Šta ako nam Bugari „zavrnu“ ruski gas: Sofija bi platila previsoku cenu, a šta je sa nama?
U prestanak snabdevanja Srbije ruskim gasom preko „Balkanskog toka“ upućeni ne veruju, jer konsekvence takvog poteza Bugarske bile bi veoma ozbiljne i dugoročne
Najava i same mogućnosti da Srbija ostane bez dotoka ruskog gasa preko Bugarske uznemirila je ovih dana srpsku javnost, koja se još seća „drame“ s kraja prošle godine kada je deo potrošača ostao bez gasa i grejanja zbog kvara na gasovodu u susednoj zemlji.
Taj incident sa prekidom dotoka gasa, koji je, inače, trajao svega nekoliko dana, ovoga puta ne bi mogao da ima ni takve ograničene posledice, a kamoli dugotrajne, uvereni su stručnjaci i ljudi upoznati sa situacijom na terenu.
- Srbija nema šta da brine. Ne samo da je situacija da neko odluči da prekine dotok gasa kroz „Balkanski tok“ gotovo nemoguća, nego i da se nešto tako nezamislivo desi, Srbija ima dobru alternativu i problema ne bi bilo. Jednostavno, nema razloga da gas ne dođe – objašnjava za 24sedam Vladimir Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije (GASAS).
Neće seći granu na kojoj su
Vuletić kaže da ne može da zamisli situaciju da Rusija ne želi da isporuči gas ili da „Gasprom“ ne ispoštuje svoj ugovor, a jednako je nezamislivo da Bugari sami sebi „zavrnu“ gas da bi udovoljili politici i i sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog oružanog sukoba u Ukrajini.
Pročitajte još:
- Bugarska nema rezerve gasa, nemaju skladište kakvo mi imamo u Banatskom Dvoru. A u potpunosti su zavisni od dotoka ruskog gasa, koji preko njihove teritorije dalje ide u Srbiju, Grčku i Severnu Makedoniju. Imaju neku vezu preko Rumunije za Ukrajinu, ali pitanje je koliko je taj vrlo stari gasovod funkcionalan – napominje Vuletić.
Zamešateljstvo eksperta NVO
Priča o obustavi gasa krenula je sa izjavom eksperta za energetiku bugarske nevladine organizacije „Centar za proučavanje demokratije“ Martina Vladimirova koji je rekao da njegova zemlja ima pravo da obustavi transport ruskog gasa ako ne primi dospele obaveze prema sporazumu (u dolarima). Mediji su to povezali sa izjavom ambasadorke Rusije u Sofiji Eleonore Mitrofanove da je Bugarska među 48 zemalja na listi „neprijateljskih zemalja“ Moskve. To znači da će, umesto u dolarima, sva plaćanja prema Bugarskoj biti realizovana u rubljama.
On kaže da Srbija sa rezervama iz Banatskog Dvora može da izdrži mesec dana, pogotovo što smo sada na kraju grejne sezone, a i ako zatreba, tu je stari pravac snabdevanja, koji je dobro funkcionisao kada nije izgrađen „Balkanski tok“ kao nastavak „Turskog toka“.
- Mi sada sve potrebe za gasom i tranzitom zadovoljavamo preko „Balkanskog toka“ zato što nam je tako jeftinije jer ne plaćamo tranzitnu taksu Mađarskoj, ali ako bi zatrebalo, lako bismo se vratili na pravac preko Ukrajine i Mađarske. Ta veza je obnovljena tokom incidenta u novembru i sada bismo mogli da se brzo prebacimo na nju i dobijali bismo šest miliona kubika dnevno – objašnjava Vuletić.
Posledice bi bile ozbiljne
Da o „zavrtanju gasa Srbiji“ nema ni govora, kaže i Jelica Putniković, urednica specijalizovanog portala „Energija Balkana“ i dugogodišnji pratilac energetskog tržišta regiona.
- Nijedan zvaničnik bugarske vlade ili energetske kompanije nije pomenuo prekid protoka gasa kroz „Balkanski tok“. Čak nije zvanično ni potvrđeno da im je „Gasprom“ tražio da prihvate plaćanje tranzita u rubljama. Bugarski mediji se, uostalom, i ne bave pitanjem protoka već samo plaćanja gasa, jer je su Rusima sada otežane transakcije u dolarima. Čak bi Bugarima išlo u prilog kada bi gas plaćali rubljama ili kompenzovali tranzitnu taksu kroz cenu gasa – objašnjava Putnikovićeva.
24sedam/Profimedia
Ona dodaje da je jednostrano kršenje ugovora o transportu veoma ozbiljna stvar u tako značajnom biznisu kao što je energetika i snabdevanje gasom.
- Nijedna zemlja i nijedan operater transporta nisu nikada zaustavili protok ugovorenog gasa. Izuzetak je bila samo Ukrajina kada je 2006. i 2009. godine krala ruski gas namenjen kupcima u EU. „Gasprom“ uredno isporučuje gas Evropi, i kada bi sad Bugarska zaustavili gas prema Srbiji i dalje, preko Mađarske, ka centralnoj Evropi, to bi bilo ozbiljno kršenje ugovora koje sa sobom nosi i ozbiljne finansijske posledice – kaže za 24sedam Putnikovićeva.
I azerbejdžanski gas je pomalo ruski
Kao evropska „zemaljska“ alternativa ruskom gasu često se spominje gas iz Azerbejdžana. Međutim, ređe se govori o tome da u najvećem gasnom projektu na svetu, na polju Šah Deniz, Rusi. odnosno „Lukoil“. imaju 20 odsto kapitala. Tu su partneri britanski BP (30 odsto), turski TPAO (19 odsto), Nacionalna naftna kompanija Irana (10 odsto), azerbejdžanski državni naftaš „Sokar“ (14 odsto) i lokalni državni holding SGC (7 odsto).
A posledice po Bugarsku ne bi bile samo trenutne i finansijske već strateške i dugoročne, jer njima 31. decembra ove godine ističe desetogodišnji ugovor sa Rusijom. Mogu se zamisliti uslovi pod kojima bi dobili gas i novi ugovor od Rusa ako bi se poigrali važećim ugovorima.
Zbog toga su u to da će biti gasa za Srbiju uvereni i u našem „Srbijagasu“. Generalni direktor Dušan Bajatović rekao je juče, gostujući na jednoj televiziji, da ne veruje u mogućnost prekida dotoka gasa.
- Realno je veliki strah od prekida dotoka gasa, ali mislim da Bugarska neće zaustaviti transport tog energenta gasovodom „Balkanski tok“ jer je gas berzanska roba, ima vrednost novca i moguća je kompenzacija - rekao je Bajatović.
Takav scenario „zavrnute slavine“ ne bi odgovarao ni Bugarima, koji godišnje potroše 3,3 milijarde kubnih metara gasa, ali naplate veliku tranzitnu taksu za još barem 10. A to ne pogoduje ni samoj Evropi, koja i danas, preko ratom pogođene Ukrajine, svakodnevno dobija oko 110 miliona kubika ruskog gasa i to plati 850 miliona dolara.
U poslednje vreme narudžbe Rusima kupaca iz Evrope su se uvećale, i pored toga što gas na berzi trenutno košta 1.277 dolara za 1.000 kubika.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari