Državni posao: Neće biti velikog talasa zapošljavanja, a ponegde bi baš trebalo

Skupština Srbije je izmenom Zakona o budžetskom sistemu usvojila Vladinu ideju da je došlo vreme da se popuste rigorozne mere “zabrane zapošljavanja“ u državnom sektoru, ali to ne znači da će biti svedoci talasa novih kandidata nalik na likove iz popularne TV serije “Državni posao“. Naprotiv, opravdana bi bila upravo suprotna bojazan, kaže za 24sedam Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

U Zakonu o budžetskom sistemu, izmenjenom u novembru, delimično je na tri godine ukinuta “zabrana zapošljavanja“ u javnom sektoru, koja je važila od 2013. godine.

Inspekcije padaju s nogu

Inspekcijske službe, kao i Poreska uprava ili Katastar, koje sve spadaju pod klasičnu definiciju javne uprave, kubure sa brojem ljudi kojih je četiri puta manje nego što je prosek EU. Recimo, samo tri inspektora kontrolišu rad 270 fakulteta i visokih škola od Subotice do Kosovske Mitrovice, samo na jednog od njih spada provera svih đačkih i studentskih domova. U 11 opština uopšte ne postoji inspektor za ekologiju. Do kraja ove godine trebalo je da bude zaposleno 300 inspektora u sistemu od 36 različitih inspekcija, a posao je dobilo samo 120. Vuković navodi i primer Inspekcije rada, koja sada ima 230 ili 240 ljudi za celu Srbiju, i kaže da su oni na ivici snaga jer ima mnogo neodgovornih poslodavaca.

– Mislimo da se ovoga puta radi o tome da će se zaposliti veoma ograničen broj ljudi. Štaviše, smatramo da veoma lako može da se desi da one službe od vitalnog značaja, kao što su zdravstvo i prosveta, i ostanu bez dovoljnog broja ljudi – ističe Vuković.

Pokušaj smanjenja ukupnog broja zaposlenih

Dosadašnja oštra zabrana pokazala se kao ekonomski štetna mera, što je konstatovala i Vlada kada je u Nacrtu fiskalne strategije napisano da je dovela do manjkova u važnim delovima javnog sektora i do povećanja strukture javnog sektora, tako što je mnogo povećala broj zaposlenih na određeno i na privremene i povremene ugovore.

Prema novim odredbama zakona, svi korisnici javnih sredstava, odnosno para iz budžeta, od januara 2021. godine moći će bez posebnog odobrenja da prime na neodređeno vreme, ili pripravnika na određeno vreme, do 70 odsto od broja zaposlenih kojima je po bilo kom osnovu prestao rad na neodređeno tokom prethodne godine.

– Utisak javnosti je pogrešan, jer sa tim popunjavanjem do 70 odsto otišlih radnika neće se doći do optimalnog broja tamo gde je to najneophodnije – smatra Vuković.

Iako i ovo deluje kao rigorozno rešenje, ono staro sa zapošljavanjem samo uz posebnu dozvolu Vlade, bilo je drakonskije. Sa oba rešenja, Vlada pokušava da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru, koji je 2014. godine (zajedno sa državnim firmama koje nisu na budžetu) dostigao 780.000 ljudi, ali uz očuvanje fukcionisanja sistema koji bi trebalo da opslužuje različite potrebe građana i društva u najširem smislu.

Ćata sve više, lekara i nastavnika manje

Međutim, jednako kako veći broj državnih službenika nije doneo poboljšanje u “servisu građana“, a košta državnu kasu mnogo, tako ni smanjenje tog broja ne prolazi bez problema.

Naime, u delovima državnih službi, pogotovo u lokalnim samoupravama, postoje prekobrojne ćate, a u drugim delovima, kao što su domovi zdravlja i bolnice, vrtići i škole, ali i inspekcije i specijalizovane službe, stručnog kadra nedostaje.

Nedostaje i lekara i medicinskih sestara, to nam je korona najbolje pokazala, zatim raširena je praksa da u vrtićima i jaslicama rade mahom ljudi na određeno vreme, kojima se potom unedogled produžavaju ugovori.

Upravo takvih ugovora na neodređeno vreme tiče se i druga novina izmenjenog Zakona o budžetskom sistemu. Od januara broj angažovanih radnika po raznim formama rada na određeno vreme, osim pripravnika, ne sme da prelazi 10 odsto ukupnog broja zaposlenih.

Loša struktura zaposlenosti

– Iako zakon propisuje da ti ljudi mogu da rade samo do dve godine u statusu “na određeno vreme“, takvi ugovori postali su neka vrsta stalno obnavljajućih ugovora. Pitanje je i šta će sada biti kad nekom istekne tih dve godine, pa po sili zakona mora da dobije ugovor “za stalno“, a ustanova ili firma u kojoj radi kaže da “nema uslova” jer je ispunjena kvota od 70 odsto otišlih – naglašava Vuković.

Pročitajte još

Hrvatska dobila Sloveniju u sporu oko Ljubljanske banke?

Narodna banka donela nove mere: Olakšice za otplatu kredita dužnicima pogođenim pandemijom

Samo u prosveti ima 25.000 visokoobrazovanih radnika koji su angažovani “na određeno“. A ukupan broj angažovanih na radu za državu “na određeno vreme“ za poslednjih pet godina povećan je za 60 odsto, kažu stručnjaci.

Na osnovu tog povećanja smanjen je broj stalno zaposlenih, pa je tako moglo da se dođe do podatka da je u aprilu 2019. godine u odnosu na april 2018. u javnim preduzećima broj (stalno) zaposlenih smanjen za više od 40.000. Danas, u trećem kvartalu ove godine, u javnom sektoru je zaposleno 598.944, odnosno 27 odsto od 2,2 miliona ljudi sa legalnim poslom u Srbiji.

Fiskalni savet je zaključio da je odluka o zabrani zapošljavanja dovela do loše strukture zaposlenosti u javnom sektoru. Tako je posle više godina primene dodatno povećala probleme uvećanjem broja ugovora o radu na određeno vreme i stvarajući veliki nedostatak kadrova u pojedinim delovima sistema javne uprave.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi