Porez na nekretnine: Stižu rešenja, platite razliku ili kamatu i kaznu

Lokalne samouprave, koje su od ove godine i inspekcijski nadležne za naplaćivanje poreza na imovinu, počele su da uručuju rešenja o ovogodišnjem porezu. Porez je, u principu, veći, iako se poreska osnovica nije menjala, jer su izmenjene dve okolnosti – jedna u zakonu, popularni “porez na šupe”, a druga u praksi, na tržištu nekretnina.

Rok od 15 dana

Građani koji su redovne platiše su prvu kvartalnu ratu tog poreza već platili avansno, rok je ove godine bio do 17. februara, a sada treba da dobro pogledaju rešenja i doplate razliku ili eventualno sračunaju koliko su preplatili.

Rok za “sređivanje računa“ za nekretnine sa Poreskom upravom je 15 dana od dana primanja rešenja i veoma je preporučljivo platiti razliku u datom vremenu jer država porez ne prašta i na kraju bi kašnjenje moglo da bude veoma skupo.

Silom prilika efikasniji “lokal“

Porez na imovinu prikupljaju lokalne samouprave, a izmiruje se kvartalno – prva rata je do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja se plaća do 15. novembra. Obično su poreska rešenja kasnila, ali sada su lokalne kase utanjile zbog manjeg transfera od Republike, manjih sopstvenih prihoda, a većih troškova zbog epidemije, pa su opštine primorane da rade efikasnije. Prvo rešenja dobijaju oni koji koriste uslugu e-Uprave, a potom i ostali preko pošte. Do sredine aprila svi bi mogli da dobiju poreska rešenja.

Za svaki dan kašnjenja zaračunava se zatezna kamata, koja trenutno iznosi devet odsto na godišnjem nivou, a uz to ide i kazna od 50.000 dinara za svaki neplaćeni kvartal.

Porez veći po dva osnova

Građani će ovom prilikom, u velikoj većini slučajeva, platiti razliku iznosa po rešenju i datog kvartalnog avansa prema prošlogodišnjem rešenju. Procenat tog uvećanja je uglavnom jednocifren i kreće se od jednog procenta do šest odsto, u zavisnosti od grada ili opštine, ali i zone u kojoj se nekretnina nalazi.

Razlog tome u najvećem delu nije promena veličine poreza, odnosno poreske stope u Zakonu i porezu na imovinu, već poskupljenje nekretnina na tržištu. Razlike dodatno ima kod vlasnika kuća, jer sada nakon izmene zakona moraju da plate porez i na pomoćne objekte, odnosno tzv. porez na šupe.

S rastom cena nekretnina, koji je evidentan u Srbiji i predstavlja izuzetak i od regiona i od većeg dela sveta, i delimično se pripisuje i pranju novca, rastu i prosečne cene koje se lokalno uzimaju kao reper za određivanje poreza.

Moguće umanjenje osnovice

Treba da se zna da osnovica poreza na imovinu za nepokretnost može da se umanji za amortizaciju po stopi koja iznosi do jedan odsto godišnje, a najviše čak do 40 odsto.

“Cenovnike“ su zbog toga za 2021. promenili Beograd, Novi Sad, Kragujevac ,ali i Batočina i neka druga mesta. U Beogradu je cena skočila, pa je tako u ekstrazoni u Knez Mihailovoj ulici kvadrat poskupeo za oko 50 evra, na 219.402 dinara (1.870 evra), a u prvoj zoni za gotovo 85 evra, i sada je 199.942 dinara (1.700 evra).

U najjeftinijoj, osmoj zoni, kvadrat životnog prostora procenjen je na 38.993 dinara (330 evra), odnosno za oko 3.000 dinara više nego prošle godine.

Razlika 3.000 dinara u Novom Sadu

Od 14 zona, postoje i one gde kvadrat nije značajno ili uopšte uvećan, i tamo neće doći do rasta dažbina po osnovu ove obaveze.

Proširena lista

Izmenama Zakona o imovini koje su stupile na snagu januara ove godine, pored garaža i garažnih mesta koji su se do sada oporezivali, lista je proširena, pa uključuje i pomoćne objekte koji nisu zgrade, poput bazena, rezervoara, cisterni, koji moraju da se prijave.

Porez na imovinu u Novom Sadu veći je u ovoj godini toliko da Novosađani prosečnu cenu kvadrata plaćaju 3.000 dinara više u urbanim zonama grada. To je upola više nego što je bilo povećanje prošle godine. U prvoj zoni cena je skočila za 3.731 dinar, na 110.326 dinara (940 evra), a za garaže za 2.360 dinara po kvadratu, na 55.100 dinara (470 evra). Tržišna cena stanova, a time i poreza, u prvoj zoni porasla je za 3,5 odsto, u drugoj 3,8 odsto, a u trećoj 4,93 odsto.

Jednako kao u Beogradu, iznos poreza je povećan i u Kragujevcu, za šest odsto u ekstrazoni, a za nekoliko poena manje u trećoj i četvrtoj zoni. U ovom gradu je, inače, povećana i poreska stopa sa 0,3 na 0,4 odsto za građane, što je dodatno uticalo na uvećanje ove obaveze.

Pročitajte još:

Italijanske firme nisu odustale od Srbije: Mnogo veći problem Bregzit nego kovid

Rampa za 750 milijardi evra: Oporavak ekonomije EU na Ustavnom sudu Nemačke

U Nišu je povećanje znatno manje, cene kvadrata stanova u većini od 11 zona su pale ili su pak neznatno uvećane, tako da se ni porez ne menja značajno. To ne važi za vlasnike garaža, kojima povećanje može da ide i do 50 odsto.

U Novom Pazaru porez na imovinu povećan je za manje od dva odsto, koliko će više plaćati i stanovnici Trstenika, a situacija je slična i u ostalim mestima u Srbiji.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi