Milijarder koji je prvi podržao „Tviter“ i „Fejsbuk“: Moji najveći promašaji i najbolji saveti za ulaganje

Mark Andresen, čija firma za preduzetnički kapital „Andreessen Horowitz“ vredi 18 milijardi dolara, predvideo je buduće investicije u tehnološkoj industriji i na tome zgrnuo ogroman novac. On je jedan od prvih ljudi koji su podržali kompanije kao što su „Tviter“ i „Fejsbuk“, u kojima je član upravnih odbora.

Ipak, njegovi saveti za laike prilično su prizemni: „Investitori bi trebalo da pristupe veoma oprezno tom vrlo spekulativnom području preduzetničkog kapitala.“

Pročitajte još

Za Gugl gotova korona pauza: Investiraju u kancelarije za 10.000 ljudi

Digitalizacija u Evropi: Kako smanjiti raskorak između EU i SAD

On je nedavno, u emisiji „Blumberg bogatstvo sa Dejvidom Rubenštajnom“, govorio o usponu tehnologije, kriptovalutama i investiranju, a portal 24sedam prenosi deo tog razgovora.

Startapi stvaraju budućnost

Regularnim investitorima generalno se ne predlaže da ulažu u firme kao što je „Andreessen Horowitz“, jer industrija rizičnog kapitala ume da bude prevrtljiva. Samostalni startapi često propadaju. Istovremeno, startapi u Silicijumskoj dolini cvetaju. Neki pratioci industrije veruju da su aktuelne procene vrednosti dostigle neodrživ nivo.

Andresen ima drugu teoriju za rast cena: – Društvo prolazi kroz tehnološku transformaciju. Nove tehnološke kompanije pokreću ovu promenu i ostvaruju benefite.

Prema Andresenovom mišljenju, u toku pandemije koronavrusa tehnologija je posebno neophodna. U tom kontekstu on je kao primer istakao vakcinu „Moderne”, kompanije koja je nastala iz američkog biotehnološkog startapa.

– Oni su iskombinovali biologiju, inženjerstvo i softver kako bi kodirali mRNA formulaciju za samo dva dana. A tehnološke kompanije su pomogle da karantin lakše prođe, zahvaljujući brzim konferencijskim video-pozivima i lakim dostavama – rekao je Andresen za Blumberg.

On ulaže svoj novac i u manje praktične elemente tehnologije. “Andreessen Horowitz“ diže cene kriptovaluta, a Andresen je rekao da je zainteresovan za decentralizovani sistem na kome su kriptovalute zasnovane.

– Veliki broj najpametnijih ljudi u računarstvu ulazi u ovo polje. To predstavlja novu vrstu finansijskog sistema, gde ljudi mogu da formiraju odnose poverenja u nepoverljivom okruženju – rekao je on.

Kako je naglasio, „Andreessen Horowitz“ trenutno ima 60 zaposlenih i 22 partnera.

– Ne moraju svi da se slože o svakoj investicionoj ideji, samo jedan investitor može da predvodi akciju. Ta strategija je u suprotnosti sa donošenjem odluka na osnovu konsenzusa, sistemom u kom sami sebe odgovorite od najboljih ideja – kaže Andresen.

Najveće greške – propuštene prilike

Njegov najbolji savet za buduće investitore u rizični kapital jeste da se dobro upoznaju sa tematikom. Redovnim investitorima koji i dalje žele da se oprobaju u investiranju u preduzetnički kapital, uprkos rizicima, on predlaže tzv. AngelList, koji omogućava ljudima da sami odaberu svoje startape. Njegove najveće greške obično su bile, kako je istakao, propuštene prilike.

– Neke investicije propadnu, ali ukoliko ne investiram, a deonice skoče 1.000 puta, o tome ću morati da slušam svaki dan narednih 30 godina – objasnio je on.

Svet investicija u preduzetnički kapital cveta. Zbog čega sada tu može da se napravi profit?

– Dve su mogućnosti. Prva je da smo se zaneli, a druga je da društvo prolazi kroz tehnološku transformaciju. Već je prolazilo kroz tehnološku transformaciju pre korone, a sve su šanse da je korona to ubrzala. Nove tehnološke kompanije predvode tu promenu i ostvaruju benefite.

Izgleda da više nema gubitaka, kao da zarađujete novac na svemu?

– Mogu da potvrdim da to nije tačno. Obavezali smo se prema našim investitorima. Rekao sam im da ćemo pokušati da dođemo do Meseca. Povremeno će nam rakete eksplodirati na lansirnoj rampi, tako da je stopa uspeha zapravo 50:50.

Kada firma kao što je vaša prođe seriju A, očekujete da prođete seriju B i da izbacite akcije možda nakon serije C?

– Ponekad, ali danas kompanije duže ostaju u privatnom vlasništvu i sakupljaju privatne finansijere u šest ili sedam serija. Ono što se desilo jeste da su se tržišta povećala. Imate gigantsko tržište za te kompanije. Imate pet milijardi ljudi na planeti sa mobilnim telefonima, tako da kompanije koje se obraćaju širokim ciljnim grupama mogu da postanu zaista velike. Imamo tehnološke kompanije koje su vredne više od trilion dolara. Neke od tih kompanija sakupe mnogo više novca nego što je bilo očekivano kroz istoriju, tako da duže ostaju u privatnom vlasništvu.

Kako je Silicijumska dolina pozicionirana u odnosu na druge delove SAD?

– Pre korone, industrija se više konsolidovala u severnoj Kaliforniji. U svetu nakon korone izgleda da se to prilično dramatično menja, jer smo se svi mnogo više navikli na ideju o radu na daljinu. Sada vidite mnogo više kretanja i aktivnosti koje se dešavaju izvan doline, i to ne samo u drugim gradovima. Takođe je moguće da se Silicijumska dolina, kako volimo da kažemo, samo preseli na “cloud“.

Nedavno ste napisali članak o tome kako je tehnologija nešto na čemu bi tokom kovida trebalo da budemo zahvalni, barem smo mi u Vašingtonu bili donekle surovi prema tehnološkim kompanijama.

– Kada je korona počela, očekivao sam da će ovo biti petogodišnji period, potencijalno još jedna velika depresija. I znate, evo nas, idemo ka kraju, 18 meseci kasnije. Veliku zaslugu za to ima vakcina. “Moderna” je klasičan, američki biotehnološki startap, podržan rizičnim kapitalom, sa novom tehnologijom koja se zove mRNA. Obično je potrebno pet, 10 ili 20 godina da se razvije vakcina, a oni su uspeli da to izvedu za “dva dana”. To je primer revolucionarne inovacije, koja dolazi iz ovog ekosistema u SAD. Iskustvo prolaska kroz kovid, iako je bilo loše, nije bilo ni približno tako loše kao što bi bilo bez savremene tehnologije. Kao rezultat toga, iz kovida smo izašli mnogo brže.

Sa koliko novca trenutno upravljate?

– Danas, sa oko 18 milijardi dolara.

Da li sada imate više poverenja u svoju sposobnost da procenite šta će vam uspeti nego što ste imali pre 10 godina?

– Ne. Imamo veće poverenje u našu sposobnost izgradnje portfolija. Sada imam veliko poverenje u našu sposobnost da sastavimo portfolio od 20, 30 ili 40 kompanija koje će predstavljati kako vrhunski preduzetnički kapital izgleda u ovoj epohi. Koje od tih preduzeća će uspeti? Ne znam. U procesu je mnogo očiglednih nepoznanica. Mislim da to nikada neće nestati.

Dobijanje novca nije tako lako jer su dobro poznata sredstva u Silicijumskoj dolini često preplaćena. Kako znate šta je dobra preduzetnička firma i kako u nju ulazite?

– Dakle, generalno, to su one u koje ne možete ući. Firme rizičnog kapitala koje su nekako otvorene za spoljni novac uglavnom su one u koje ne želite da ulažete. Postoji platforma koju vredi pogledati za ljude koji žele da nauče više, a zove se AngelList. Tu “anđeoski investitori“ mogu da uzmu novac od ljudi koji žele da prate njihove dogovore. Ljudi bi u ovo trebalo da uđu vrlo oprezno.

Kako neko postaje rizični kapitalista?

– U osnovi, postoje dva puta. Postoji klasični put, a to je poslovna škola, školovanje za investitora, možda rad u investicionoj banci. Drugi pristup je da postanete zaista dobri u izgradnji i vođenju tehnoloških kompanija. Budite praktični i zaista dobri u izradi proizvoda, a zatim iskoristite te veštine za ulaganja.

Da li mislite da je važniji naporan rad ili inteligencija?

– Veoma uspešni rizični investitori su ljudi iz različitih sredina. Majk Mortiz je bivši novinski reporter, a Džon Doer bivši prodavac čipova. Mislim da je to neki skup veština i neki skup znanja. Čini se da u tome postoji komponenta sposobnosti koju je zaista teško izmeriti i zaista teško predvideti.

Pročitajte još

Misterija o pravom identitetu tvorca bitkoina: Tajna koja zanima čitav svet (VIDEO)

Šta je to što kriptovalute čini trajnom ponudom za investiranje?

– Tu se zaista dogodio fundamentalni tehnološki napredak, oblast računarstva koja se zove distribuirani konsenzus. To je mogućnost velikog broja ljudi i softvera na internetu da uspostave odnose poverenja u nepoverljivom okruženju. Novac je jedna primena. Postoje mnoge druge primene, mnoge druge stvari koje će ljudi moći da rade sa ovom tehnologijom. Veliki broj najpametnijih ljudi u računarskoj nauci ulazi u ovu oblast i gura je napred veoma brzo. Dakle, nama izgleda kao da je to tek osma ili deveta fundamentalna arhitektonska revolucija koja se događa u tehnološkoj industriji. I mi to zbog toga shvatamo vrlo ozbiljno.

Kako to da se pronalazač bitkoina nije javno pojavio?

– Ovo je jedna od najneverovatnijih stvari koje sam ikada video. Većina ljudi, kada izmisle nešto što predstavlja ovako velik iskorak, ne shvataju koliko je to važno u vreme kada su to izmislili. Ko god da je ova osoba ili stvar, veštačka inteligencija, vladina agencija, ko god, oni su od samog početka znali koliko je to važno, pa su znali da je važno da sakriju svoj identitet.

Još jedno područje za koje su ljudi veoma zainteresovani je biotehnologija.

– Mislimo da se biotehnologija, računarstvo i inženjering spajaju. Ono što sada imate kod velikog broja biotehnoloških preduzetnika su ljudi koji razumeju biologiju, ali takođe razumeju inženjering, softver, podatke i veštačku inteligenciju. Oni zajedno napadaju ove discipline i grade novu vrstu biotehnologije. “Moderna” je odličan primer toga.

Koji je najbolji savet za ulaganje koji ste ikada dobili?

– Verovatno savet Vorena Bafeta: „Stavite sva jaja u jednu korpu i posmatrajte tu korpu. Zaista shvatite šta radite. Zaista duboko razumejte prirodu onoga u šta ulažete.“

Da vam sutra dam 100.000 dolara, šta biste uradili s tim?

– Stavite sve u S&P 500 Index Fund. Nemojte da izmišljate.

Pročitajte još

Širimo putnu mrežu: Srbija ove godine gradi više od 1.200 kilometara puteva, a evo koji su udarni

Saznajemo: Banke opet podižu tarife, vođenje računa koštaće 400 dinara, a evo šta poskupljuje čak 250 odsto!

Koju grešku ste napravili, a poželeli ste da niste?

– Za većinu ulaganja, greške su ulaganja koja napravite tamo gde ste izgubili novac. U našem svetu, greške su investicije koje ne napravite. Ako investiram u rizični kapital, novac mogu izgubiti jedanput. Ali ukoliko ne investiram a deonice skoče 1.000 puta, o tome ću morati da slušam svaki dan narednih 30 godina i da razmišljam o svem tom novcu koji nisam napravio a mogao sam.

I za kraj, ako neko želi da bude investitor rizičnog kapitala, šta bi trebalo da zna o toj umetnosti?

– Mislim da je to alhemija razumevanja ljudi, tehnologije i tržišta. To je doslovno liberalna umetnost.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi