Kripto više nije „samo za entuzijaste“: Stiže ozbiljan biznis, i u Srbiji
Kompanije sada prepoznaju da kriptovalute i blokčejn nisu ni eksperiment ni trenutni hajp i brzo se širi tržište digitalne imovine, čak i u Srbiji
Ova nedelja nije bila dramatična za svet kriptovaluta, jer cena se nije tako drastično menjala, iako je rasla, i trenutno je bitkoin na 63.500 dolara (+7,3% mesečno), a eter na 2.550 (-1,4%). Ali je bila prilično dinamična bar što se šire javnosti tiče, jer za one koji su dublje u svetu digitalne imovine, brze promene i novine su gotovo svakodnevica.
Za nas ostale, zbog toga je možda i bila iznenađenje izjava izvršnog direktora „Bajnensa“ Ričarda Tenga, tokom konferencije u Singapuru, da je u proteklih godinu dana broj profesionalnih i korporativnih investitora na kripto tržištu porastao za 40%.
On je to opisao kao „samo vrh ledenog brega“ i početak dugoročnog trenda ulaska velikih igrača u svet digitalnih valuta. Na tu vest nadovezala se da druga po veličini nemačka banka - Komerc banka, koja proširuje svoje poslovanje s kriptovalutama, i to putem partnerstva s Dojče berzom, „kako bi korporativnim klijentima obezbedila način da učestvuju na tržištu kriptovaluta s bitkoinom i eterom“.
U međuvremenu je i bivši američki predsednik i kandidat na predstojećim izborima Donald Tramp lansirao svoju platformu za trgovinu kriptovalutama i svoje WLFI tokene.
Pročitajte još:
Igor Mirković, stručnjak za kriptovalute i digitalno tržište u prvoj srpskoj kriptomenjačnici ECD.rs, kaže za 24sedam da se sada samo jasnije vidi ono što se već neko vreme događa u svetu.
– Da krenemo od ovog poslednjeg, Trampa. Prvi put se desilo da jedan (bivši) predsednik države koristi kriptovalute javno, i to za kupovinu burgera. To korišćenje bitkoina za običnu, svakodnevnu kupovinu je odlična reklama za kriptovalute generalno, jer one i nisu zamišljene samo za investiranje visokog nivoa već kao digitalna zamena za novac – napominje Mirković.
Screenshot: Coinmarketcap
Ali dok se kriptovalute „ne spuste u narod“, i ne počnemo njima da kupujemo u lokalnoj samousluzi, njima će se svakako koristiti oni koji znaju sa novcem – kompanije i banke.
I države se oprobavaju u kriptu
Za razliku od velikih svetskih kompanija, države se još ustežu da investiraju u kriptovalute i da u njima drže rezerve. Iako mnogo najavljuju svoje digitalne valute, u posao sa postojećim dosad je ušlo tek nekoliko. Prvi je bio El Salvador, prilično dramatičan prvenac iz septembra 2021. godine, zatim je sledećeg proleća svoje devizne rezerve ojačala i Južna Afrika, a neformalno pare u kriptu ima Ukrajina, koja je tako dobila značajne sume donacija za borbu protiv ruske invazije.
Sa kriptom eksperimentišu i Rusija i Iran, kao zemlje koje su pod sankcijama Zapada i koje na taj način pokušavaju da omoguće svoju spoljnotrgovinsku razmenu, dok su EU i Kina okrenute tome da naprave svoju digitalnu valutu.
– Ne moraju to da budu visoke finansije, berza, fondovi… Ozbiljne kompanije gledaju gde im odlazi svaki dolar, evro ili dinar. A kada se uzme u obzir to da na fakturu od 10 miliona evra banka uzme za proviziju 10.000 evra, a preko blokčejna i kriptovalute to ispadne manje od evra, matematika je očigledna – objašnjava naš sagovornik.
Pored manjih troškova, za kompanije kriptovalute omogućuju i prisutnost na tržištima na kojima je inače to komplikovano pravno ili knjigovodstveno.
– Kod kripta nema granica, nema blokada, nema cenzure. Znači, ako ja želim da iz SAD ili sa Zapada doniram novac za oslobođenje Džulijena Asanža, ili sklopim posao sa nekim ruskim dobavljačem koji nema veze sa Putinom i Ukrajinom, to mogu da obavim mnogo lakše ili čak samo kriptovalutom – naglašava Mirković.
Ni Srbija ne zaostaje (mnogo)
Vrednost kriptovaluta sve više prepoznaju u običnom, nefinansijskom, biznis svetu, kako globalno, ali tako i lokalno, i Srbija se tu ne razlikuje od naprednog sveta, kažu iz ECD.rs.
– Prema našim podacima, oko 300 pravnih lica u Srbiji redovno koristi kriptovalute, a upotreba je raznovrsna. Neki investiraju, neki primaju uplate u bitkoinima ili u kriptovalutama plaćaju usluge. A i industrije iz koji dolaze su različite, nije to samo neki IT, kako bi se očekivalo, jer imamo tu sve, od prodavnica ribarske opreme do građevinskih firmi. I toga će biti sve više – zaključuje Igor Mirković.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari