ kaže da i dalje cena globalno zavisi od OPEK+ ali da tržište deluje prilično izbalansirano u ponudi i (smanjenoj tražnji) sve do kraja prve polovine 2024. godine.

„ING“ vidi cenu za početak sledeće godine nešto iznad 80 dolara, sa povećanjem na 91 dolar u drugom kvartalu. Kada se potroše trenutne zalihe i one uobičajene za prvi kvartal godine.

U „Goldman Saksu“ cenu stavljaju u širok raspon od 70 do 100 dolara, jer tržište je i dalje nepredvidivo na duži rok. Pogotovo jer se ne zna šta će biti sa Kinom, koja je bila zaslužna za 75%  povećanja tražnje ove godine (koje je globalno bilo ogromnih 10%).

Za zemlju koja prvi svetski uvoznik sirove nafte, grupa od 12 konsultanata i analitičara iz industrije je za „Blumberg“ prognozirala da će trošiti u 2024. godini dodatnih 500.000 barela dnevno. To je rast koji je na nivou manje od trećine onoga što je bilo ove godine.

U regionu Balkana vozači trljaju ruke

Aktuelna globalna događanja prelila su se ovoga puta direktnije i na benzinske pumpe u širem regionu Balkana. Pad cene nafte i ovde je doveo do pada cena derivata, jer više nema ni toga da je tesna ponuda npr, dizela na Mediteranu.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

U Srbiji je tako danas benzin pojeftinio, tj. nije poskupeo, 12. nedelju zaredom, a dizel osmu. Sličan trend smanjenja cena i benzina i dizela prisutan je i u regionu, osim u Albaniji, koja tradicionalno kuburi i sa gorivom i sa cenama zbog nestabilne valute.

Ali, ni na Balkanu, u koji smo ovom prilikom radi poređenja svrstali i Mađarsku i Sloveniju (a izostavili Grčku), cene nisu padale jednako.

Kod benzina najviše su se u poslednja dva meseca sniženja radovali vozači u Hrvatskoj (cena pala 11,6%) i Rumuniji (-9,4%), pokazuju podaci vebsajta Fuelo. Najlošije su prošlo oni u Bugarskoj (-3,5%) i Crnoj Gori (-2,5%).

Mi, iz Srbije, tu smo u sredini, sa padom cene od 6,9%.

„Dizelaši“ su najveći podstrek kućnom budžetu imali u Makedoniji i Mađarskoj (oko -12%), a najmanji u Bugarskoj (-4,1%) i BiH (6,1%). I ovde je Srbija u „zlatnoj sredini“ sa padom cene od 8,2%.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam