Mladi i poljoprivreda: Šta smeta da Srbija bude obećana zemlja

To što je u Srbiji sve više starijih u odnosu na mlade pogubno je u mnogim oblastima, ali nigde tako kao u onoj od koje nam direktno zavisi budućnost – proizvodnji hrane. Jer ove nas je godine domaća poljoprivreda i nahranila i ekonomski spasila od recesije, a pitanje je da li ćemo imati ratara ili povrtara za 10 ili 20 godina.

Srbija je tek na polovini EU proseka broja mladih poljoprivrednika u odnosu na ukupan broj, a za nekim zemljama, kao Austrijom ili Poljskom, zaostajemo i više od četiri puta. Austrija, zemlja sa približno istim brojem stanovnika, ima 22,2 odsto mladih farmera, a u Srbiji se njihov broj procenjuje na pet odsto.

Problema ima gde god se okrenete a stvar, iako se kreće u dobrom pravcu, ide presporo, kaže za 24 sedam Mladen Milić, predsednik Mladih poljoprivrednika Srbije, organizacije koja ima 250 aktivnih mladih članova i još nekoliko stotina koji se povremeno angažuju.

Ide na bolje, ali…

– Problem za mladog poljoprivrednika je i kako doći do kapitala za početak, i to što su neregulisani imovinsko pravni odnosi za zemljište koje bi mogao da dobije, i što država i banke prepoznaju samo registrovana gazdinstva… A na sve to dolazi i svest ljudi, pogotovo na jugu i istoku Srbije, gde bi i dalje mladi radili šta god, samo da se ne bave zemljom – ističe Milić.

“Hrana će biti zlato“

Pandemija je pokazala koliko je važno imati proizvodnju svoje hrane. U Srbiji nije bilo nestašica i grabeži koju smo viđali po supermarketima i u Zapadnoj Evropi.

– U vreme kriza, a biće ih još, niko ne pita pošto je nešto, već da li ima i koliko. Hrana će biti zlato, i mladi moraju da shvate da je to budućnost – smatra Jovanov.

Stvar se, srećom menja poslednjih godina, čak u toj meri da se mladi ljudi vraćaju iz Nemačke ili Australije da bi se bavili poljoprivredom “kod kuće“.

– Imamo nekoliko takvih primera u udruženju i njima kao i ostalima pomažemo oko kredita, procedura za domaće konkurse i evropski IPARD, oko stručne obuke, nabavke repromaterijala i prodaje robe – navodi Milić.

Da je u udruživanju ključ, smatraju i u Zadružnom savezu Vojvodine (ZSV), gde nam kažu da prvo mladi i školovani ljudi treba da se okupe sa zajedničkim ciljem, a onda da im država pomogne, ne obratno.

– Naglašavam školovani, jer danas je poljoprivreda grana sa velikom konkurencijom i proizvođač mora da stalno komunicira i sa profesorima na Poljoprivrednom fakultetu i sa profesorima ekonomije – kaže za 24sedam Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Jovanov naglašava da se današnja poljoprivreda uveliko promenila od one naših očeva i dedova, i što se tiče tehnologije, mehanizacije, sortimenata…

– Poljoprivrednik danas mora da se obrazuje iz dana u dan, da prati nauku, a to mogu mladi ljudi. I onda može da se živi i od malog poseda, udružen u neku zadrugu voćara, povrtara, pčelara… – objašnjava Jovanov.

A takvih je samo u Vojvodini 406, od čega je samo ove godine osnovano 28 zadruga, u kojima su mahom mladi poljoprivrednici.

Država mora da se više angažuje

Država se sada okreće mladim poljoprivrednicima ali i oni moraju da imaju viziju čime će da se bave, a ne da samo prate trendove i da svi krenu u jabuke ili lubenice kada jedne godine bude dobra cena, kaže Jovanov.

On dodaje da je i država grešila, jer je davala pare za plastenike i staklenike, koji su poživeli godinu, dve, i zbog toga misli da je bolje da se subvencije daju kada se mladi udruže i kada može da se proceni da je njihova proizvodnja održiva.

I ratarima bi digitalizaciju

Još jedan veliki problem na koji nailaze generalno svi poljoprivrednici po selima je nedostatak interneta.

– A bez interneta danas nema informisanosti, ni o poljoprivredi i proizvodnji, ni o tribinama i novitetima, ni o konkursima države – upozorava Milivoje Čorić iz Mreže mladih poljoprivrednika.

– I jedna Holandija dozira šta će se i koliko proizvoditi – podvlači Jovanov.

Mladi su i u Srbiji shvatili da se od poljoprivrede danas može normalno živeti, kažu u Zadružnom savezu Vojvodine.

– Neće “imati avione“ ali će pristojno živeti, mnogo bolje nego u gradu – kaže Jovanov.

U Mreži mladih poljoprivrednika naglašavaju da je problem i to što mladi u velikoj većini slučajeva nisu i formalno nosioci gazdinstva, iako obavljaju veći deo posla, već se ona vode na oca ili čak dedu.

A kao takvi “članovi domaćinstva“ ne mogu da dobiju ni kredite, ni subvencije države ukoliko bi želeli da rade i za sebe. Za to moraju da registruju zasebno gazdinstvo.

– To se sada menja i zbog drugačijih uslova države, pa se na poslednjem javnom oglasu javilo deset puta više mladih poljoprivrednika nego pre tri godine – kaže za 24sedam Milivoje Čorić, predsednik Mreže.

A upravo je oko tog konkursa u poljoprivrednoj javnosti “gorelo“ ovih dana.

Problematičan konkurs

Na prvi konkurs 2017. godine prijavilo se 500 ljudi, pa 1.200, pa 1.700 prošle godine, da bi neobičan rekord pao ove godine od 5.500 prijavljenih.

– Ne znam da li je smešno ili žalosno sve što se tu dešavalo. Pola njih neće dobiti novac koji su očekivali, neki neće moći zbog godina ni da konkurišu 2021. godine. Pitanje je zašto su rokovi pomerani a onda se prepolovio konačan broj subvencija, i zašto na bodovnoj listi nema datuma kada su ljudi podneli zahteve a ne samo imena… – pita se Milić.

Agro startapi još u magli

Možda i najzapostavljeniji problem u poljoprivredi je pitanje startapa. Jednostavno nema sistemskih programa za one koji bi započeli svoj biznis, pogotovo mlade. Subvencije se, logično, daju registrovanim proizvođačima, kao i bankarski krediti, a oni koji bi krenuli sami u biznis morali bi sami sve da finansiraju barem nekoliko prvih godina.

Pročitajte još: Kakve su šanse da u Srbiji zažive „Zelene javne nabavke”?

Pročitajte još: Koliko zarađuju srpski softveraši?

On kaže da je, doduše, zloupotrebe konkursa bilo i sa “druge strane“. Kako su se ove godine za 70 odsto subvencija za nabavku mehanizacije pare davale unapred, a ne kao refundiranje investicije, neki su od jednog poljoprivrednog gazdinstva formalno napravili dva, tri ili čak četiri.

– Zašto je dozvoljeno da se sve to registruje na mlađe članove porodice, a na istoj adresi, ne znam. Iz Ministarstva su rekli da lista nije konačna, videćemo šta će doneti žalbe – ističe Milić.

Dokle god se ovakve stvari događaju ni Srbija neće tako brzo pomeriti broj mladih poljoprivrednika sa pet odsto i prići barem evropskom proseku, kada nam je već Austrija nedostižan san.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi