SAZNAJEMO Veći porez na imovinu od sledeće godine, a za jednu vrstu objekata skok cene biće drastičan!
To je neminovno zbog poskupljenja nekretnina koje su, prema navodima stručnjaka, u proseku skuplje za oko 15 odsto u odnosu na 2020. godinu
Iako lokalne samouprave u Srbiji još nisu izašle sa odlukama o prosečnoj ceni kvadrata za utvrđivanje poreza na imovinu, što se očekuje krajem ovog meseca, sasvim je izvesno da će građani Srbije sledeće godine plaćati veći porez na imovinu.
Naime, s obzirom na to da su i ove godine nekretnine u Srbiji poskupele, prema navodima stručnjaka u proseku za oko 15 odsto u odnosu na 2020. godinu, za očekivati je i da će zbog veće cene kvadrata i osnovica za obračun poreza na imovinu biti veća. To je za 24sedam potvrdio i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, Aleksandar Vasić.
Cena zavisi od više faktora
- Na osnovu onoga što se o tržištu nekretnina može čuti iz medija, a pre svega oko povećanja cene kvadrata koje smo imali ove godine, izvesno je da će i osnovica za obračun poreza na imovinu za sledeću godinu biti nešto veća. U kojoj meri, zavisi od više faktora i od opštine do opštine – naglašava Vasić.
Kako on objašnjava, osnovica za obračun poreza na imovinu određuje se prema vrsti nepokretnosti, površini, kao i prosečnoj ceni kvadrata po zonama.
Pročitajte još:
- S obzirom na to da o podeli opština na zone i prosečnoj ceni kvadrata odlučuje svaka lokalna samouprava, od toga zavisi i visina poreza. Svake godine, najčešće krajem novembra, lokalne samouprave utvrđuju prosečnu cenu kvadrata na osnovu cena prodaje u prethodnih 12 meseci, odnosno sume po kojoj su nekretnine prodavane – ističe naš sagovornik.
To se radi svake godine, dodaje on, cene kvadrata se menjaju, pa je tako i sada. Dakle, u slučaju da je došlo do rasta cena, kao što se sada pominje, logičan zaključak je i da će osnovica za obračun poreza na imovinu biti veća.
Vikendaše možda zaboli glava...
- Naravno, rast cena kvadrata neće biti jednak po zonama u istoj lokalnoj samoupravi, a razlikovaće se i u odnosu na to o kojoj vrsti nepokretnosti se radi – kaže Vasić.
Inače, zanimljivo je i koliko će od 2022. godine, naglašava on, iznositi porez na vikendice jer je ta vrsta objekata doživela pravi "bum“ na tržištu.
Michal Jarmoluk/Pixabay
- Cene poljoprivrednog zemljišta su dosta veće nego pre kovid krize, kao i cene vikendica koje su značajno skočile. Biće pravo čudo videti koliko će iznositi porez na njih. Može se desiti da porez na imovinu za takve objekte bude mnogo skuplji nego ranije – smatra Vasić.
Promenjen status
Podsetimo i da je od ove godine novim propisima promenjen “status“ pomoćnih objekata.
Najveći rast cena u Beogradu na Paliluli
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za treći kvartal ove godine, u Beogradu su cene stanova novogradnje najviše porasle na Paliluli i to za 20 odsto i Zvezdari za oko 17 procenata. Na Voždovcu je stan u novogradnji u proseku skuplji za 13, a u starogradnji za 17 odsto. U ovom periodu, najmanje su rasle cene na Starom gradu, samo za dva odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine, na Vračaru oko 10, dok su na Savskom vencu cene u novogradnji u proseku ostale iste kao 2020.
– Zakon o porezu na imovinu regulisao je da se porez plaća na sve nepokretnosti. Samo, do ove godine, pomoćni objekti nisu bili u zakonu prepoznati kao posebna vrsta objekata. Tako su, recimo, neki građani čak plaćali veći porez jer su ti pomoćni objekti neretko svrstavani u stambene ili poslovne objekte. Izmenom zakona početkom ove godine, oni su prepoznati kao posebna kategorija – kaže Vasić.
Kada je reč o porezu na nasleđe i poklon, od ove godine uvedeno je i oporezivanje nasleđene, odnosno poklonjene digitalne imovine.
- Stari zakon određivao je porez na poklon, novac, štedne uloge, nepokretnosti i slično, a sada je uveden i porez na digitalnu imovinu. Pa ako bude nasleđen i bitkoin, i on će biti predmet oprezivanja, to nije ni sporno. Takođe, kod prodaje kriptovaluta sada se plaća i porez na kapitalnu dobit, kao i kod nepokretnosti, a iznosi 15 odsto – navodi on.
Prema njegovim rečima, porez na imovinu se i dalje ne plaća na pravo svojine zemljišta do 10 ari, kao i na pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta do 10 ari. Takođe, porez na imovinu se ne plaća na objekte za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a ne plaćaju ga ni ambasade, konzulati, crkve i verske zajednice.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari