Ministar finansija vs Fiskalni savet: Koliko brzo napreduje Srbija
Ministar finansija Siniša Mali i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović dali su različite procene privrednog rasta Srbije
Srbija bi ove godine trebalo da ima ekonomski rast od oko pest odsto, slažu se i u Ministartvu finansija i u Fiskalnom savetu, nezavisnom savetodavnom telu koje odgovara direktno Skupštini Srbije. I pored gotovo jednake procene ovogodišnjeg rasta i više, manje sličnih pogleda na situaciju u kojoj se danas nalazi privreda Srbije, ove dve institucije danas su se ponovo našle u sporu oko nekih pogleda na stvarnost.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je u intervjuu agenciji Beta rekao da je je realno da će privredni rast, nakon rebalansa budžeta, biti oko 5,5 odsto, da je to dobro ali je istakao i činjenicu da bi privredni rast trebalo posmatrati u nešto dužem vremenskom horizontu.
A kada se tako pogleda i Srbija uporedi sa zemljama bivšeg istočnoevropskog bloka, tzv. zemlje CIE (Centrala i Istočna Evropa), vidi se da ovdašnja privreda ima prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 do četiri odsto godišnje.
Sporan i javni dug
Ministar Siniša Mali tvrdi da javni dug, bez obzira na planirana davanja za pomoć građanima i privredi i za kapitalne investicije, neće premašiti 60 odsto BDP-a. Predsednik Saveta Petrović, pak, kaže da ako se ostvare trenutni planovi Vlade, odnosno deficit budžeta u 2021. zaista bude oko 3,5 milijardi evra, javni dug mora premašiti 60 odsto BDP-a i predlaže uštede gde god se to može.
– A dugoročni rast bi trebalo da nam bude oko pet odsto, da bi pristizali razvijenije zemlje CIE – istakao je Petrović, inače profesor na Ekonomsko fakultetu u Beogradu.
Ova činjenica je od ranije poznata i više puta su je isticali i iz Svetske banke, kao i iz EBRD-a gde s uu jendom izveštaju istakli da bi Srbij ovi tempom trebalo 100 godna da stigne najrazvijenije zemlje sveta.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali na izjavu iz Fiskalnog saveta je reagovao konstatacijom da „ocena da Srbija zaostaje u privrednom rastu, nema realno utemeljenje, jer je Srbija pokazala da je jedna od najuspešnijih ekonomija u Evropi, kao i da je otporna na šokove izazvane pandemijom virusa korona“.
Ministar Mali tvrdi da su srednjoročna poređenja sa zemljama CIE neumesna, „budući da su one znatno ranije završile proces tranzicije, a Srbija je dodatno zbog neodgovorne politike prethodne vlasti morala da sprovodi fiskalnu konsolidaciju koja se dodatno odrazila na rast“.
Mali je istakao da je Srbija zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji uspela da četiri godine ima suficit u budžetu, zahvaljujući brojnim uštedama i domaćinskim upravljanjem.
Objasnio je da je zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji ekonomija zemlje počela da raste, da je postignuta makroekonomska stabilnost, kao i da je i građanima i privredi država pomogla onda kada je to bilo neophodno, sa čak tri paketa pomoći.
Kao ide 2021. godina
Deo ovog spora odnosi se i na procenu tekućeg rasta BDP-a. Fiskalni savet kaže da prvi dostupni ekonomski pokazatelji iz januara i februara ove godine „i dalje nesigurni“, ali nagoveštavaju da je ispravna njihova prvobitna računica da bi rast BDP-a u 2021. mogao biti oko četiri, umesto šest odsto, koliko je najavljivano iz Vlade početkom godine.
Vipe para za investicije u rebalansiranom budžeta podiže rast; Foto: Profimedia
U međuvremenu je, ističe Pavle Petrović, usvojen rebalans budžeta koji predviđa „snažno i ekonomski poželjno povećanje investicija u infrastrukturu“. U Fiskalnom savetu su potom revidirali svoju procenu rasta naviše, na više od pet odsto, koliko je bila prvobitna procena Vlade prilikom usvajanja budžeta za 2021.
Ministar Mali je to doživeo kao „potcenjivanje dostignuća koja Srbija postiže poslednjih godina“.
Pročitajte još:
– Gotovo po pravilu, Fiskalni savet je taj koji redovno potcenjuje stope privrednog rasta Srbije. Podsetimo se samo da je za 2020. godinu Fiskalni savet procenjivao da će pad BDP-a iznositi tri odsto, dok je Srbija sa padom BDP-a od svega jedan odsto zabeležila jedan od najboljih rezultata u Evropi. Takođe, i za 2021. godinu prvobitna procena rasta Fiskalnog saveta iznosila četiri odsto, a čak i MMF ima veći projektovani rast od pet procenata – ističe ministar.
Pri tome, kaže Mali, rezultati iz prvog tromesečja 2021. godine „su ohrabrujući, s obzirom da će rast BDP-a biti veći od jedan odsto, iako se u prvom kvartalu projektovala negativna stopa rasta (-1,3 odsto), a koji je podrazumevao godišnju putanju BDP-a od šest procenata“.
Ministar Mali kaže da, „za razliku od pojedinaca iz Srbije, velike međunarodne institucije prepoznaju rezultate odgovorne ekonomske politike koja se vodi“.
“Prognoze Svetske banke i MMF-a za ovu godinu su da će privredni rast naše zemlje biti 4,5, odnosno pet odsto. Naša Vlada je optimističnija, jer verujemo u preduzete mere, pa je stoga projektovan rast od šest procenata”, rekao je Mali.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari