Nije Tramp nego Putin: Ko je „kriv“ što je bitkoin probio 100.000$

Bitkoin, globalno najpopularnija kriptovaluta, probio je u današnjem trgovanju „psihološku“ granicu od 100.000 dolara za jedan token, i sada više zapravo i nema granica, kažu stručnjaci.

Mnogi su na najave da će se to desiti pre kraja godine sumnjičavo vrteli glavom, ali izgleda da su optimisti i kripto entuzijasti bili u pravu. Jedan od njih je investitor i kriptopromoter Majkl van de Pop koji je, kao što smo pisali, prognozirao da će bitkoin vredeti 100.000 dolara u decembru.

Sada čekamo sledeću „kotu“ od 150.000 dolara, na koliko je investiciona kuća Ark procenila jedna bitkoin u 2025. a ta prognoza je data „davne“ 2020. godine (kada je bitkoin vredeo samo 10.000 dolara).

Ko i dalje misli da je i to previše, podsećamo na prognozu drugog investicionog velikana, kompaniju VanEck, koja bitkoin 2050. godine vidi na - 2,9 miliona dolara.

Zašto baš sada?

Bitkoin je već neko vreme pretio da će preći 100.000$ ali to se nije dešavalo, pa s postavlja pitanje zašto baš sada?

– Možda su se neki iznenadili kada je bitkoin iznenada eksplodirao, ali već neko vreme preti takvim upečatljivim rekordom i dolazio je do 99 hiljada, pa je stao, stišao, padao na 90 a onda, maltene preko noći skočio preko 100. Zašto sada? Mnogi če ukazati put Donalda Trampa ali ovoga puta mislim da je razlog s druge strane mape, iz Rusije. Ranije pro-kripto izjave Trampa već su uračunate u cenu ali izjava ruskog predsednika Putina da niko ne može da zaustavi bitkoin, i promene tamošnjih propisa o kriptovalutama dale su još jednu potvrdu tržištu da više „nema nazad“ – kaže za 24sedam Igor Mirković, stručnjak za digitalne valute iz prve srpske kritomenjačnice ECD.rs.

U Rusiji je 1. novembra stupio na snagu zakon o legalizaciji rudarenja kriptovaluta, a Putin je 29. novembra potpisao zakon koji priznaje digitalnu valutu kao vlasništvo, preneo je Komersant.

– Rusija je prigrlila kripto, menjaju se propisi, porezi su malo lakši, na primer nema PDV-a na transakcije… A s druge strane sveta, imamo Trampa koji je već praktično smenio predsednika Komisije za hartije od vrednosti Gerija Genslera, koji se protivi kriptovalutama, i najavio da će postaviti Pola Etkinsa, bivšeg komesara SEC, koji je „pro-kripto“. A ako imamo Ameriku i Rusiju koje kažu „da“ kriptu, može se samo dogoditi scenario da gledamo borbu ko će do više bitkoina a ne da li će on opstati kao alternativna valuta – objašnjava Mirković.

Bitkoin je u žiži, ali druge digitalne valute nastaju „u tišini“

Bitkoin se ove godine vratio u žižu, pre svega zbog odobravanja ETF spot bitkoin fondova u januaru, ali to ne znači da je u vodu pala globalna inicijativa mnogih zemalja da naprave svoju digitalnu valutu o kojoj je mnogo brujalo prošle godine.

– Na tome se neprestano radi i nema šanse da se od troga odustane. To radi Evropa, Amerika... Kina već uveliko ima juan u digitalnom obliku, i to će se defakto desiti i nama jer i Narodna banka je u tekućim izmenama finansijskih zakona pomenula izdavanje digitalnog dinara. Ta digitalizacija novca je sigurno neminovna i stići će ćak i pre nego što bitkoin bude prihvaćen u najširim krugovima. Možda će čak i taj digitalni novac imati „pokriće“ u bitkoinu, kao što je nekada bilo u zlatu – zaključuje Igor Mirković.

Trampov povratak u Belu kuću potencijalno će dovesti još jednog „kita“ na tržište bitkoina - samu američku vladu. Na bitkoin konferenciji u julu, Tramp je obećao da će stvoriti stratešku državnu zalihu kriptovalute a njegovi saveznici Robert Kenedi Jr. i republikanska senatorka Sintija Lamis pomenuli ideju da Vlada kupi milion bitkoina i time podrži američki dolar.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi