Bolje da u svojoj zemlji gajim ovce nego da budem rob u inostranstvu

Uroš Bogojević, iz sela Trućevac kod Despotovca, spada u retke marljive ljude koji su odlučili da ostanu u svom selu i bave se poljoprivredom. Teret vođenja seoskog gazdinstava na pleća mu je pao kada je sa 15 godina ostao bez oca, ali danas ovaj novopečeni stočar ni za čim ne žali, ispričao je za Agro TV.

Po obrazovanju metalostrugar, Uroš nije želeo da ostane da radi za minimalac ni u državnoj, ni u privatnoj firmi, i sada se bavi isključivo poljoprivredom. Ima 16 hektara njiva, pola svojih, a pola u zakupu, pod ratarskim kulturama. Odnedavno ima i stado od tridesetak ovaca rase virtemberg.

U dobroj meri se oslanja na podršku Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, koji su mu pomogli oko dobijanja novca za osnivanje matičnog stada.

Iako je u Srbiji najgajenija ovca pramenka, Uroš se odlučio za nemačku rasu virtemberg.

– Mislim da je to najbolja rasa za početak. Otporne su, ističu se plodnošću, a mirna im je narav – navodi Uroš, koji je u ovčarstvo krenuo nedavno.

Svojih tridesetak umatičenih ovaca, što je minimum da se dobije subvencija države, gaji u kombinovanom režimu. Ovce imaju pašu, ali i obroke od zobi, sena i silaže.

Kad se udruže mladi poljoprivrednici

Preko Udruženja je podneo zahtev za podsticajna sredstva države, i kada to dobije proširiće stado za pedesetak grla. Plan mu je da u narednih nekoliko godina dođe do dvestotinak grla.

– Pomoć Udruženja je ključna, od rešavanja papirologije s državom do odgovora na svakodnevne probleme vođenja gazdinstva. Bez njih možda ničega od ovog ne bi bilo – kaže Uroš.

Preko Udruženja će doći i do kvalitetnih ovnova za priplod, koji stižu iz Nemačke, jer bez kvalitetne genetike nema profitabilnosti u stočarstvu. Ovaj mladi stočar planira da napravi i novi objekat u koji bi smestio uvećano stado.

Na imanju Bogojevića imaju svoju mehanizaciju za ratarstvo, od traktora i kombajna do kosačice i balirke. Mašine su stare, ali srećom Uroš zna da ih popravi. I tu je u planu obnova, kako bi se efikasnije obrađivali kukuruz, pšenica, ovas i detelina.

Sadašnji prinosi su solidni, na kukuruzu je ove godine bilo devet tona, a seje domaće sorte. Plasman ratarskih proizvoda ide takođe preko Udruženja, tako da ni tu nema većih problema, objasnio je Uroš.

Poljoprivreda ima budućnost

Što se tiče budućnosti na selu, Uroš je optimista. On kaže da dolaze mlade generacije koje vide da se i od poljoprivrede može dobro živeti, iako je u samom Trućevcu 90 odsto mladih već daleko od sela. Oni koji su ostali, drže se zajedno i ispomažu u poslovima, a broj dece u osnovnoj školi obećava, jer ih ranije u ponekom razredu nije bilo.

Pročitajte još: Nedimović: Biće isplaćeno 2.500 mladih poljoprivrednika

Pročitajte još: Njive u srednjem Banatu rasprodaju izvršitelji: Paprene cene hektara

Uskoro će svoj doprinos na tom polju dati i Blagojevići, jer je prinova na putu.

– Bio sam i poslom i u inostranstvu. Tamo sam se osećao kao u zatvoru. Sve sam probao i nikom to ne bih preporučio. Nigde nije kao ovde, tu sam na svome – kaže za Agro TV Uroš Bogojević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi