Da, moguće je: Domaćom pameti i inventivnošću Visaris "mrsi račune" gigantima u svetu radiologije

Vrhunska tehnologija i ništa manji kvalitet proizvoda neophodni su da bi se u svetu prodavali medicinski uređaji. Kada je radiologija u pitanju, te kompanije se mogu nabrojati na prstima jedne ruke. A jedna od njih dolazi iz malene Srbije.

Beogradskoj kompaniji "Visaris“, koja proizvodi rendgene i radiološke aparate sa obradom digitalnih snimaka, da se dokaže na svetskoj sceni trebalo je gotovo dve decenije i mnogo truda, znanja i napora njenih osnivača, braće, univerzitetskog profesora elektroinženjera Vlade i ekonomiste Marka Petrovića.

- Da bi se uspelo u ovoj oblasti treba imati znanje, pre svega naučno znanje, odlične menadžerske sposobnosti i, naravno, novčana sredstva da se sve to izgura. Nakon nekog vremena upornog rada i dokazivanja imate šansu da izbijete na svetsku pozornicu – kaže za 24sedam Dragan Šaranović, menadžer za marketing i razvoj biznisa u ovoj kompaniji.

Šta je dobitna kombinacija?

Na toj pozornici "Visarisova" direktna konkurencija su tek četiri ili pet firmi u svetu. A svi oni su gigantski multinacionalni proizvođači, sa desetinama hiljadama zaposlenih. Proizvodi srpske kompanije se uspešno prodaju u Evropi, Australiji, Aziji, Južnoj Americi, Rusiji… ali i u SAD, najkonkurentnijem tržištu na svetu, pogotovo u oblasti zdravlja. Tamo izvoze čak 80 odsto od svoje inostrane proizvodnje i već neko vreme "mrse račune“ velikima u toj meri da se neki "Visarisovi" proizvodi sada prodaju pod imenom nekih drugih globalnih brendova.

U ovome nikako nema "čarolije“ ili trikova, već je vrhunsko domaće znanje i inovacija uz manje troškove proizvodnje u Srbiji i značajno kraći rok isporuke uvek dobitna kombinacija.

- Kada to imate, dovoljno je da se pojavite na najznačajnijim sajmovima, u Beču i u Čikagu, i svet vas brzo prepozna. A onda, kada vas prizna čuvena agencija FDA da tamo prodajete medicinsku opremu, kao što je nas 2014. godine, onda možete to da radite svuda u svetu – ističe Šaranović.

Privatna inicijativa

Ova porodična kompanija je nastala kada je Vlada Petrović, profesor Tehničkog fakulteta u Novom Sadu i istraživač Univerziteta u Mančesteru, pokušao da u Srbiji napravi saradnju sa društvenim preduzećem "Jugorendgen“ iz Niša u razvoju nove vrste rendgen aparata.

- U to vreme, krajem osamdesetih, samo nekoliko firmi u svetu je počelo da radi sa digitalnom obradom slike. Vlada Petrović je na tome doktorirao u Velikoj Britaniji i neko kratko vreme radio je na projektima čak i za vojsku. Onda je odlučio da se vrati u Srbiju i ovde pokrene proizvodnju nečeg što je i danas retko u svetu – objašnjava Šaranović.

24sedam/Nenad Vujanović

Saradnja nije uspela iako je napravljena zajednička firma. Društvena firma, zbog sankcija i drugih problema iz devedesetih godina, nije mogla da isprati u to vreme pionirsku ideju digitalne obrade slike. Stvaranje ozbiljne tehnološke firme u sektoru zdravstva u Srbiji tako je palo na pleća isključivo privatne inicijative braće koja su univerzitetsko obrazovanje stekla u inostranstvu i potom se vratili da svoje snove ostvare u Srbiji. Tako je nastao "Visaris“.

To nije šrafciger industrija

- Naravno usledilo je jako puno rada i jako puno upornosti da bi se stiglo na današnji nivo, a onda vam naruku idu i neke po druge loše okolnosti, kao što je bilo prošle godine u vreme izbijanja pandemije. Ono čime se mi danas u "Visarisu“ ponosimo je visoka tehnologija, i to domaća. Nije to šrafciger industrija, da se samo sklapa nešto napravljeno u razvijenom svetu, već nešto što potiče odavde, što je naše pameti delo – objašnjava Šaranović.

 

Većina delova od kojih se prave radiološki aparati u kompaniji je domaće proizvodnje. Nešto od toga rade u dvadesetak partnerskih firmi ali se veliki deo radi i u samoj firmi.

Promo:Visaris

- Tu ne smemo da pravimo nikakav kompromis radi veće zarade. Ono što svi kupuju u svetu od firmi koje su specijalizovane za to, kupujemo i mi. I to mora da bude samo vrhunski kvalitet. Sve drugo što može da se uradi, a da ne zaostaje za svetskim kvalitetom, pravi se u Srbiji. Od elektronike pa na dalje – naglašava Šaranović.

Najveći deo "Visarisa" danas je onaj koji se bavi razvojem, a famozni R&D (engl. Research and Development) je najskuplja stvar u svakoj delatnosti i svakoj proizvodnoj firmi.

- A kad profesor Petrović vodi razvoj, to je sasvim drugi par rukava. Ne samo da imamo savremene aparate proizvedene ovde, već pre svega imamo naš softver koji pokreće i njih i obrađuje i "poboljšava“ sliku. A takva obrada slike daje rezultat koji kada se uporedi sa "originalom“ izgleda neverovatno, vide se čak i nabori na kostima – napominje Šaranović.

Korona pokazala šta je strateški važno

U Srbiji kao da se brzo zaboravila sva sila problema koja je sa izbijanjem pandemije koronavirusa kao veliki talas poklopila celu državu. Preko zatvorenih granica gotovo da ništa nije moglo da stigne u zemlju. U čitavom svetu je bila ogromna nestašica medicinske opreme, a rendgen aparati su izbili visoko na listama najtraženije i najređe robe, odmah iza respiratora i medicinskih rukavica.

Upravo tada pokazalo se šta za jednu zemlju znači kada ima domaći i strateški važan proizvod. Jer, ne zaboravimo, rendgen aparati kao ni bilo koja druga medicinska oprema ne prave se kao automobili i drugi proizvodi, za salone i rafove, već isključivo po narudžbini i prema traženim specifikacijama.

- Na pozive Srbije niko od svetskih proizvođača, koji su inače ovde prisutni, nije mogao da se odazove zbog globalno ogromne potražnje. Svi su se okrenuli svojim matičnim zemljama, a sve ostale stavili "na čekanje“. Onda je iz jednog malog "Visarisa" stiglo više od 100 rendgen aparata za domaće potrebe, a kontingent je išao i u Italiju i u američku saveznu državu Njujork. Ko zna koliko je života spaseno samo zbog toga jer, eto i Srbija ima i takvu proizvodnju – ističe Šaranović.

U biznisu se mora stalno napred

Svoju borbu za domaće ali i globalno tržište "Visaris“ nastavlja i trenutno su dostigli kapacitet od 350 uređaja godišnje. Tu se radi i o "stabilnim“ i o mobilnim verzijama, od kojih najmanja može da stane u gepek minivena i da bilo gde na terenu napravi preko potreban snimak. Međutim, na tome se ne staje i radovi na proširenju proizvodne hale za još 1.000 kvadratnih metara su već u toku. Plan je da se onda Srbiji i svetu isporučuje 500 komada godišnje ovih sofisticiranih zdravstvenih mašina.

- Ali ne mogu tu samo kvadrati to da "srede“, već morate da imate i ljude. To je takođe jedna posebna borba jer u Srbiji programeri idu u "čist IT sektor“, a primena u zdravstvu je specifična. Pogotovo kod nas sa softverima za manipulaciju slikom, čuvanjem ili za laboratoriju. Za taj kadar imamo poseban program obuke. Ranije je trebalo desetak godina da bi neki mašinski inženjer kroz praksu postao pravi inženjer. Danas to mora ići mnogo brže. A trebaju nam ljudi i u sektoru projektovanja i na kraju i u samoj proizvodnji. To je veliki intelektualni, organizacioni i finansijski izazov za kompaniju, ali pošto ovde imamo pravog profesora, nekako uspevamo - nabraja Šaranović.

Zbog toga je "Visaris" član "Inicijative Digitalna Srbija“ od samog početka (od 2004. godine), i tu je veliki broj firmi koje Srbiju vuku u digitalnu budućnost i zapažene su u svetu. U "Visarisu“ ističu da je u celom ovom procesu nastajanja svetski relevantnih firmi iz Srbije značajna uloga države.

- Država je ta koja omogućava da se stvore dobri uslovi za poslovanje i dobri uslovi za konkurenciju. U vreme izbijanja korone imali smo odličnu saradnju i sa resornim ministarstvom i sa vladom i drugim ljudima iz vrha države, koji su nas prepoznali kao one koji mogu mnogo da pomognu. Ima tu mesta za razvoj firmi koje bi mogle da rade neke komponente za svet, panele ili generatore koje je nekada radio pomenuti "Jugorendgen“, što nije zanemarljivo jer se u ovoj oblasti vrte milijarde dolara. Zbog toga bi trebalo podržati domaću proizvodnju i kroz javne tendere, ali i prilikom eventualnih akvizicija drugih firmi u svetu – zaključuje Šaranović.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi