Saveti za uštedu: Uz malo muke do 30 odsto nižih računa za struju

06.04.2021

07:51 >> 07:54

1

Autor: G.M.Š.

Koliko trošimo struje i kako možemo kod kuće smanjiti račune

Saveti za uštedu: Uz malo muke do 30 odsto nižih računa za struju
Pixabay

Korona nas je “sabila u kuće“, a to što preko dana radimo iz svog doma, a noću u njega “izlazimo“ umesto u kafiće, restorane ili bioskope,  znači i da trošimo mnogo više struje nego inače. Britanci su izračunali da je to čak za četvrtinu više potrošene energije u domaćinstvima. A to košta i u Srbiji, posebno nakon povećanja cene struje u februaru, koja je za gotovo 10 odsto veća nego u decembru.

Šta najviše troši struju i možemo li da smanjimo taj ceh?

U praksi najveći potrošači su oni “sezonski“ aparati koji gutaju energiju, kao peći, grejalice i klima uređaji, ali nemalo troše i naši “tihi sustanari“ koji su uključeni cele godine – bojler, frižider, zamrzivač, i oni koji rade povremeno kao što su ringle i rerne.

Najveću potrošnju struje nominalno ostvaruju “žderači energije“ koji direktno pretvaraju električnu u toplotnu energiju. To pretvaranje je samo po sebi energetski neefikasan tehnološki proces i mnogo se energije u njemu rasipa. Tako su najveći potrošači u kući bojler, TA peć, šporet, sve vrste grejalica, pegla, mašina za sušenje veša, fen za kosu…

Samo na bojleru ušteda 150 dinara dnevno

Prema nekim navodima, redovnim čišćenjem kazana može se godišnje smanjiti potrošnja struje samog bojlera za 20 odsto. U kupatilu se najčešće koriste akumulacioni električni bojleri, zapremine od 50 do 80 litara, čije se električne snage kreću od 1,5 do dva kilovata (kW), a u kuhinji bojleri zapremine do 10 litara, od dva kilovata snage. Oni samo na odražavanjem tople vode dnevno potroše 1,3 sata rada, kao i dodatno 1,5 sati po jednom “pražnjenju“ zbog tuširanja. Za četvoročlanu porodicu to je više od sedam sati rada dnevno, odnosno 10 do 15 kilovat časa. Samo na to bi moglo da ode 100 do 150 dinara dnevno. Sa uključivanjem bojlera po potrebi, sat vremena pre tuširanja, deo računa po ovom osnovu bi bio pet puta manji, izračunali su na sajtu Mojaradionica.com.

Posle njih po potrošnji dolaze veš mašina, frižider, zamrzivač, klima uređaj, mašina za pranje sudova ali nećemo zaboraviti ni one koji nam, stalno uključeni, “prave društvo“ – televizori ili kompjuteri. Kada su svi ti aparati još stari, a tako i energetski neefikasni, račun za struju postaje sve “deblji i deblji“.

Energetska efikasnost u malom

Šta se tu može učiniti da bi se uštedelo na struji i grejanju? Ako već nemate 5.000 do 10.000 evra da uradite kvalitetnu izolaciju kuće i tako uštedite 30 do 50 odsto energije, što bi vam se kroz manje račune za energiju vratilo za 10 godina, drugo “najbolje rešenje“ je svakako kupovina novog i energetski efikasnijeg aparata. To više nije toliko skupo, jer i aparati niže klase, koji su time i jeftiniji, sada su energetski znatno uznapredovali.

– Pravim izborom uređaja možemo u kući godišnje takođe uštedeti i do trećina energije, a tako ne samo što štedimo novac, nego ujedno i smanjujemo štetne efekte po životnu sredinu – navode u američkoj državnoj Agenciji za zaštitu sredine.

Uređaji razreda “A+” troše oko 50 odsto manje električne energije od uređaja klase “C”, ističu na veb izveštaju Agencije za energetsku efikasnost, tako da bi veći trošak pri kupovini na kraju postao ušteda novca u korišćenju. Sad već nema ni razlike u ceni između veš mašine energetske klase “A” i energetske klase “A+++“ nekog drugog proizvođača, a mašina ove klasa koja troši 30 odsto manje energije može se nabaviti danas za manje od 200 evra.

Ukoliko kupovina nije opcija, postoji nekoliko trikova sa postojećim aparatima. Bojler se, recimo, mora čistiti od kamenca barem na pola godine, a uključuje po potrebi u jeftinijoj tarifi.

U frižiredu ne treba da bude “polarna zima” već samo toliko niska temperatura da se ne kvari hrana; Foto: Pexels/ Andrea Piacquadio

Naša voda je “tvrda“, puna kalcijum-karbonata, i od njega se na grejačima bojlera taloži kamenac. Sam kamenac smanjuje efikasnost grejača ali jednako loše, smanjuje i sama kapacitet bojlera, pa je potrebno određenu količinu vode dobiti iz više “grejanja“.

Ne zaboravite, i televizor troši struju

Audio video uređaji su snage od 100 do 300 vati, i za desetak sati rada, recimo televizora, “ode“ jedan kilovat struje. Ako je stalno uključen i kompjuter, to su već barem dva kilovat časa dnevno, odnosno 600 dinara mesečno. Ne treba smetnuti s uma i da, na primer, konzole za video igrice troše struju duplo više nego televizor.

Koliko troši svaki uređaj

Ne troše malo ni klima uređaji, na koje se neki zimi greju u Srbiji. Klima uređaji od 2.000 do 5.000 vati potroše jedan do tri kilovat časa za sat vremena rada, pokazuje računica Centra za energetsku efikasnost. Za samo pet sati rada dnevno to može izaći i na 3.000 dinara. Svaki stepen manje kod klima na hlađenju povećava potrošnju struje za nekoliko procenata. Energetski su mnogo efikasnije invertorske klime od onih običnih.

Bojleru u kupatilu inače pripada oko 15 odsto električne energije koja se potroši u domaćinstvu, tako da bi se racionalisanjem tu dobilo 10 odsto uštede na celokupnoj struji.

Koliko je vreme “punjenja“ od presudne važnosti znaju korisnici TA peći, jer one pri racionalnom korišćenju potroše oko 60 odsto ukupne električne energije jednog domaćinstva, a neracionalnom može lako doći i do 90 odsto.

Šporet

Električni šporet snage jednog do tri kilovata za 20 do 60 minuta potroši jedan kilovat struje. Ako ga koristite svakodnevno po dva sata na to mesečno ode i 2.000 dinara. Da bi račun bio manji, barem za petnaestak odsto, potrebno je malo discipline i isključivanje rerne i ringle pet do deset minuta pre nego što je jelo “gotovo“, a na ringlama koristi i šerpe koje su prečnikom približne prečniku ringle i šerpe sa duplim dnom.

Pročitajte još

Frižider i zamrzivač

Frižider i zamrzivač snage od 200 do 400 vati potroše oko četiri kilovata dnevno, odnosno oko 1.200 dinara mesečno. Da bi trošili što manje struje potrebno je da ih redovno otapate i uklanjate led iz njih, da termostat bude podešen na što višu temperaturu, koja je dovoljna da se namirnice ne kvare.

Veš mašina

Najekonomičnije je uključivati je tek kada se skroz napuni i, ako ste u mogućnosti u vreme jeftinije tarife električne energije (ukoliko imate dvotarifno brojilo). Mašina prosečne snage dva kilovata po jednom pranju troši tri kilovat časa. Ako je koristite dva puta nedeljno, mesečno će vam potrošiti oko 76 dinara u jeftinijoj tarifi “plave zone“, ali i više od 300 u višoj tarifi. A ako još trošite u “crvenoj zoni“ i račun je veći.

Sijalice

Na kraju ne treba zaboraviti ni obične sijalice. One “starinske“ sa užarenom niti od 100 vati potroše kilovat za rad tokom dva dana. Zamenom za LED osvetljenje malo se gubi na komforu i “atmosferi“ (realno, drugačije je svetlo) ali je potrošnja osam puta manja.

Sve smo ovo, manje više, i pre znali pa ostaje pitanje: Šta čekate, zašto ne štedite struju?

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi