Posao za građevinare, ugostitelje, trgovce, kreativce... Kakvu korist imamo od izložbe EXPO?

Dobit za celokupnu privredu Srbije od organizacije i održavanja prestižne međunarodne izložbe EXPO 2027. biće ogromna. To podrazumeva posao za građevinare i industriju građevinskog materijala, industriju nameštaja i tekstila, benefite za domaći turizam, ugostiteljstvo i proizvodnju hrane, do kreativne industrije, marketinga, kinematografije i tehnoloških firmi.

Ovakvu procenu uticaja izložbe EXPO na srpsku privredu dao je nedavno u intervjuu za 24sedam direktor Sektora za strateške analize i savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), Mihailo Vesović.

Doći će više od tri miliona ljudi

Sličnog stava su i brojni ekonomski stručnjaci koji su izneli detaljnu analizu ekonomskih posledica po Srbiju. Tako su analitičari stručnog časopisa Ekonomskog instituta, Makroekonomske analize i trendovi (MAT), istakli da će ukupni ekonomski efekti izložbe EXPO premašiti milijardu evra.

Oni očekuju da će tada Beograd posetiti više od tri miliona ljudi, iz 120 zemalja.

- Događaj će imati sveobuhvatne ekonomske posledice, ne samo u domenu neposrednih pozitivnih efekata organizacije ovog događaja koji će trajati od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, već i za širok krug stejkholdera koji učestvuju u realizaciji, onome što će prethoditi događaju u smislu angažovanja građavinske operative, i onoga što će ostati kao nasleđe izložbe – smatraju ekonomski analitičari MAT-a.

24sedam/Katarina Mihajlović

Da je organizacija izložbe EXPO u Beogradu, pre svega, dobar podsticaj da se svi započeti projekti, a pre svega infrastukturni, završe, a oni planirani ubrzaju, istakao je i Vesović.

- Za ovakav događaj morate imati dobru logističku infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, aerodrom mora da funkcioniše savršeno, unutrašnji prevoz mora da bude dobar, turistički kapaciteti i sve što ih prati moraju da budu odlični… Benefit će biti ogroman, od posla za građevinare i industriju građevinskog materijala, industriju nameštaja, tekstila, da ne govorimo o turističkom i ugostiteljskom sektoru i proizvodnji hrane… Ceo lanac vrednosti se stvara da bi se realizovao jedan ovako veliki projekat, sve do kreativne industrije, marketinga, produkcija, kinematografije, ali i tehnoloških firmi koje će obezbediti sve te novotarije koje viđamo po svetu, a koje podrazumeva ovako veliki događaj – objasnio je Vesović.

U Beogradu 300.000 biznismena

Kako je naglasio, ekonomski efekat EXPO-a ne može da se ostvari bez malih i srednjih preduzeća.

- Očekuje se da će, u tom relativno kratkom roku, doći tri miliona ljudi, i svi oni moraju negde da se smeste, da se posluže, mora da im se ponudi nekakav kulturni sadržaj… - navodi on.

Ministarstvo finansija

Kako je istakao, ako samo deset odsto među njima budu poslovni ljudi, tih 300.000 biznismena će sa nekim želeti da razgovaraju i utvrde da li, gde i sa kim imaju mogućnost da prošire svoje poslove.

- Naše iskustvo sa inostranim investitorima u PKS je takvo da se uvek najveći efekat postiže ličnom posetom, a ovo je velika prilika i za one firme koje nemaju često inostrane kontakte. To je taj posredni efekat, sa novim poslovima, novim poslovnim praksama i podizanjem standarda, koji očekujemo od EXPO, a koji će se preliti na kompletnu privredu – zaključuje on.

Vlada Srbije

Analitičari MAT-a smatraju da, kada se radi o direktnim efektima, oni nastaju kao rezultat neposrednog obavljanja aktivnosti i delatnosti u cilju realizacije ove izložbe.

- To će doneti rast prihoda od prodaje robe i usluga, tj od izdavanja prostora, prihodi koji se generišu od strane organizatora, izlagača i posetilaca, prodaje robe i usluga koje su predmet ponude u paviljonima i izložbenom prostoru, kao i svih ostalih prihoda generisanih u sklopu održavanja ovakvog događaja. Tu će doći i do generisanja nove dodate vrednosti, novih fiskalnih prihoda i veće zaposlenosti – objašnjavaju autori MAT-a.

S druge strane, dodaju, indirektni efekti se generišu u okviru podržavajućih delatnosti i ova kategorija podrazumeva ekonomske promene koje će nastati kao posledica potrošnje u drugim povezanim industrijama.

- Drugim rečima, inicijalna potrošnja tokom održavanja EXPO-a, obezbediće i direktne prihode za ugostiteljske objekte, turistički sektor, aerodrom i avio-kompaniju Er Srbiju, špeditere i trnasportne kompanije, telekomunikcioni sektor, rekreativne i turističke lokalitete i slično. Ova kategorija uticaja obuhvata naknadnu ekonomsku potrošnju robe i usluga lokalnih dobavljača koja nastaje upravo kao posledica inicijalne aktivnosti izložbe – ističu analitičari.

Na kraju, indukovani efekti podrazumevaju promene u ekonomskoj aktivnosti koje nastaju direktno ili indirektno kao rezultat potrošnje učesnika na izložbi, a koje u širem kontekstu deluju na lokalnu i nacionalnu ekonomiju.

- U tom smislu, učesnici EXPO-a će svoje prihode trošiti u lokalnoj zajednici na nepovezane robe i usluge, kao što su hrana, prevoz, rentiranje i stanovanje i realizovanje brojnih drugih potreba. Indukovani ekonomski uticaji, zapravo, predstavljaju ponovnu potrošnju prihoda generisanih po osnovu održavanja same izložbe – navode ekonomisti.

Prema njihovim rečima, to su multiplikovani efekti potrošnje učesnika izložbe na ekonomiju cele zemlje.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi