Evropska industrija se sporo oporavlja, dok srpska dobro napreduje

Prema poslednjim podacima Evrostata, industrijska proizvodnja u Evropskoj uniji i evrozoni oporavila se u novembru nakon tromesečnog pada, ali daleko od toga da sve zemlje uživaju u ekonomskom uzletu.

U Hrvatskoj je zabeležen najveći mesečni pad u sedam meseci, dok je godišnji rast 3,6 odsto, pokazuje najnovija statistika Evrostata, dok srpska statistika beleži rast industrijske proizvodnje u novembru od sedam odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Industrijska proizvodnja u periodu januar - novembar 2021. godine, u odnosu na isti period 2020. godine, veća je za 6,7 odsto, dok tekući desezonirani indeks za novembar 2021, u odnosu na oktobar 2021. godine, za industriju ukupno pokazuje rast od 0,8 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 0,9 odsto.

Na nivou EU sezonski prilagođena industrijska proizvodnja porasla je u novembru 2,5 odsto u odnosu na oktobar, kada je pala za 0,8 odsto. U evrozoni uvećana je 2,3 odsto, u odnosu na oktobar kada je potonula 1,3 odsto.

Najviše je na oba područja EU porasla proizvodnja netrajnih potrošačkih dobara, za tri odsto u EU i za 3,2 odsto u evrozoni. U segmentu kapitalnih dobara proizvodnja je porasla 2,3 odsto, odnosno 1,5 odsto.

Proizvodnja energije porasla je 0,9 odsto u EU, te 1,2 odsto u evrozoni.

U sektoru trajnih potrošačkih dobara proizvodnja je u EU gotovo stagnirala, a u evrozoni je pala za blagih 0,2 odsto.

U proseku - stagnacija

Na godišnjem nivou industrijska proizvodnja u EU u novembru je stagnirala, nakon 0,9-postotnog rasta u oktobru, prema revidiranim Evrostatovim podacima. U evrozoni je pala 1,5 odsto, nakon revidiranog 0,2-postotnog rasta u prethodnom mesecu.

Screenshot: Eurostat

Kočnica je proizvodnji na oba područja bio sektor kapitalnih dobara sa smanjenom proizvodnjom za 8,2 odsto u EU, te za 9,8 odsto u evrozoni.

Svi ostali sektori povećali su proizvodnju u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, a najviše je porasla proizvodnja netrajnih potrošačkih dobara, za 7,3 odsto u EU i za 6,1 odsto u evrozoni.

Izrazito je porasla i proizvodnja energije, za 6,7 odsto u EU i za 3,7 odsto u evrozoni.

Srpsku proizvodnju u novembru 2021. godine, u odnosu na novembar 2020. godine, povukao je sektor rudarstva, gde je ostvaren rast od 48,7 odsto, dok je u sektoru prerađivačke industrije ostvaren rast od sedam odsto. U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, usledio je pad od 10,3 odsto.

Istočna Evropa blista, Irska u sunovratu

U EU, najveći rast proizvodnje na godišnjem niovu zabeležile su istočnoevropske zemlje predvođene Litvanijom, gde je industrija skočila 17 odsto. Slede Poljska i Bugarska s rastom od 15,3, odnosno 13,3 odsto.

U Hrvatskoj, industrijska proizvodnja je u novembru porasla 3,6 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, nakon 2,6-postotnog povećanja u oktobru.

Irska je pak zabeležila najveći pad proizvodnje, za čak 30,4 odsto u odnosu na novembar 2020. godine. Slede Malta, s padom proizvodnje za 7,8 odsto, te Nemačka i Luksemburg, gde je ona smanjena za 2,5 odsto.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi