Italijanske firme nisu odustale od Srbije: Mnogo veći problem Bregzit nego kovid

Milioni obolelih ljudi, blokirane granice, testovi na virus, pokidani lanci snabdevanja, “zaključavanja”… Sve to nije ugrozilo stratešku odluku italijanskih firmi da se pozicioniraju u Srbiji ili sarađuju sa ovdašnjim kompanijama.

U 1.600 italijanskih i srpskih firmi koje su vezane za Italiju nisu zabeleženi neki posebni problemi koji bi bili izuzetak od onih kakve privrednici u ovo vreme pandemije imaju svuda u svetu, osim u delu industrije konfekcije, kaže za 24sedam Mirjana Kojić, generalni sekretar Komore italijansko-srpskih privrednika.

Opterećeni taksama

– Među 130 italijanskih i srpskih kompanija koje su članice Komore nismo registrovali da je ovde bilo većih teškoća u radu ili otpuštanja radnika. Izvoz u Italiju jeste bio u poslednjih 12 meseci manji za 340 miliona evra, ali to je očekivano, s obzirom na celu situaciju. U problemu je samo deo proizvodnih firmi koje se bave konfekcijom, ali ne zbog kovida, već zbog Bregzita – ističe Mirjana Kojić.

Prvi u investicijama

Italija je jedan od vodećih direktnih stranih investitora u Srbiju. Po broju projekta u koje je investirao italijanski kapital je na prvom mestu sa 19,4 odsto ukupnog broja (Nemačka 16,5 odsto), a po vrednosti investicija na trećem mestu sa 9,5 odsto ukupno uloženog (Nemačka 21,4 odsto, a Kina 20,5), pokazuju podaci Razvojne agencije Srbije za 2020. godinu.

A problem nije mali jer, kažu u Komori privrednika, Velika Britanija je veliko tržište za srpsku, odnosno italijansku konfekciju, i na njemu se iz Srbije plasira 90 odsto proizvodnje.

– Sva ta proizvodnja je sada, nakon izlaska Britanije iz Evropske unije, opterećena velikim taksama, i nadamo se da će se brzo postići sporazum sa Srbijom i stvar vratiti u normalne tokove – navodi naša sagovornica.

Što se tiče ostalih, italijanske kompanije su se i ovde prilagodile uslovima pandemije i solidno posluju.

– Prvi šok je prebrođen robom sa lagera, a kasnije je pomoglo i to što su neke od kompanija koristile benefite koje je kroz antikrizne pakete omogućila Vlada Srbije. Neke čak nisu ni imale potrebu za tim. Posluje se, uglavnom, stabilno. Transport i logistika sada su i preko plana, i očekujemo da će biti još bolje – optimistična je Mirjana Kojić.

Italijanska “istočna ofanziva“

Italijansko osvajanje Srbije, započeto davne 1953. ugovorom “Fijata“ sa Zavodima “Crvena zastava“ u Kragujevcu, ostvareno je u potpunosti talasom investiranja posle 2000, i strategija kretanja na istok se pokazala ispravnom.

Drugi u izvozu, treći u uvozu

Italija je tradicionalno najvažniji, posle Nemačke, spoljnotrgovinski partner Srbije. To pokazuju i januarski podaci Republičkog zavoda za statistiku, gde je ekonomija sa Apenina sa 112 miliona evra uvoza iz Srbije druga na listi, a sa 119 miliona izvoza kod nas, treća. U prošloj, veoma teškoj godini za privredu svuda u svetu, u Italiju smo izvezli robe i usluga za 1,43 milijarde evra (pad u odnosu na prethodnu godinu 19,2 odsto), a iz nje uvezli za 1,9 milijardi (minus osam odsto). To je 8,4 odsto udela i u ukupnom izvoza i u ukupnom uvozu. Veći udeo ima samo Nemačka u oba smera (12,9 odsto u izvozu i 13,6 u uvozu), kao i Kina samo u uvozu (12,5 odsto).

Danas u Srbiji posluje više od 1.600 kompanija u vlasništvu italijanskih akcionara, koje zapošljavaju direktno ili posredno više od 50.000 radnika, pokazala je studija iz novembra 2020. godine “Italijanska preduzeća u Srbiji. Priča o uspehu“, izrađena u saradnji Komore italijansko-srpskih privrednika i Ambasade Italije u Beogradu.

Na krilima “Fijata“ i otvaranja fabrike ovde na osnovama nekadašnjih “Zastava automobila“ u 2008. (danas “Fijat-Krajsler Automobili Srbija”), u petnaestak godina stigle su brojne italijanske članice srpskog auto-klastera: “Magneti Marelli“, “Becchis Osiride“, “Aunde“…

Pre toga su italijanske banke i osiguranja već uveliko postala srž ovdašnjeg finansijskog sistema. Najjača italijanska i 27. svetska banka, Inteza, kupila je 2005. Delta banku, pa je Findomestik preuzeo Novu banku, a Unikredit banka se spojila sa HVB bankom.

U 2006. je “Generali“ preuzeo Delta osiguranje, a naredne godine je „Fondiaria-Sai“ (sada „UnipolSai“) privatizovala novosadski DDOR, drugog po veličini srpskog osiguravača.

Od građevinarstva do poljoprivrede

Pored komponentaša za automobilsku industriju u Kragujevcu, Italijani su oživeli srpsku tekstilnu industrija u Nišu i po Vojvodini, industriju ambalaže u šumadijskom okrugu, kao i IT u Novom Sadu.

Tako su ovde došle, a onda i počele da šalju odeću i obuću u svet i “Pompea“, “Golden Lady“, “Fulgar“, “Calzedonia“, “Olimpias“ (deo grupacije Beneton), “Geoks“, “Progetti“…

Pročitajte još

Transportna infrastruktura: U Srbiji auto-putevi niču na sve strane

Javni poziv malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme

Investiralo se od građevinarstva (“Pizzarotti“), preko IT (“Engineering“), do obnovljivih izvora energije (“Fintel“) i poljoprivrede (“Ferrero“).

Neke od italijanskih firmi su ugledne i poslodavci za preporuku, u nekima su srpski radnici od starta imali problema i sa uslovima rada i sa platama tek malo većim od minimalca, ali generalno slika Italijana kao investitora u Srbiji je povoljna.

A na investicijama se, po svemu sudeći, neće stati.

– Interesovanje italijanskih kompanija da ulažu u Srbiji, uprkos aktuelnoj situaciji, ne opada, i njihova iskustva sa poslovanjem su pozitivna, jer se pokazalo da je Srbija idealna destinacija za strane direktne investicije – istakao je ambasador Italije u Srbiji Karlo Lo Kašo, na Beogradskom ekonomskom forumu u novembru.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi