MMF: Plate i penzije ne smeju da mnogo rastu, cena struje mora
Plate u državnim kompanijama u Srbiji ne smeju da rastu bez osnova a same kompanije moraju da se reformišu, dok cena struje mora da se približi tržišnoj, istakli su iz MMF-a
Fokus dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jeste na energetici i potrebama budžeta, odnosno pokrivanju potreba fiskalne politike, a njegova poenta jeste da cene energenata, koje su u Srbiji niske ne smeju da ostanu takve već moraju nastaviti da se povećavaju. Nije sada dobro vreme da se odlažu poskupljenja - izjavio je na Kopaonik biznis forumu šef Misije MMF-a za Srbiju Donald Mekgetigen.
- Srbija je bila među prvim zemljama gde je budžet kroz niske cene energenata dosta pomogao ranjivim kategorijama građana, ali u energetici moraju da se naprave suštinske promene. One osim povećanja cena energenata znače i promene u državnim energetskim preduzećima, pre svega Elektroprivredi Srbije koja bi trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo i dobije novu upravu - ocenio je on i dodao da je EPS i došao u sadašnju lošu situaciju zbog lošeg upravljanja njime.
Mekgetigen je naveo da bi trebalo da se pomogne i malim i srednjim preduzećima i da se donesu novi propisi vezani za njihovo poslovanje.
Prema njegovim rečima, trebalo bi da se poveća nezavisnost državnih kompanija, a kod monetarne politike bi valjalo preduzimati strožije mere i raditi da inflacija bude niža, pa bi kako je rekao, Srbija koja je već podigla kamatne stope trebalo i dalje da ih povećava da bi se došlo do pozitivnih trendova u kretanju inflacije.
Pročitajte još:
- Kod fiskalne politike je veoma bitna disciplina, a fiskalna i monetarna politika moraju da se usklade - rekao je on i naveo da program Srbije i MMF sadrži i potrebu ograničenja fiskalnog deficit, kao i ograničavanje rasta plata i penzija.
Mekgetigen je oceno da je Srbija proteklih godina ostvarila impresivne rezultate u podizanju bruto proizvoda po glavi stanovnika, na tržištu rada gde je zaposlenost povećana a stopa nezaposlenosti rekordno niska, dok je u oblasti stranih direktnih investicija lider u regionu.
- Priliv stranih direktnih investicija je dobar za zemlju, jer donosi novo znanje, zapošljava ljude, razvija nove sektore. Kada je reč o fiskalnoj discipline, finansijska konsolidacija je bila impresivna, jer se od velikog deficita stiglo do suficita - istakao je on.
Naveo je da su domaće investicije značajno povećane, ali da bi trebalo da budu i veće.
Pozitivnim je ocenio smanjenje javnog duga u prethodnih šest godina kao i činjenicu da se struktura duga poboljšala, te povećanje deviznih rezervi koje su premašile sumu od 19 milijardi evra, a visoke devizne rezerve su prema njegovim rečima veliki faktor sigurnosti u ovakvim vremenima.
Pohvale i iz Svetske banke
Na ekonomsku politiku koju je vodila Srbija generalno, pohvale imaju i iz Svetske banke.
Glavni ekonomista i viši potpredsednik za ekonomiju razvoja u Svetskoj banci, Gil Indermit, izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da bi 2023. mogla da bude treća najgora nerecesiona godina u svetu od 1990, ali da je Srbija odradila sjajan posao kako bi održala makroekonomsku stabilnost.
Srbi su uspešni u svetu, ali to treba da budu i kod kuće
Naglasio je da je Srbija divna zemlja koja ima "dinamične, efikasne, otporne i domaćinski nastrojene ljude", ali da upravo tu imamo i paradoks u Srbiji, da njena ekonomija ne odgovara tim karakteristikama.
Dodao je da zbog toga Srbi odlaze iz Srbije kako bi bili uspešni i da zbog toga mora da se promeni srpska ekonomija, ako hoće da ih zadrži.
Indermit je, kao specijalni gost ovogodišnjeg KBF, u obraćanju naveo da ni 2024. godina neće biti mnogo bolja u svetu, ali da Srbija može dosta toga da uradi kako bi bila spremna za sve izazove.
- Srbija je odradila sjajan posao da održi makroekonomsku stabilnost, a sada je najpotrebniji rast, da dođe do povećanja privatnih investicija, tako da je neophodno da se više posluje nego ikad - istakao je on.
Indermit kaže da će, prema procenama SB, globalna ekonomija ostati slaba, kao i da će Evropa u svetskoj ekonomiji biti najslabija karika i da sve ukazuje da će biti nizak ekonomski rast u zemljama, kao što su Nemačka i Turska, koje su važan ekonomski partner Srbije.
Čeka nas teška godina: Glavni ekonomista u Svetskoj banci, Gil Indermit
Tanjug/Jadranka Ilić
- Makroekonomska stabilnost je preduslov za napredak i treba ograničiti potrošnju javnih sredstava, održati nizak nivo javnog duga. Drugo, privatni sektor treba da predvodi ekonomiju, a ne država. Da bi se to desilo, važno je da se povećaju ekonomske slobode za privatne kompanije. Takođe, kada se odlučuje o javnim ulaganjima treba da se rukovodi kriterijumima koji podržavaju privatne kompanije - naveo je on.
Želi da poruči ljudima u Srbiji i kreatorima politike, da prvo treba nauče lekcije iz prošlosti, zatim da uvide da je dobro što je Srbija, kao zemlja srednjeg nivoa prihoda, usmerena ka EU.
- Bilo bi još bolje da je već deo EU - dodao je Indermit.
Naveo je da je treći faktor, kako je rekao, da se prepozna stvarnost odnosno okruženje, s obzirom na geopolitičke tenzije, koje će stvarati dodatni pritisak.
Dodao je da misli na odnose Srbije sa zemljama, kao što su Rusija, Kina, SAD i pritisak da bira stranu, što nije u "dnk" bivše Jugoslavije, niti u Indiji iz koje on dolazi.
- Mi smo bili nesvrstani, nismo hteli da biramo stranu - rekao je Indermit.
Velike greške u Evropi i SAD
Kada je reč o globalnoj ekonomiji, SB smatra da ćemo ove i sledeće godine imati slab globalni rast, kao i da su posebno loši izgledi za napredne ekonomije.
Ipak, za nova tržišta i ekonomije u razvoju, kao što je i Srbija, su bolji, jer se očekuje oporavak Kine.
- Ovo je veliki haos i moramo da tražimo i velike krivce. Napravljene su tri velike političke greške, koje su prouzrokovale SAD, Kina i evrozona. U SAD je to bio rezultat pogrešne procene inflacije, u Kini pogrešne procene virusa, a u Evropi pogrešne procene u oblasti energetske tranzicije", naveo je stručnjak SB.
Kako je rekao, tržišta u nastajanju plaćaju, ipak, najveću cenu i platiće najviše iako nisu preterano koristili fiskalne i monetarne podsticaje, već su uzimali kredite od međunarodnih institucija, zavise od ekonomije
Smatra da, ipak, postoji prostor za optimizam, pošto inflacija opada u većini zemalja, što znači da bi će i rast kamatnih stopa početi da usporava, a Kina se vratila nazad na tržište.
- Jako je teško izbeći zaključak da je Evropa najslabija tačka u svetskoj ekonomiji. Taj zaključak je očigledan jer inflacija raste, kao i realne kamatne stope. Evrozona u januaru opšte neće imati rast, mislili smo da će izbeći recesiju ili će rast biti veoma slab, jer i dalje Evropu opterećuju izbeglice, rastu cene hrane i veštačkih đubriva, i ima još dosta rizika – zaključio je ekonomista Svetske banke.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari