Nemačka se vraća na 40-satnu radnu nedelju?

Treba li Nemačka da se vrati na 40-časovnu radnu nedelju kako bi ojačala posrnulu privredu? O toj mogućnosti, smatra preduzetnik Albert Zauter, trebalo bi ozbiljno razmisliti. Njegova porodična kompanija Kern & Sohn iz Balingena, koja proizvodi vage, nikada nije ni uvela 35-časovnu radnu nedelju, pa danas upravo na svom primeru odmerava argumente za i protiv dužeg radnog vremena.

Kompanija, kojom Zauter upravlja kao osma generacija porodice, oduvek posluje sa 40-časovnom radnom nedeljom, za razliku od standarda u nemačkoj metalskoj industriji, gde se radi 35 sati. U današnjim ekonomskim okolnostima, Zauter smatra da je takav model važniji nego ikada, piše Dojče vele (DW).

Više zaposlenih znači i veće troškove

- Pet sati manje rada značilo bi da moramo da zaposlimo više ljudi – objašnjava Zauter.

Kako kaže, to bi podrazumevalo složeniju organizaciju posla, više usklađivanja među zaposlenima, ali i veće troškove za kancelarijski prostor, softver i druge resurse.

Uveren je da Nemačka više ne može sebi da priušti radnu nedelju kraću od 40 sati, posebno zbog međunarodne konkurencije u kojoj se često radi i duže. Kao primer navodi Indiju, gde radna nedelja traje 45 sati, a sa čijim kompanijama njegova firma sarađuje u proizvodnji vaga.

– I ja sam kao osnovac subotom išao u školu. Dakle, moguće je. Zato verujem da je to moguće i u nemačkoj industriji – kaže Zauter.

Kraća radna nedelja privlačnija zaposlenima

Pošto kompanija Kern & Sohn nije obuhvaćena kolektivnim ugovorom, uslovi rada dogovaraju se direktno sa radničkim savetom.

Stefan Rotmund iz radničkog saveta smatra da bi 35-časovna radna nedelja olakšala pronalaženje novih zaposlenih.

– Kada tražite radnike, mnogo je privlačnije ako možete da ponudite rad od 35 sati nedeljno – kaže Rotmund.

Ipak, dodaje da je i sada zadovoljan uslovima rada. Direktor Zauter pokušava da privuče zaposlene drugim pogodnostima – višim platama od predviđenih kolektivnim ugovorima, subvencijama za članarine u teretanama, kao i mogućnošću individualnog dogovora o skraćenom radnom vremenu za zaposlene kojima je to potrebno zbog privatnih razloga, poput nege člana porodice ili odlaska u penziju.

Burna reakcija u Mercedesu

Dok se u Balingena o ovoj temi razgovara mirno, u Mercedes-Benzu izazvala je veliko nezadovoljstvo.

Prošlog petka zaposleni u više fabrika protestovali su protiv plana uprave da se vrati 40-časovna radna nedelja kako bi kompanija ostala konkurentna.

Za razliku od Zauterove firme, u Mercedesu produženje radnog vremena ne bi bilo praćeno povećanjem plata, što znači da bi zaposleni radili pet sati više za istu zaradu.

Sindikat: Teret ne sme pasti na radnike

Sindikat IG Metall odbacuje takav predlog, smatrajući da su za probleme kompanije odgovorne i odluke menadžmenta, pa nije prihvatljivo da posledice snose zaposleni.

Umesto toga, sindikat traži veća ulaganja u inovacije i razvoj.

Predstavnici sindikata takođe smatraju da se postavlja pitanje da li Mercedes trenutno uopšte ima dovoljno posla da opravda povratak na 40-časovnu radnu nedelju.

Podsećaju da je 35-časovna radna nedelja izborena još osamdesetih godina prošlog veka, dok je u metalskoj i elektroindustriji zvanično uvedena 1995. godine. U istočnoj Nemačkoj na mnogim mestima i dalje je na snazi radna nedelja od 38 sati.

Izuzetak koji bi mogao da postane pravilo

Ipak, sindikat je nedavno napravio izuzetak.

U fabrici auto-delova Aumovio u Vilingen-Šveningenu od 1. jula uvedena je radna nedelja od 38 sati umesto dosadašnjih 35, bez povećanja plata.

Kako navode iz sindikata, reč je o privremenom rešenju čiji je cilj očuvanje radnih mesta, uz očekivanje da će obim posla uskoro porasti.

Zauter smatra da bi upravo takav model trebalo što pre primeniti i u nemačkoj automobilskoj industriji.

Upozorava da je situacija u Folksvagenu već veoma ozbiljna, a da bi slični problemi mogli da pogode i Mercedes.

– Više nije pitanje da li treba raditi 40 sati. Danas je 40 sati minimum. A i tada možemo samo da se nadamo da će radna mesta biti sačuvana – smatra on.

Predlaže i ukidanje pojedinih praznika

Kako bi se povećala konkurentnost nemačke privrede, Zauter smatra da će biti potrebne i dodatne mere.

Jedna od njegovih ideja je ukidanje pojedinih državnih praznika.

Svestan je da takav predlog neće biti popularan, ali veruje da bi to bila manja žrtva od daljeg slabljenja nemačke ekonomije i gubitka radnih mesta.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi