Ko može da dobije olakšice banke za otplatu kredita?

Više od tri četvrtine zahteva za olakšice u otplati kredita odobreno je u prva tri meseca ove godine, pokazuju podaci Narodne banke Srbije. Najveći broj građana koji su zatražili pomoć našao se u finansijskim problemima zbog gubitka posla ili smanjenja prihoda.

Prema podacima NBS, od ukupno 2.321 podnetog zahteva, banke su prihvatile 1.825 i odobrile neku od mera koje olakšavaju otplatu kredita.

Obaveza banaka da razmotre i odobre odgovarajuće olakšice za klijente koji više nisu u mogućnosti da redovno izmiruju svoje obaveze propisana je zakonom usvojenim prošle godine.

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije Bojan Terzić rekao je za RTS da su rezultati premašili očekivanja i da je posebno značajno što je zakon jasno definisao proceduru koju banke moraju da poštuju prilikom odlučivanja o zahtevima klijenata.

Zadovoljni smo rezultatima. Iskreno, očekivali smo manji broj odobrenih zahteva. Najvažnije je to što sada postoji precizno uređena procedura koju su banke dužne da primenjuju - rekao je Terzić.

Najčešći razlog zbog kojeg su građani tražili olakšice bio je gubitak zaposlenja, koji čini 54 odsto svih odobrenih slučajeva, dok je u 19 odsto zahteva razlog bilo smanjenje mesečnih primanja.

Pravo na olakšice imaju i građani koji su se našli u teškim životnim okolnostima, poput ozbiljne bolesti ili smrti člana uže porodice.

Koje olakšice banke najčešće odobravaju?

Prema rečima Terzića, banke se najčešće odlučuju za produženje roka otplate kredita, privremeni zastoj u otplati ili smanjenje kamatne stope, u zavisnosti od finansijske situacije klijenta.

Kada je reč o zdravstvenim razlozima, nije potrebna obimna dokumentacija. Dovoljno je dostaviti osnovnu medicinsku potvrdu koja pokazuje da postoje okolnosti zbog kojih je redovna otplata kredita otežana.

Terzić je ukazao i da pojedini klijenti odbijaju ponuđene mere jer očekuju otpis dela duga, ali je naglasio da zakon ne predviđa brisanje obaveza, već mehanizme koji omogućavaju da se kredit nastavi otplaćivati pod povoljnijim uslovima.

Dodao je da je sistem zaštite korisnika u Srbiji uređen strože nego u većini zemalja Evropske unije i ocenio da za sada nema potrebe za dodatnim izmenama propisa.

Prema podacima NBS, udeo problematičnih kredita u Srbiji krajem maja iznosio je 2,09 odsto, što je ispod proseka Evropske unije.

Zašto raste broj gotovinskih kredita?

Govoreći o rastu gotovinskih kredita, Terzić je objasnio da je on pre svega posledica nižih kamatnih stopa i sve većeg broja građana koji refinansiraju postojeće zajmove.

Ljudi su prepoznali da im se isplati da stare kredite refinansiraju po nižim kamatama. Često uz refinansiranje uzmu i dodatni gotovinski kredit - rekao je Terzić.

On je istakao da pokazatelji nenaplativih kredita ne ukazuju na povećanje rizika, kao i da se gotovinski krediti danas u najvećem broju slučajeva odobravaju uz fiksnu kamatnu stopu i u dinarima, čime su građani zaštićeni od promena kamatnih stopa i kursnih razlika.

 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi