Kamate padaju kod ECB i bankama, da li će nama rate ostati iste?

Krediti u evrima u evrozoni padaju, pokazuju podaci Evropske centralne banke, a padaće još više jer je ECB danas ponovo oborila svoju referentnu kamatnu stopu. Ona je, kao i u februaru, smanjena za 25 bazičnih poena (0,25 procentnih poena), i od 12. marta će biti 2,5%.

Po prirodi stvari, sledi pad euribora, a kako je on deo formule po kojoj se plaća kamata „varijabilnog kredita“, smanjiće se dodatno i iznosi rata kredita. Ovo svakako važi za evrozonu, a trebalo bi i za Srbiju, jer i ovde je dobar deo uzetih bankarskih zajmova (gotovo svi stambeni i većina onih višegodišnjih keš kredita) indeksiran u evrima.

I euribor zaista ozbiljno pada, jer je pre samo šest meseci iznosio 3,36% i 3,47%, za šestomesečni (6M) i tromesečni (3M) presek, dok je danas za čitav poen manje -2,35% i 2,5%.

Za one koji imaju kredit za stan ili automobil u evrima, to znači da bi za jedan procentni poen trebalo da im bude manja kamatna stopa, odnosno rata kredita.

Međutim, u Srbiji banke imaju drugačije viđenje finansijskog tržišta. Kod stambenih kredita kamata je tokom 2024. godine praktično bila „zakucana“ na nešto iznad 4,5%, pokazuju podaci Narodne banke Srbije o ponderisanoj kamatnoj stopi na tržištu. No, umesto da pada u januaru, poslednjem mesecu za koji su javno dostupni podaci centralne banke, ona je porasla na 5,06%.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Stabilnost u 2024. godini je posledica toga što je NBS od septembra 2023. godine uredbom ograničila nominalnu kamatnu stopu na najviše 4,08%, što je administrativno oborilo kamatu na tržištu sa 6,4% na pomenutih 4,5%.

Slična uredba je doneta i za 2025. godinu, a sada se usvaja i zakon kojim će nominalna kamata biti ograničena u 2025. na 5%, tako da i to može biti razlog što su banke već maksimizirale kamatu.

Kod gotovinskih kredita građanima situacija je, srećom, malo bolja. Kamata je tu kod kredita ročnosti otplate od dve do pet godina pala za poslednjih šest meseci sa 3,52% na 3,49%. Deluje zanemarivo, ali u padu je u ovoj kategoriji od avgusta prošle godine i trebalo bi da ipak sledi euribor koji je nastavio kretanje naniže. Teško da će ponovo ići ispod nule, kao što je bilo od 2014. do 2022. godine, ali i silazak na 1% bi mnogo značio zaduženima u evrima.

To što i ovde po novom zakonu koji će se usvojiti postoji ograničenje maksimalne kamate (ponderisana kamata sa tržišta plus 25%), neće igrati veliku ulogu, jer će konkurencija i veći obrt nego kod stambenih kredita odraditi svoje i kamate ne bi trebale da idu (pre)visoko.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi