Štednja u banci nije ulaganje: Gde sa 10.000€?

Dva tipična „ulaganja“ novca u Srbiji su štednja u banci i kupovina nekretnine. Iako se s prvim ne gubi novac, ili bar ne gubi mnogo zbog inflacije, ako je štednja oročena a s drugim zarađuje u poslednjih desetak godina ludog rasta cena nekretnina, vreme je da se i u Srbiji ljudi sa „viškom“ novca okrenu savremenim načinima investiranja i uvećanja imovine.

Sa današnjim razvojem tržišta kapitala, pokretanjem različitih investicionih fondova, ali i procvatom na kripto-tržištu u svetu, opcije za investiranje novca postale su brojnije, piše Blumberg Adrija i navodi neke od mogućnosti za ulaganje 10.000 evra.

Prva odluka pri ulaganju neke svote novca je ne u šta će se uložiti nego koliko tamo može „da leži“.

Ako će novac možda zatrebati za šest meseci nema smisla njime kupovati stan ili akcije, jer neće moći da bude na raspolaganju odmah kada zatreba.

Kao drugo dolazi pitanje „otpornosti na rizik“, odnosno da li se želi veća dobit uz veći rizik ili manja dobit uz manji rizik.

Sa ovim pitanjima koje vlasnik novca treba da reši sam s sobom, sledi izbor u šta investirati.

Većina stručnjaka naglašava da ne postoji idealna opcija ulaganja, već da izbor zavisi od više faktora - starosnog doba, nivoa ekonomske i finansijske pismenosti, sklonosti prema riziku i slično.

Jedno je zajedničko: savet da se novac koji je na raspolaganju ulaže u veći broj različitih finansijskih instrumenata, a ne samo u jedan.

Prema rečima Mihaila Đurđevića, investicionog analitičara, i građani Srbije mogu da investiraju u 80 ili čak 90 odsto stvari u koje mogu i građani zapadnih zemalja. I to treba iskoristiti.

Prva opcija su naravno akcije kompanija a sada i hartije finansijskih fondova (ETF), kojima se trguju kao akcijama ali koji uključuju korpu akcija iz određenog sektora ili sa specifičnom svrhom.

Postavlja se samo pitanje koji ETF-ovi bi se kupovali, S&P 500 je najpopularniji, mada se ulaže i u Nasdaq 100, objašnjava Đorđević.

– Postoje oni koji ulažu na kripto-tržištu, gde je posebno popularan bitkoin ali i malo konzervativniji ulagači, čak i među mladima, koji kupuju obveznice – ističe Đurđević za Blumberg Adriju.

Ključno je da se shvati odnos rizika i prinosa, što znači da neko ko se izlaže većem riziku može da ostvari veći prinos, i obratno. Pomoć brokera nije nužna, dodaje on, ali je edukacija i minimum finansijske pismenosti poželjan.

"Uvek bih pošao od istorijskih dešavanja. Tako je, recimo, 2008. godine došlo do toga da na berzama sve pada 40 odsto. Onda će neko ko je amater to da posmatra kao katastrofu i krenuće sve da prodaje. S druge strane, profesionalci će na to gledati kao na priliku za zaradu, i tu je ogromna razlika."

Raspodela novca je uvek bolje rešenje jer diversifikaciju podrazumeva postepeno uvećavanje imovine i dosta manji rizik nego koncentracija.

Startapi nose mnogo veći rizik ali i ogromnu zaradu

Kao jednu od dobrih mogućnosti za ulaganje Đurđević vidi i alternativne investicione fondove, za koje će uskoro promenom zakona biti spušten prag ulaganja sa 50.000 na 5.000 evra.

– To će omogućiti i manjim investitorima da mogu da ulažu u različite tipove fondova, kao što su tzv. venture capital fondovi i neki zatvoreni akcijski fondovi sa malo drugačijim i manje diversifikovanim strategijama. Venture capital fondovi funkcionišu po principu investiranja u 10, 20 ili 50 startapa. Tu se odmah polazi od pretpostavke da će većina njih biti na nuli. Ali obično par startapa skoči 20, 50, pa i 100 puta pa se zapravo na ta dva, tri startapa zaradi – napominje Đurđević.

Ipak, ovakvo ulaganje je rizičnije, najviše iz ugla prinosa. Zato oni zahtevaju minimalni investicioni ciklus od pet do 10 godina i predstavlja dugoročniju opciju ulaganja.

– Investiranje na srednji rok bile bi obveznice ili balansirani fondovi koji kombinuju obveznice i akcije. Najnižu toleranciju na rizik imaju novčani fondovi koji su predviđeni za ljude kojima je novac potreban nakon godinu ili dve od ulaganja – kaže on.

Tramp pogurao kripto

Đurđević ističe da je najveći prinos, ali i rizik kod ulaganja u kripto-tržište. Upravo su sada aktuelne kriptovalute, posebno bitkoin, koji je nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD ponovo uzleteo. Da je ulaganje na kripto-tržištu veliki rizik, smatra i Marko Mijatović iz Fifth Quarter Venturesa.

– Jedna od opcija koja nosi veći rizik za ulaganje su kriptovalute, pogotovo sada u kontekstu pobede Trampa u Americi. On je najavio da oni jako pozitivno gledaju na kripto-tržište, tako da očekujem da će ono rasti i da je dobar trenutak za ulaganje. Ipak, naglašavam da je to opcija sa najvećim rizikom – kaže Mijatović.

S druge strane, ulagači koji ne žele mnogo da rizikuju mogu se okrenuti indeksnim fondovima, odnosno investirati u ETF-ove.
– Kada uložite u ovakve fondove, možete ostaviti novac na neki duži period i vratiti se posle nekoliko godina kada budu trebale pare – napominje Mijatović.

Rade Rakočević, vlasnik i direktor društva za investiranje Senzal Capital, takođe naglašava da je pre ulaganja važno da svako odredi svoj investicioni cilj, odnosno šta želi da postigne sa investiranjem.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da je neko spreman dugoročno da investira. U toj situaciji, ako je ulagač zadovoljan prinosom koji bi bio iznad stope inflacije u nekom dužem periodu, tih 10.000 evra mogao bi da usmeri na nekoliko strana. Rakočević kao opcije navodi i kriptovalute, na primer aktuelni bitkoin, korporativne ili državne obveznice, ali i u ETF-ove, a nešto manje novca (20 odsto) raspodeliti na kompanije koje mogu da zabeleže nadprosečan rast, na primer Nvidia ili manje firme iz oblasti bioteka i finteka.

– Najmanji deo novca, oko 10 odsto, uložiti u neke rizične kompanije na američkoj berzi, kao što su startapi koji se bave revolucionarnim rešenjima. Takve kompanije mogu da daju ogroman prinos, ali na njima investitor može i da izgubi dosta novca. Zato se tu ulaže svega 10-tak odsto – objašnjava Rakočević.

On napominje da je najbolje ulagati u kompanije koje svoj biznis model zasnivaju na platformi.

– One pružaju mogućnost, kada već imaju klijente, da povećaju različiti spektar proizvoda i usluga koje pružaju i da na taj način ostanu tzv. one stop shop. To rade i Amazon, Apple, Microsoft, Spotify, Facebook... Verujem da će platforme kao biznis model vladati svetom još dugo – napominje ovaj finansijski stručnjak.

Rakočević naglašava da je sam proces investiranja legalan i izvodljiv iz Srbije.

– Kupovina kriptovaluta ide preko ovlašćenih kripto-menjačnica, a akcija i obveznica preko ovlašćenih brokerskih kuća koje imaju licence u Srbiji. Bitno je naglasiti da se porez na imovinu ne plaća ni na jednu od ovih investicija, za razliku od nekretnina. Takođe, ukoliko držite tu imovinu više od 10 godina, ne plaćate ni porez na kapitalnu dobit – zaključuje Rakočević.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi