Arsić: Rast BDP-a oko dva odsto, manjim fiskalnim deficitom udariti na inflaciju

Rast BDP-a ove godine u Srbiji mogao bi da iznosi oko dva odsto, ali to je uslovna i preliminarna procena, jer puno je globalno neizvesnih okolnosti, poručio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić, na predstavljanju Kvartalnog monitora.

Najveći makroekonomski izazov je visoka i još uvek rastuća inflacija koja je u februaru dostigla 16,1 odsto.

- Za Srbiju bi bilo dobro da se nastavi sprovođenje restriktivne monetarne politike, da se dodatno još jednom ili dva puta povećaju kamatne stope NBS zato što imamo visoku inflaciju i to rastuću, jer smo zakasnili sa podizanjem cena energenata, pa ih umesto u prošloj godini povećavamo ove godine - rekao je on.

Arsić ocenjuje da je dugotrajna inflacija opasnost jer stvara inflatorna očekivanja.

- Ljudi prihvate inflaciju ako ne traje preterano dugo, iako obezvređuje realne dohotke, ali ako potraje ove i naredne godine možemo očekivati da će ljudi početi da se bude, sindikati da organizuju štrajkove i demonstracije, pa bi vlasti počele da popuštaju - istakao je on.

Zavisi od energetike

Kako smatra, Srbija u ovoj godini ima priliku i trebalo bi da smanji fiskalni deficit koji je planiran na 3,3 odsto.

- Za obaranje inflacije poželjna je i restriktivna fiskalna politika, a to bi značilo da se ostvari deficit koji je možda manji od planiranog - rekao je on.

Naveo je da je u 2022. godini deficit bio veći zbog vanrednih rashoda.

- Ako rashodi budu manji jer se popravi stanje u energetici, odustanemo od vanrednih davanja građanima i preduzećima, deficit bi mogao biti manji, što bi doprinelo da inflacija u ovoj godini opadne brže - naglasio je Arsić.

Profimedia

Na cene hrane kao generator inflacije Arsić gleda u kontekstu da se teško može dogoditi da dve godine zaredom imamo lošu poljoprivrednu sezonu.

- Malo je verovatno da imamo dve uzastopno loše poljoprivredne sezone, a ako bi imali bolju poljoprivrednu sezonu bila bi veća ponuda i verovatno smanjenje cena nekih prehrambenih proizvoda. Na cene hrane u Srbiji uticalo je i to što su prehrambeni proizvodi bili skuplji u drugim državama pa uvozom nismo mogli da oborimo cene. One i dalje velikim delom zavise od toga kakva će biti sezona u Srbiji, ali i od kretanja na svetskom tržištu hrane - rekao je on.

Građevina nije toliko pala...

Odgovarajući na pitanja o padu rezultata građevine i mogućnostima oporavka, Arsić je rekao kako se tu oporavak može očekivati kada dođe do smanjivanja kamatnih stopa, i poboljšanja izgleda za privredni razvoj. Istakao je da se pomalo sumnja u zvanično dubok pad građevinskih aktivnosti koji je zabeležen u 2022. godini.

- Neki drugi pokazatelji ukazuju da nije bilo baš tolikog pada, ali građevinu nije lako statistički pratiti - naveo je on, i dodao da su u građevini rasli i zaposlenost i zarade, te da potrošnja cementa nije toliko pala.

Pixabay

Investicije u privredi, kako dodaje, opale su prošle godine, te kamatne stope negativno utiču na te investicije i stanogradnju. Arsić je ocenio da Srbija nije kritično zadužena ali ne bi trebalo ni lagodno da se oseća. Rekao je da je javni dug 34, 35 milijardi evra, te da je za tri godine porastao za desetak milijardi evra.

- Može da se očekuje da će i za javni i privatni dug troškovi finansiranja da porastu - rekao je on.

Pored uvećanja duga, istakao je da će na te troškove uticati rast kamata na nove ali i na dugove koji se refinansiraju.

Bankarska kriza nema uticaj

- To je jedan od razlog što bi država trebalo da ostvari manji fisklani deficit nego što je planirala, da se opreznije zadužuje - smatra on.

Poručio je i da ne treba gledati samo učešće javnog duga u BDP-u u evrima, jer Srbiji BDP u evrima raste znatno brže nego realni. Ocenio je da najnovija svetska kriza banaka neće imati naročito negativan uticaj na Srbiju ako ostane na sadašnjem nivou gde su je zaustavile vlade i centralne banke SAD i Švajcarske.

Kao moguće kanale negativnog uticaja naveo je vezu u kapitalu neke od globalnih banaka u problemu sa bankom u Srbiji, te ako bi krizu osetio i realni sektor globalno to bi posredno usporilo i privredne aktivnosti kod nas.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi