Kriza podstiče štekovanje para: Verovali ili ne, rast štednje u Srbiji duplo veći nego u Nemačkoj!

U kriznim vremenima, kada dolazi do pada potrošnje i neizvesnosti na ekonomskom planu, uglavnom raste štednja. Tako je u evrozoni od početka pandemije iznos depozita u bankama povećan za 8,2 odsto. Najviše su uštedeli građani Litvanije, gde je zabeležen rast depozita od 20,2 odsto, zatim žitelji Estonije, (rast od 17,3 odsto), kao i Irci, 15,8 odsto, ali i nama geografski bliži Slovenci koji su imali rast štednje od 13 odsto.

U većim ekonomijama evrozone najviše su štedeli Francuzi, rast depozita od 10,8 odsto, Italijani, (8,5 odsto) i Nemci koji su imali rast štednje od 7,9 odsto.

Rekordan iznos štednje u dinarima

A u štednji u vreme krize pokazali su se i građani Srbije jer smo od početka pandemije do danas imali, kako navode u Narodnoj banci Srbije, rast dinarske štednje od čak 15,2 odsto, što je skoro duplo više nego u Nemačkoj! Takođe, i devizna štednja u Srbiji je porasla, i to za 8,8 odsto.

– Dinarska štednja u Srbiji trenutno beleži rekordan iznos od 96,4 milijarde dinara. U prethodnih godinu dana, od kada je počela pandemija korona virusa, dinarska štednja je povećana za 12,7 milijardi. Devizna štednja i dalje predstavlja stabilan izvor sredstava domaćeg bankarskog sistema koji iz godine u godinu nastavlja da raste, tako da se trenutno nalazi na rekordnom nivou od 11,8 milijardi evra. U prethodnih godinu dana, devizna štednja zabeležila je povećanje u iznosu od 946 miliona evra – kažu za 24sedam u centralnoj banci.

Do 2010. kamate prelazile 11 odsto, ali skuplji i krediti

Kamatne stope na dinarsku štednju su, navode u NBS, u 2010. u proseku iznosile 11,13 odsto.

– Podsećanja radi, referentna kamatna stopa je u 2010. iznosila i do 11,5 odsto, uz znatno višu stopu inflacije koja je tada bila 10,3 odsto i znatno višu kamatnu stopu na dinarske kredite stanovništvu, od 18,93 odsto, naspram sadašnjih 8,8 odsto – ističu u NBS, i dodaju da su kamate na deviznu štednju u 2010. u proseku iznosile 5,49 odsto, i da se od tada beleži njihov pad, shodno dešavanjima na svetskom finansijskom tržištu.

Inače, kako naglašavaju u NBS, veći rast štednje u domaćoj valuti u odnosu na stope rasta devizne štednje predstavlja inače trend već godinama, što je odraz stabilnosti domaće valute i inflacije u dužem vremenskom periodu.

– Takođe, dobit na dinarsku štednju se, za razliku od devizne, ne oporezuje, uz istovremeno veće kamatne stope na dinarsku u odnosu na štednju u evrima, koja predstavlja dominantan deo devizne štednje – navode u NBS.

U evrima 91 odsto štednje u Srbiji

Tako se, kako ističu, ubedljivo najveći deo štednje u bankama u Srbiji odnosi na depozite položene u evrima, 91 odsto, dok učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji trenutno iznosi 6,6 odsto. Kada je reč o drugim valutama, značajniji iznos štednje drži se samo još u američkim dolarima i švajcarskim francima, i to po četiri odsto, dok se preostalih jedan odsto (117 miliona evra) odnosi na devizne depozite u ostalim valutama.

Iako je udeo dinarske štednje, kao ističu u NBS, još uvek dosta manji u odnosu na deviznu štednju, dinarska štednja poslednjih godina beleži dinamičniji rast od devizne štednje.

– Trenutni nivo dinarske štednje je preko pet puta viši nego na kraju 2012. godine, pri čemu je više od polovine ukupnog rasta ostvareno u poslednje tri godine, uključujući i 2020. godinu, koja je obeležena pandemijom korona virusa – kažu u NBS.

Kada se radi o kretanju kamata na štednju, u NBS naglašavaju da kamatne stope na dinarske depozite u proteklih nekoliko godina beleže trend smanjenja.

– Pri tome, trend značajnog smanjenja zabeležen je i kod kamatnih stopa na kredite, imajući u vidu snažnu povezanost ove dve kategorije koje se ne mogu posmatrati odvojeno, što odražava činjenicu da štednja predstavlja značajan izvor kreditne aktivnosti banaka. Tako je relaksacija monetarne politike NBS kroz smanjenje referentne kamatne stope dovela i do manjih troškova finansiranja privrede i građana u lokalnoj valuti bez preuzimanja valutnog rizika – objašnjavaju u NBS.

Duži rok, veća kamata

Kako dodaju, kamatne stope na dinarsku štednju u banakama u proseku iznose 2,05 odsto.

Pročitajte još

Odaberi svoj popust: Sa srpskom aplikacijom jeftinije će kupovati i Britanci

U ponedeljak ističe rok za treću ratu dugovanog poreza

– Posmatrano po pojedinačnim ročnostima, najviše kamatne stope banke nude na depozite položene na najduže rokove, preko dve godine, u proseku one iznose 3,35 odsto, a najniže na depozite sa kraćim rokovima dospeća, do godinu dana, u proseku 1,96 odsto – kažu u NBS.

I kod devizne štednje, kamatne stope su niže u odnosu na one koje banke nude na dinarsku štednju, što je, kako ističu u NBS, rezultat izuzetno niskih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu.

– Naime, kamatne stope na štednju u stranoj valuti u proseku iznose 0,94 odsto, pri čemu kratkoročni devizni depoziti oročeni na period do godinu dana beleže najniže kamatne stope, u proseku 0,89 odsto, dok se na devizne depozite sa rokom dospeća preko dve godine nude nešto više kamatne stope, prosečno od 1,13 odsto – navode u centralnoj banci.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi