Stigli računi: Struja od decembra poskupela 8,2 odsto
Februarski računi za četvoročlano domaćinstvo posle poslednjeg poskupljenja uvećani u proseku za 350 dinara
Građanima Srbije su ovih dana iz Elektrodistribucije stigli februarski računi. Nije da su iščekivani “kao ozebao sunce“, jer u njih je ukalkulisano poslednje poskupljenje struje, ali ispali su manji nego što smo se plašili.
Računi su sa potrošnjom od 450 kilovat-časa (kWh), koliko otprlike prosečno potroši četvoročlana porodica u stanu od oko 60 kvadratnih metara (a da se pritom ne greje na struju), veći u februaru za oko 350 dinara u odnosu na januarske, kako je pokazala računica novinara portala 24sedam.
Skuplje za štedljive i siromašne
Zanimljivo je da sa ovakvim računom EPS-a, odnosno države, struju skuplje plaćaju siromašni građani, odnosno mali potrošači. Na primer, ako vam je potrošnja 350 kWh, umesto 450 kWh, onda će vam zbog visokih “fiksnih“ troškova taksi, akcize i PDV-a struja iznositi 10,5 dinara (8,9 evrocenta), umesto 9,91 po kilovat-času.
Veće takse i akcize podižu i PDV
To je uvećanje od 3,21 odsto, koliko su i najavljivali iz EPS-a, ali samo ako se uzme u obzir da je ovom prilikom poskupljenje izvedeno iz dva koraka. Sama električna energija je poskupela u februaru, ali je prethodno na januarskom računu povećan iznos naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača, odnosno novac koji ide firmama koje proizvode “ekološku energiju“ a ne isplati im se da je prodaju po EPS-ovim cenama. Ta naknada sada iznosi nešto manje od 200 dinara (196,55), a povećanje u procentima je neverovatno – 370 odsto.
Kada se pogledaju računi iz decembra i febuara, razlika je 8,21 odsto, odnosno 8,71 odsto ako se uračuna i uvećana taksa za javni medijski servis, koja je sada 299 dinara, umesto 255.
Zbog uvećanja takse, i iznosa akcize (stopa 7,5 odsto), i porez na dodatu vrednost (20 odsto) takođe je veći za 8,21 odsto.
Februarski račun za struju, Ilustracija: 24sedam
Sa aktuelnim poskupljenjem prosečna cena kilovat-časa, na pomentoj potrošnji od 450 kWh, iznosi 7,23 dinara po KWh, prema računici EPS-a (samo cena njihove struje). To u praksi znači 9,91 dinar po kilovat-času, ako se jednostavno podeli broj potrošenih kilovata sa iznosom računa za struju (bez TV takse).
Tih gotovo 10 dinara po kilovat-času daje evropsku cenu od 8,43 evrocenta. To još nije cena kao u Bugarskoj od 10 evrocenti, a koja je najniža u EU, ali nije ni daleko od toga. Treba imati u vidu i da je prosečna bugarska plata 750 evra, a srpska 520 evra, tako da je tamo struja skuplja 19 odsto, a plate su veće 44 odsto.
Pročitajte još
Cena će još ići gore
I cena struje je, kao i cela Srbija, “na putu ka Evorpi“, pa je neminovno da i ona bude viša. Ekološki zahtevi koji se postavljaju iz Evrope, u ovom slučaju i za naše dobro, neostvarivi su sa, realno, socijalnom cenom struje. U krajnjem slučaju, odnekud je potrebno namaknuti milijarde evra za postavljanje filtera na postojećim elektranama i izgradnju novih elektrana (bilo na prokaženi ugalj, bilo na gas, biomasu ili vetar).
No, ni prosečan građanin Srbije ne bi mogao da podnese dupliranje ili tripliranje cene, koje očekuje Energetska zajednica, pa je očigledna namera države da to ostvari postepeno, “korakom od 350 dinara“.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari