Kakve su šanse da u Srbiji zažive „Zelene javne nabavke”?

Država je uvek najveći kupac i kroz svoje nabavke trebalo bi da čini primer kako se treba ponašati, a parama iz državne kase u Srbiji se godišnje kupi robe i usluga za oko 3,7 milijardi evra, odnosno za oko osam odsto BDP-a.

Na veliku žalost ono što je gotovo sadašnjost razvijenog sveta a trebalo bi da bude i naša budućnost, cirkularna i održiva ekonomija, u Srbiji ne stoji dobro ni „u papirima“ a kamoli u stvarnosti. „Zelene“ javne nabavke, odnosno kupovina životnoj sredini prijateljskijih proizvoda, od energetski efikasnijih računara, preko štedljivije rasvete i kancelarijskog nameštaja od drveta dobijenog iz održivih izvora, sve do upotrebe recikliranog papira i usluga čišćenja ekološkim proizvodima, sve je to na dohvat ruke ako se neko pozabavi time, kaže za 24sedam Sandra Kamberović, ekspert za cirkularnu ekonomiju.

Ima i znanja i para, samo fali…

– Privredna komora Srbije je ove godine sprovela analizu i ispostavilo se da postoji spremnost kompanija za primenu pravila cirkularne ekonomije, postoji i dovoljan nivo znanja u zemlji da se s tim krene. Čak postoji i novac, preko sredstava planiranih Balkanskim investicionim fondom EU, ali u Srbiji i dalje ne postoji sistemski pravni okvir. Država sama uopšte ne primenjuje zelene javne nabavke a reciklaža nam se svodi na sortiranje otpada na deponijama – kaže Kamberović.

Svaki deseti dinar nelegalno potrošen

Državna revizorska institucija (DRI) je za 2019. godinu utvrdila da su subjekti kod kojih je sprovela revizije napravili greške i nepravilnosti u iznosu od 451 milijarde dinara. Od toga na javne nabavke otpada 29,2 milijarde dinara, gde je 9,7 odsto, odnosno svaki svaki deseti dinar nepravilno potrošen.

Glavne nepravilnosti u postupcima javnih nabavki su nameštanja konkursa: dodatni uslovi za učešće na tenderu “nisu u logičkoj vezi” sa predmetom nabavke (600 miliona dinara), pozivi za podnošenje ponuda i obaveštenja o zaključenju ugovora nisu objavljivana na Portalu javnih nabavki (594 miliona), čak su izvršeni rashodi i izdaci bez sprovedenog postupka javne nabavke (307 miliona) a i zaključeni su ugovori u kojima je izvršena povreda/narušavanje načela javnih nabavki (202 miliona).

Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu Srbije blago raste iz godine u godinu, ali to je zato što su „obične“ javne nabavke obavezne i zakonom i pravilima koja nam diktira EU. Međutim i tu ima problema, pre svega zbog toga što oni koji se u državnoj administraciji time bave nisu ni stimulisani da sprovode postupke javne nabavke kao bi trebalo, tj. da društvo u celini ima najveći benefit od njih.

Čitanje zakona na preskok

„Čitanje“ Zakona o javnim nabavkama (Sl.gl.RS 91/19) u Komisijama za javne nabavke po pravilu se završava članom 6. koji utvrđuje načelo ekonomičnosti i efikasnosti ponuđača, gde je stavom 1 određeno da se naručilac posla mora voditi načelom ekonomičnosti trošenja javnih sredstava.

To se u Srbiji svodi na pravilo najniže cene, koje je i potvrđeno u članu 132 istog zakona, gde je naručiocu iz državne uprave velikodušno ostavljeno da izabere jedan od četiri kriterijuma „ekonomski najpovoljnije ponude“: cenu proizvoda, zatim trošak tokom celog životnog ciklusa (cena nabavke, održavanja, upotrebe, troškovi odlaganja i recikliranja), pa spoljašnje ekološke troškove (koliko emituje gasova staklene bašte ili drugačije zagađuje okolinu), i na kraju da sam proceni potreban kvalitet i po njemu odredi cenu a da se ponuđači nadmeću kvalitetom.

Već do članu 13 se ne stiže u čitanju a on propisuje načelo zaštite životne sredine i obezbeđivanja energetske efikasnosti.

– Kod nas se član 6 uvek tumači kao „dajte najnižu cenu“ i niko ne gleda na kvalitet i evropske standarde da li u proizvodu ima 30 odsto recikliranog materijala, koliko je trajan, šta ćemo s njim kada mu istekne rok upotrebe… Da li je to neznanje ili nešto drugo, to je već pitanje za raspravu ili istragu – kaže Kamberović.

A nije da i tu znanja fali jer, recimo u februaru ove godine je u zgradi Gradske uprave Beograda održana obuka „Zelene javne nabavke” koju je organizovao Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Pre toga je u oktobru 2019. u saradnji sa PKS organizovan seminar o zelenim javnim nabavkama kome je prisustvovalo oko 100 učesnika iz javnog sektora (javna preduzeća, zdravstvene, obrazovne i kulturne ustanove).

Svi ono koji bi želeli da se time bave mogu da se vode i Vodičem kroz kriterijume za zelene javne nabavke koji je napravilo udruženje Alternativa za bezbednije hemikalije (ALHem), a koji je baziran na EU kriterijumima (EU GPP criteria) i tehničkim specifikacijama za četiri grupe proizvoda (papir, usluge i sredstva za čišćenje, nameštaj i IT oprema) ili njihovom Brošurom sa primerima dobre prakse iz EU.

Obaveze prema građanima ali i EU

A čistija zdravija sredina, koja se postiže i zelenim javnim nabavkama nije samo obaveza prema građanima Srbije, već i međunarodna. Republika Srbija se u okviru pristupanja pravnim tekovinama EU obavezala da u okviru Poglavlja 5 koje se tiče javnih nabavki promoviše i zelene nabavke.

Ta promocija se svela na usvajanje Programa razvoja javnih nabavki za period 2019- 2023. godine, i izradu novog Zakona o javnim nabavkama 2020, ali je i dalje izostao Nacionalni program za kružnu i zelenu ekonomiju.

– Nemamo ni program za čistiju proizvodnju ali imamo Strategiju industrijalizacije, gde se cirkularna ekonomija vodi kao jedan od tri stuba razvoja, ali potrebno je da se ceo sistem revidira i međuresorski spoji jer nema digitalizacije i zelene energetike bez cirkularne ekonomije i obrnuto – ističe Kamberović.

Pročitajte još:

Hoće li i vama pokucati izvršitelji: RTS juri 450 miliona evra TV pretplate

Nikad povoljnije kamate: Da li je pravo vreme za uzimanje kredita ili treba biti oprezan

Početkom godine je objavljena i tzv. Ex ante analiza efekata za oblast cirkularne ekonomije, čiju izradu su podržali i Evropska unija i GIZ. U njoj se otvoreno kaže da za sada nije bilo konkretnijih planova da se izradi nacionalni akcioni plan zelenih javnih nabavku.

A Srbija ne bi morala da izmišlja toplu vodu da bi krenula put zelenih nabavki.

U januaru 2018. u Sloveniji je stupila na snagu nova Uredba o zelenim javnim nabavkama i od tada su one obavezne za 20 vrsta proizvoda. Uspostavljeni su definisani ciljevi za svaki proizvod ili uslugu pa, na primer, najmanje 15 odsto hrane treba da bude organskog porekla, 50 odsto kancelarijskog i higijenskog papira treba da potiče iz održivih šuma a najmanje 50 odsto električne energije treba da dolazi iz obnovljivih izvora ili kogenerativnih postrojenja visoke efikasnosti…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi