Berza i "besplatan“ ručak: Šta smo naučili od "Robinhuda"?

Berza je doživela zvezdane trenutke prošle nedelje kada su sve društvene mreže brujale o “Robinhudu“ i akciji koja je u medijima predstavljena kao “mali uzvraćaju udarac velikima i bahatima“. Sada se svode računi, i pored velikih gubitaka koje su preživeli hedž-fondovi, na gubitku su bili i neki mali investitori, a mnogo njih će tek biti…

– Slušati savete dobijene preko društvenih mreža o investiranju sopstvenog novca je prilično nepouzdana strategija ulaganja. Iako i na “Reddit-u” ima mnogo stručnih pojedinaca koji su organizovali pomenutu akciju, mali investitor u najvećem broju slučajeva nema mnogo znanja i iskustva o trgovini na berzi. Zbog toga veoma lako može da pokupi sladunjave priče i krene da pazari “na vrhu tržišta“. Možda baš od organizatora ekipe sa “Reditt-a” koja je bila na strani prodaje – objašnjava, za 24sedam, Nenad Gujaničić iz brokerske kuće “Momentum sekjuritis”.

Šta je šortseling?

Šortseling, berzanski termin koji je ovih dana dobio na popularnosti, koristi se u situacijama  kada se investitori “klade“ na pad cene neke akcije, pa ih ne kupuju već pozajmljuju, pa onda prodaju. Ideja je da se te akcije otkupe nazad, ali kada im padne cena, i onda vrate originalnom vlasniku od koga su pozajmljene.

Korisnici društvene mreže “Reddit“ u dramatičnoj akciji sprečili su prošle nedelje obaranje akcija trgovca video-igrama “Gejmstop“ i lanca bioskopa AMC. Njihovom akcijom u nebranom grožđu su se našli hedž-fondovi, koji su išli na zaradu na račun pada cene, špekulativnom tehnikom tzv. šortselinga. Udarac je bio toliko jak da je “Robinhud“ stopirao kupovinu akcija malim investitorima i bio optužen da time pomaže “velike“.

Međutim, tu se priča ne završava, jer posle video-igara na “Reddit-u“, odnosno na njegovom podforumu “Wallstreetbets“, investitori kreću i u “odbranu cene srebra“, a ko zna šta je sledeće…

Gledali “svoja posla”

Gujaničić ne deli mišljenje da su se u “Robinhudu“ u ovoj nezgodnoj situaciji “priklonili velikima“, već smatra da su jednostavno gledali svoj interes.

– Ovakva situacija, osim za “šortselere”, bila je nezgodna i za trgovačke platforme jer su mnoge od njih pozajmljivale akcije, nudile razne druge vrste instrumenata poput opcija, pa bi potencijalna nelikvidnost učesnika mogla i njih da povuče u ambis. Dakle, teško je reći da su one branile interese krupnih investitora nasuprot malih, pre svega su gledali da se zaštite pa su uvodili restrikcije u trgovanju – kaže Gujaničić.

To pokazuje i dodatno zaduženje “Robinhuda“ od milijardu dolara kod banaka kako bi povećali svoju kapitalizaciju, za koju su prethodno već uzeli 3,4 milijarde od svojih investitora, i sprečili bankrot zbog gomile naloga za kupovinu koji bi mogli da budu nenaplativi. Tolike pare se ne pozajmljuju “krstašima”.

A gubitaka kod malih će biti. Profesor finansija na Stern školi biznisa pri Njujorškom univerzitetu Dejvid Jermak kaže da će cena akcija “Gejmstopa“ najverovatnije još pasti i onda će se brojni kupci naći u problemu jer neće moći da plate “Robinhudu“ za svoju preagresivnu kupovinu, pisao je Inc.com.

Naime, akcije “Gejmstopa” su skočile sa 18 dolara na maksimalnih 483, da bi potom, kada je kupovina na “Robinhudu” obnovljena, splasnule na 90 dolara, pa na 60, pa… To je za brojne male investitore koji su kupovali pri visokim cenama, sledeći “hajp” na društvenim mrežama, sada ozbiljan gubitak.

Sve je to biznis

Ovaj “krstaški rat“ malih investitora protiv “velikih i zlih hedž-fondova“, kako je to prikazano u tabloidnoj štampi, zapravo je samo biznis, i to za velike.

– “Robinhud” je jedna od najpoznatijih trgovačkih platformi koje su doživele ekspanziju proteklih godina usled sve veće aktivnosti pojedinačnih investitora. Tome su delimično doprinele i same platforme sa minimalnim ili čak nultim provizijama. I tu je najveći problem za malog investitor – ističe Gujaničić.

On dodaje da takve platforme, generalno, funkcionišu po principu diskontnih brokera i ne zarađuju na brokerskoj proviziji, već pre svega na razlici u ceni preprodajom gomile naloga od svojih klijenata velikim investicionim bankama.

Pročitajte još

Da li kartice mogu potpuno da zamene čekove?

NBS: Kako su i koliko ekonomske mere države i Narodne banke očuvale stabilnost privrede

– Ti mali ulagači uglavnom nemaju znanja i iskustva, a ovde ne dobiju ni osnovno upozorenje u vezi sa rizicima. Takođe, kada je velika gužva na trgovanju, ove platforme su često van funkcije – naglašava naš sagovornik.

Kakva je “korisnička podrška“, ilustruje primer iz oktobra prošle godine, kada je “Blumberg“ pisao o hakovanim nalozima korisnika “Robinhuda“ sa kojih su skidani bitkoini a da investitori nisu dobili reakciju na upozorenja i žalbe platformi po mesec dana.

Zbog toga je savet i u ovom slučaju isti kao i generalno za berzu i investiranje novca. Kao što smo pisali u nekoliko nastavaka o trgovini akcijama, ukoliko želite da investirate novac na neki srednji ili duži rok, i u Srbiji vam je na raspolaganju nekoliko opcija. Za one koji ne bi uopšte da se bave berzom tu su investicioni fondovi, oni koji imaju nešto znanja kako berza funkcioniše neka nađu dobrog brokera, gde će uz minimalnu naknadu dobiti i savet i upozorenje, a samostalno trgovanje na berzi je samo za one koji imaju desetak hiljada evra i više, ali obavezno i nešto znanja i iskustva o tome “kako se novac vrti“ u svetu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi