Procena Svetske banke: Srbija raste gotovo upola više od regiona

Ekonomska aktivnost u regionu Evrope i Centralne Azije ove godine će verovatno ostati niža pod uticajem posledica napada Rusije na Ukrajinu, uporno visoke inflacije i restriktivnijih uslova finansiranja, navodi se u danas objavljenom izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za ovaj region.

Trenutno se očekuje da ekonomski rast regiona ove godine bude 1,4 odsto, što je značajno više od prethodno pretpostavljenih 0,1 odsto.

Glavni ekonomista Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije Ivajlo Izvorski navodi da inflacija umanjuje realnu vrednost prihoda pojedinaca, a visoka inflacija daleko više utiče na najsiromašnije nego na najbogatije delove stanovništva.

- Kako bi se bolje zaštitile osetljive grupe i podstakao rast, pri izradi javnih politika u obzir bi trebalo uzeti različite efekte inflacije na populacije sa različitim prihodima i koristiti preciznije pokazatelje za merenje stvarnih troškova koje zbog visokih cena trpe najsiromašniji - dodao je on.

Dobra vest za Srbiju je da je njen rast u 2023. godini procenjen na 2,3 odsto, gotovo upola više nego prosek regiona. Prema očekivanjima SB, rast u regionu povećaće se na prosečnih 2,7 odsto u 2024. i 2025. uz popuštanje inflacije, oporavak domaće tražnje i poboljšanje situacije u spoljašnjem okruženju.

Za navedeni period u Srbiji je pretpostavljen rast od 3,0 odnosno 3,8 odsto.

Screenshot: Svetska banka

 

Sve zavisi od inflacije i rata u Ukrajini

U izveštaju Svetske banke se navodi da rast u 2023. može biti slabiji ako dođe do dalje eskalacije rata izazvanog napadom Rusije na Ukrajinu, nastavka rasta cena hrane i energenata ili ubrzanog povećanja kamatnih stopa širom sveta ili u regionu, kao i ako se iznenada promeni pravac priliva kapitala u ovaj region.

Prema projekcijama, ekonomija Ukrajine će ove godine ostvariti rast od 0,5 odsto nakon šokantnog pada od 29,2 odsto iz 2022. godine kada je Rusija napala ovu zemlju.   

Izveštaj sadrži i poglavlje sa posebnim osvrtom na krizu troškova života u kome se razmatra uticaj visoke inflacije na životni standard građana regiona.

Rezultati analize predstavljeni u izveštaju ukazuju i na nejednak teret krize troškova života, pa je utvrđeno da je inflacija za najsiromašnijih 10 odsto građana bila za dva procentna poena veća nego za najbogatijih 10 odsto.

Ako se pri definisanju javnih politika ne budu uzele u obzir razlike u stopama inflacije sa kojima se suočavaju domaćinstva, podrška osetljivim grupama lako može biti neadekvatna, a takve mere se mogu pokazati kako neefikasnim, tako i nedovoljno delotvornim, navodi se u izveštaju.

Mogući problemi za Srbiju

Uz ove generalne pretnje za ceo region, postoje i oni na koje je osetljivija Srbija sama. Prema izveštaju SB, Srbija pored spoljnog ima i unutrašnji rizik koji opterećuje pozitivni ishod.

Produženi inflacioni pritisak će dodatno smanjiti prihode domaćinstava i time umanjiti rast na osnovu domaće tražnje, a to će uticati i na troškove finansiranja.

Drugi veliki rizik je bliska povezanost privrede Srbije sa partnerima u EU, koji bi mogli da se nađu u problemu niskog rasta.

Na kraju, domaći rizici su povezani i sa nacionalnom i regionalnom politikom (čitaj pitanjem Kosova) ali i upravljanjem državnim preduzećima.

Da bi izbegla ove rizike i postigla veći rast Srbija mora da primeni strukturne reforme kako bi pojačala učinak ljudskog kapitala (poboljšanje kvaliteta obrazovanja i povećanje učešća radnika u donošenju odluka u procesima), poboljšala produktivnost (uz privlačenje SDI višeg kvaliteta)  i poboljšanja poslovnog okvira uz pravnu predvidivost i veću tržišnu utakmicu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi