Poskupljenje struje: Po ceni smo se već plasirali u EU, ali to nije toliko loše

Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) odobrila je EPS-u poskupljenje struje za domaćinstava i male kupce (privreda ugovara cene na tržištu), i to za prosečno 3,4 odsto.

Iako se i ovoga puta, tradicionalno, gunđa na skupoću, treba biti svestan toga da građani Srbije plaćaju struju daleko manje nego većina građana zemalja EU, čak i onih koji nemaju mnogo veći standard od nas, kao i da je struja „mirovala“ više od godinu dana, a da plate i penzije nisu.

Nova cena, koja će se računati od 1. januara 2021. godine, iznosi, bez poreza i taksa, 7,867 din./kWh (6,7 evrocenti). Na tu osnovnu cenu za krajnji račun treba dodati famoznu kategoriju „obračunske snage“, pa „trošak garantovanog snabdevača“ (preimenovana “taksa na brojilo”), pa „naknadu za povlašćene proizvođače“, pa akcizu, pa na kraju PDV. Već samo sa akcizom i PDV-om, koji su procentualni, ova cena je 10,19 evrocenti.

Poskupljenje „najavio“ MMF

Međunarodni monetarni fond je ovo poskupljenje najavio u oktobru, kada je šef Kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa rekao da je Fond podstakao vlasti da urade procenu cene električne energije kako bi se osigurao potpuni povraćaj troškova EPS-a, ali uz „vođenje računa o socijalnim posledicama poskupljenja“. Struja je, inače, trebalo da poskupi u septembru, i to oko osam odsto, ali su to političke okolnosti zbog formiranja Vlade i Skupštine odložile.

Cena struje za stanovništvo u Srbiji je socijalna kategorija i njome ne samo da se ne mogu graditi nove elektrane, već ni postojeće dovesti u prihvatljive ekološke okvire. S novom cenom bi trebalo i da dišemo zdravije, ukoliko EPS potroši povećanje na pravi način.

Po ceni struje ipak na dnu Evrope

Srbiju nova cena smešta u Evropi na mesto između Moldavije i Mađarske. Za domaćinstva u EU najskuplja je struja u prvoj polovini ove godine bila u Nemačkoj (30 centi po kilovat-času), zatim Danskoj (28,3) i Belgiji (27,9). Najniže cene, i to tek trećinu one nemačke, imaju naše komšije Bugari, (9,97 evrocenti), zatim Mađari (10,3) i Estonci (1,24).

Prosek 27 zemalja EU daje cenu od 21,3 evrocenta. Što se tiče „okolnih“ zemalja, najjeftiniju struju u Evropi plaćaju Ukrajinci, i to 4,6 evrocenta, a za njima stanovnici Kosova (koje Eurostat vodi odvojeno od Srbije) 6,5 evrocenta, pa slede Gruzija (6,6) i BiH (8,7). Tek tu dolazi na red Srbija, koja je pre poskupljenja imala cenu od 7,38 centi, a za njom Makedonija (7,8), Albanija (9,2), Turska (9,95) i Crna Gora (10,3), Moldavija (10,7)…

Otkud ovoliko velike cene? Pa, problem je u državnim taksama koje idu na proizvodnu cenu, a koja je najmanja u Holandiji (3,4 odsto od krajnje cene), gde čak postoji refundiranje iznosa takse u nekim slučajevima.

S druge strane, Danci imaju najskuplju struju, jer kod njih taksa čini čak dve trećine krajnje cene. U ceni za potrošača PDV učestvuje prosečno za EU-27 15,5 odsto, ali je raspon veliki – od 4,8 odsto na Malti do 21,2 odsto u Mađarskoj.

Kod privrede je u EU prilično drugačije. Za razliku od Srbije, u Evropi oni koji stvaraju BDP plaćaju jeftiniju struju nego sami građani, pa tako struja za nedomaćinstva za potrošače koji troše do 2.000 MWh, u Nemačkoj kao najskupljoj, košta 17,8 evrocenti ko kilovat-času, a u Italija 15,03, dok na drugom kraju skale imamo Švedsku i Dansku, gde kilovat-čas plaćaju samo 6,45. odnosno 6,12 evrocenta. Prosek EU-27 je 12,5 evrocenta za kilovat-čas.

Ekologija vs “evropske plate“

Naravno, uvek kada govorimo o poskupljenju struje u Srbiji, obavezno se povede rasprava i o „evropskim platama“ – glavnim argumentom protivnika poskupljenja.

Među tri najzagađenije zemlje u Evropi

Srbija se već duže vreme nalazi među tri najzagađenije zemlje u Evropi, a ove godine će od zagađenja umreti dvostruko više ljudi nego od koronavirusa, kaže Marko Vujić iz Centra za ekološku politiku Fakulteta političkih nauka. U intervjuu agenciji Beta, Vujić je kazao da prema indeksu zagađenosti vazduha, Srbija, Makedonija i BiH emituju više zagađenja iz svojih termoelektrana nego svih ostalih 46 evropskih zemalja zajedno. – Kad se gleda statistički, mi smo po zagađenju vazduha na prvom mestu u Evropi, BiH je druga, a Severna Makedonija je na trećem mestu – rekao je Vujić.

 

Ali, podsećamo, “evropske“, odnosno plate koje imaju Nemci ili Austrijanci, nemaju ni Crnogorci, Makedonci, Bosanci… pa ni Hrvati i Slovenci. A Slovenci plaćaju 14,5 evrocenti, Hrvati 13,01, a Portugalci i Kiprani, kao građani dve ubedljivo najsiromašnije zemlje EU, čak 21 evrocent.

Prava cena struje je u stvari ekološka, jer taj trošak dobijanja struje za jedno društvo ogroman, a plaćaju ga generacije kroz zdravlje i, time povezane, više troškove zdravstva.

A kod nas se ona dobija uglavnom iz uglja. Prema računici nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, pravi trošak dobijanja kilovat-časa struje iz mrkog uglja je 10,75 evrocenti po KWh, a iz hidroelektrane samo 0,18 evrocenti. Kod kamenog uglja cena je 8,94 evrocenta po kilovat-času, a iz nafte 8,06 evrocenti. Prirodni gas za sobom ostavlja ekološki trošak od 4,91 evrocenta, a biomasa od 3,84 centa. Trošak je, naravno, najmanji kod sunca kao izvora struje, 1,18 evrocenti, odnosno vetra, 0,26 evrocenti po kilovat-času.

Pročitajte još

Državni posao: Neće biti velikog talasa zapošljavanja, a ponegde bi baš trebalo

Kad se med pošteno napravi, može i u kozmetiku

Nemci nemaju cenu za lignit, najlošiju vrste uglja, koja je nazastupljenija u energetici u Srbiji. Ali taj kilovat je svakako najskuplji i teško da ga pokriva i najnovija „prevelika“cena struje u Srbiji.

Elektroprivreda Srbije (EPS) mora da do 2027. godine uloži 4,6 milijardi evra u ekologiju i modernizaciju. Za sređivanje termoelektrana (TE) i ekologiju potrebno je 1,6 milijardi evra, za modernizaciju hidroelektrana (HE), vetroparkove i solarne elektrane 700 miliona evra. Neko to mora (sada) da plati, da zdravljem ne plaćaju naša deca i unuci.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi