EU programi podrške: Kratak vodič za privrednike

U Srbiji je i dalje običaj da se započinjanje privatnog posla finansira pretežno ličnom ušteđevinom ili pozajmicama od rođaka i prijatelja, a kada posao dođe do tačke u kojoj su mu potrebna značajnija sredstva za razvoj, ona se izdvajaju uglavnom iz zarade preduzeća, ako je ima. No, ukoliko firma nema dovoljno sopstvenih sredstava da uloži, na primer, u izgradnju novih proizvodnih pogona ili nabavku nove opreme, uglavnom se zadužuje kod banaka ili lizing kuća.

Kod nas, međutim, ni ove opcije nisu česte, jer najveći deo privrede čine mikro, mala i srednja preduzeća koja ne ispunjavaju potrebne uslove za ove vrste zaduživanja, ili su im takve pozajmice preskupe. To iz godine u godinu potvrđuju i podaci da skoro 70 odsto domaćih preduzeća, uključujući i ona najuspešnija, uglavnom finansira svoj razvoj iz sopstvenih sredstava, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Podrška malim i srednjim firmama

Privrednici u Srbiji imaju naročito velike teškoće kada su im potrebna sredstva za razvoj inovativnih proizvoda ili usluga, zbog slabo razvijenog tržišta kapitala i nedostatka alternativnih instrumenata finansiranja, kao što su fondovi rizičnog kapitala ili anđeli investitori.

Međutim, postoje i druge mogućnosti za finansiranje razvoja, kao što su različiti programi koje Evropska unija sprovodi u Srbiji sa partnerskim institucijama. Mnogi od tih programa su namenjeni malim i srednjim preduzećima, a neke od njih B&F predstavlja u nastavku teksta.   

Program "Srbija i EU – Oprema za privredu“ sprovodi se već 10 godina i obezbeđuje finansijsku podršku za nabavku proizvodne i građevinske opreme. Prema rečima Katarine Obradović Jovanović, pomoćnice ministra u Ministarstvu privrede, sredstva iz ovog programa je do sada iskoristilo 716 mikro i malih preduzeća, preduzetnika i zadruga. Neki od proizvoda kupljenih kroz ove fondove uključuju opremu za proizvodnju, specijalizovane delove i alate za mašine, kao i građevinske mašine.

Oprema za uspeh

U ovom programu korisnik učestvuje sa samo pet odsto sredstava, 25 odsto predstavljaju bespovratna sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije i budžeta EU, a ostatak čine povoljni krediti ili lizing koji se uzimaju od finansijskih institucija. Važno je napomenuti da hipoteka nije potrebna za dobijanje ovog kredita.

Profimedia Pixabay

Minimalni iznos bespovratnih sredstava za koji se ove godine može konkurisati je 500.000 a maksimalni pet miliona dinara, dakle visina ukupnih ulaganja u opremu može se kretati od dva do 20 miliona dinara.

Ukupan budžet za ovaj dvogodišnji program iznosi 26 miliona evra, od kojih je 16 miliona evra iz budžeta Republike Srbije i 10 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Katarina Obradović Jovanović najavljuje da će kroz najnoviji javni poziv sredstva moći da dobije između 600 i 700 domaćih privrednika. 

Pomoć za brži rast 

Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (Western Balkan Enterprise Development and Innovation Facility – WB EDIF), predstavlja sveobuhvatni skup mera za lakši pristup malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja i za pospešivanje ekonomskog razvoja u regionu. Cilj je da se podstakne otvaranje novih i razvoj postojećih inovativnih preduzeća sa velikim potencijalom za rast kao i nastanak regionalnog tržišta preduzetničkog kapitala. Program obuhvata četiri komplementarna instrumenta finansijske podrške za mala i srednja preduzeća.

Prvi je Fond za inovativna preduzeća (Enterprise Innovation Fund ENIF), odnosno Fond preduzetničkog kapitala za finansiranje inovativnih malih i srednjih preduzeća u početnoj fazi razvoja.

Pixabay

Drugi je Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund ENEF), odnosno Fond razvojnog kapitala koji pruža podršku preduzećima koja su već prisutna na tržištu a imaju veliki potencijal za rast. Ovim fondom upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Treći instrument je kreditna linija za garantovanje kreditiranja (Guarantee Facility GF), čiji je cilj da malim i srednjim preduzećima olakša pristup bankarskim kreditima, kao i da smanji troškove zaduživanja putem osiguranja kreditnog portfolija finansijskim posrednicima. Ovim mehanizmom upravlja Evropski investicioni fond.

Četvrti instrument je tehnička podrška (TA Facility), čiji je cilj da unapredi regulatorni okvir od značaja za inovativna mala i srednja preduzećima sa velikim potencijalom za rast, kroz podršku zemljama učesnicama ovog programa pri sprovođenju prioritetnih reformi.

Od naučnika do privrednika

Horizont Evropa je novi okvirni program EU za istraživanje i inovacije za period od 2021. do 2027. godine, sa budžetom od 95,5 milijardi evra, što ga čini najvećim otvorenim izvorom finansiranja za istraživanje i inovacije na svetu. Ovaj program je podeljen na tri glavna segmenta.

Prvi je Izvrsnost u nauci, sa budžetom od 25 milijardi evra, koji podržava nove istraživačke projekte, finansira stipendije za iskusne istraživače, mreže za obuku i razmenu doktoranata, i ulaže u najsavremenije istraživačke objekte.  

Pixabay/mohamed_hassan

Drugi segment, Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost raspolaže sa 53,5 milijardi evra za podršku istraživanjima povezanim sa društvenim izazovima i za jačanje tehnoloških i industrijskih kapaciteta. Program realizuje ciljeve održivog razvoja kroz šest klastera: 1) zdravlje; 2) kultura, kreativnost i inkluzivno društvo; 3) civilna bezbednost; 4) digitalizacija, industrija i svemir; 5) klima, energetika i mobilnost; 6) hrana, bioekonomija, prirodni resursi, poljoprivreda i životna sredina.

Treći segment, Inovativna Evropa, sa budžetom od 13,6 milijardi evra, pruža podršku novim tehnologijama koje povezuju obrazovanje, istraživanja i inovacije.

Pravo učešća u programu Horizont Evropa imaju preduzeća, istraživačke grupe, instituti, univerziteti, nevladine organizacije, kao i pojedinci. Najviše sredstava, oko 70 odsto, namenjeno je malim i srednjim preduzećima. Korisnici ovog programa mogu dobiti grant koji pokriva 70 odsto, a u nekim slučajevima i 100 odsto troškova.

Ravnomerniji lokalni razvoj

Program EU PRO Plus doprinosi ravnomernijem društvenom i ekonomskom razvoju u Srbiji. Program je započet 2021. godine i trajaće tri godine, a ukupna sredstva kojima raspolaže iznose 40 miliona evra. EU PRO Plus, čiju realizaciju vodi Ministarstvo za evropske integracije, ima za cilj da poboljša upravljanje teritorijalnim razvojem, podstakne ekonomski rast kroz podršku preduzećima i unapredi lokalnu infrastrukturu u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: regionu Šumadije i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije.

Program je u okviru pomoći preduzećima da nabave opremu i uvedu nove usluge, do marta 2023. godine podržao 116 projekata u 43 lokalne samouprave. Ukupna vrednost tih projekata iznosila je više od 3,6 miliona evra, pri čemu je skoro 2,8 miliona evra donirala Evropska unija, a preostali iznos su finansirala preduzeća koja su učestvovala u ovom programu. Mikro, mala i srednja preduzeća koja su dobila finansijsku podršku posluju u različitim industrijama, od proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda, preko stolarije i tekstilne industrije, do farmacije i inovativnih tehnoloških proizvoda.

Zapošljavanje i socijalne inovacije

Program Evropske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), pomaže socijalno preduzetništvo kroz mikrokreditiranje i mikrozajmove za ranjive grupe, mikro preduzeća i socijalno preduzetništvo. Program ne finansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzeća, već omogućava odabranim davaocima mikrokredita i investitorima koji ulažu u socijalna preduzeća da povećaju kreditiranje.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi