NBS pojasnila: Ko mora, a ko može da dobije olakšicu

Povodom „grubih neistina i pogrešnih interpretacija“ u jednom beogradskom tabloidu, a u vezi sa usvojenim merama Narodne banke Srbije, srpska centralna banka je izdala saopštenje „kako bi se izbegli dalji nesporazumi u pogledu tumačenja tih mera“, ali i kako se ne bi obeshrabrili dužnici da od banaka zatraže olakšice u otplati obaveza.

U NBS ističu da pravo na korišćenje olakšica, popularni „treći moratorijum“, imaju svi dužnici pogođeni aktuelnom epidemiološkom situacijom, koji usled toga nisu u mogućnosti ili mogu imati poteškoće da izmiruju svoje obaveze prema banci i davaocu finansijskog lizinga.

U centralnoj banci ističu da ako je neko kasnio u dosadašnjim otplatama rata kredita, to ne znači da sada nema uslove za dobijanje reprograma ili odlaganja otplate.

Kartice i “dozvoljeni minus”

Drugi kreditni proizvodi ‒ kreditna kartica i dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci i ugovorenu mesečnu otplatu. Pri tome se, kažu u NBS, period otplate produžava na način da mesečne obaveze ne budu veće u odnosu na mesečne obaveze koje bi dužnik inače plaćao po tom proizvodu.

– Odlukom NBS o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije kovida 19 propisano je da samo oni dužnici koji su stekli status neizmirenja obaveza pre pandemije ne mogu da podnesu zahtev za olakšice, a to su samo oni dužnici koji su pre pandemije kasnili sa izmirenjem obaveza duže od 90 dana – rečeno je u NBS.

A prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, više od 93 odsto dužnika ispunjava uslov za odobravanje olakšica, jer nisu kasnili toliko dugo, odnosno nisi u statusu neizmirenja.

U NBS podvlače da je za sve te dužnike „obavezna primena olakšica ukoliko ispunjavaju i druge odlukom propisane uslove“, ali i da bankama nije zabranjeno da ponude i odobre olakšice i svim drugim dužnicima koji ne ispunjavaju uslove iz Odluke.

– Ističemo da je valjana informisanost dužnika od izuzetnog značaja za realizaciju mera podrške koje su usvojene radi pomoći u otplati obaveza građana i privrede, te apelujemo da se objavljuju samo prethodno proverene i javno objavljene informacije od strane Narodne banke Srbije, a da se neproverene informacije pogrešno ne interpretiraju – poručuju iz srpske centralne banke.

Ko može da se javi?

Narodna banka Srbije je procenila da potrebu za olakšicama imaju posebno nezaposleni, zatim dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Srbiji. Takođe, tu spadaju i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji je neto mesečni prihod manji za 10 odsto ili više u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine i čiji je stepen kreditne zaduženosti (opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama) iznad 40 odsto tih prihoda.

Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda, odnosno prometa, od najmanje 15 odsto u odnosu na 2019. ili je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije.

Pročitajte još

Državni posao: Neće biti velikog talasa zapošljavanja, a ponegde bi baš trebalo

Kad se med pošteno napravi, može i u kozmetiku

Takođe, pravo na navedene olakšice imaće i dužnici koji kasne sa otplatom više od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze (kredita, lizinga, kartice) na koje se odluka primenjuje.

– Pored navedenog, ostavljena je mogućnost bankama i davaocima finansijskog lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, ukoliko usled drugih činjenica i okolnosti ocene da je došlo do pogoršanja finansijskog položaja i nemogućnosti izmirivanja obaveza dužnika, odobre olakšice – istakli su u NBS pri donošenju odluke.

Bez dodatnih troškova

Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od šest meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate, tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica.

– Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka – navode u NBS.

NBS posebno ističe i da banke, odnosno davaoci finansijskog lizinga, ne mogu naplatiti naknadu za preduzete mere i aktivnosti u skladu sa odlukama, kao ni troškove koje mogu imati u vezi s tim merama i aktivnostima, uključujući i troškove za obradu zahteva klijenta, osim troškova neophodnih za odobravanje potraživanja, a koje ne utvrđuje banka, odnosno davaoci finansijskog lizinga (npr. kreditni biro ili katastar nepokretnosti).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi