Može li Evropa bez ruskog gasa? Može, ali uz koje posledice

Eskalacija napetosti između Zapada i Rusije zbog Ukrajine, izazvala je zabrinutost za isporuke ruskog gasa u Evropu i nagnala Evropsku komisiju i Sjedinjene Države, kao glavnog NATO partnera, da potraže alternativne opcije nabavke, piše Rojters.

Kada bi Rusija potpuno obustavila izvoz gasa, recimo kao reakciju na akcije kojima joj se preti zbog jednako hipotetičkog vojnog upada u Ukrajinu, EU bi morala da poveća uvoz ukapljenog prirodnog gasa (LNG) i uvede hitne mere smanjenja potražnje.

Ako bi se i našlo LNG-a na aktuelnom svetskom tržištu, što je već pitanje po sebi, EU bi svakako morala da se suoči sa zatvaranjem nekih fabrika, kako bi sprečila ozbiljnu nestašicu gasa za privredu, društvo i građane, pokazala je analiza belgijskog ekonomskog tinktanka - Instituta Brojgel.

- Scenario sukoba podrazumevao bi teške i skupe odluke za Evropu, kako bi uredno upravljala situacijom i imao bi teške posledice po ekonomiju- upozorio je Simone Taljapjetra, viši saradnik u Brojgelu a prenosi Seebiz.eu.

Postojeća infrastruktura načelno omogućuje veći uvoz gasa iz Norveške i severne Afrike i veće isporuke ukapljenog gasa, od ukupno 17 teravatsati nedeljno, što bi moglo da zameniti postojeći (pretkrizni) nivo uvoza iz Rusije od 18 teravatsati.

No, ako imate infrastrukturu, ne znači da imate i gas, upozorava institut, podsetivši na izjavu norveškog premijera da njegova zemlja u EU već isporučuje maksimalne količine gasa i da je ponuda LNG-a na tržištima tesna.

Snabdevanje iz Rusije bilo je u proteklim mesecima manje no što s očekivalo pa su cene snažno porasle. U takvim su uslovima domaćinstva u Evropi već su suočena s većim računima, a sektori privrede, koji se oslanjaju na gas, primorani su da smanje proizvodnju.

Rusija pokriva oko 40 posto potrošnje plina u EU, uz velike razlike među zemljama članicama u zavisnosti o uvozu ruskog gasa.

Teorija je jedno a praksa savim drugo

Na Iberijskom poluostrvu koncentrisani su terminali za uvoz ukapljenog prirodnog gasa. Taj region Evrope može da uveze 40 teravatsati gasa mesečno a može potrošiti samo 30 teravatsati.

Naizgled veliki višak od 10 teravatsati od slabe je vajde Evropi, jer postojeći gasovodi omogućuju transport iz regiona maksimalno pet teravatsati mesečno.

Screenshot:agsi.gie.eu

A onaj koji i stiže, recimo u Francusku, već je komercijalno spremljen za kupce tako da se ne tek tako proslediti u susedne gasne sisteme.

Drugi „regionalni“ problem ima severozapadna Evropa, gde gas mora da ima drugačije kalorijske vrednosti nego na jugu, a to zahtevaju i drugačiju infrastrukturu.

Kada se projektuje gasovod, to je ozbiljan projekat koji se „kroji“ prema potrebama određenog tržišta. A sistemi cevovoda u srednjoj i istočnoj Evropi projektovani su za transport gasa sa istoka. Reverzibilni kapaciteti postoje ali velike količine gasa sa zapada mogle bi da izazovu zastoje.

Presudan mart ili april

Ako Rusija u februaru obustavi isporuke gasa, koje su u 2021. dosegle oko 1.700 teravatsati, zalihe u skladištima u EU mogle bi da se u aprilu spuste na samo 140 teravatsati.

Ako temperature budu jako niske, skladišta će već do kraja marta biti prazna, upozoravaju iz Brojgela.

A ako se obustava isporuka protegne do iduće zime i duže, EU će imati još više problema i biće prisiljena da dodatno ograniči potrošnju.

Alternativne su opcije veća potrošnja uglja, a time i veće emisije CO2, i politički osetljiva nemačko odgađanje gašenja nuklearnih elektrana.

Skok potražnje za ukapljenim prirodnim gasom mogao bi pak još više da podigne cene, što bi pogodilo privredu EU i siromašnije zemlje koje LNG kupuju na aukcijama a ne preko dugoročnih ugovora.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi