Gde "staviti novac" kada su krizna vremena: Na stanovima teško da će se još zarađivati, a na berzi nije baš tako crno

29.09.2022

07:35

0

Držanje novca "na sigurnom“ nekada je ukazivalo put banke, ali u kriznim vremenima to je najgore moguće rešenje, upozoravaju stručnjaci, i daju prednost nekim drugim vidovima ulaganja

Gde "staviti novac" kada su krizna vremena: Na stanovima teško da će se još zarađivati, a na berzi nije baš tako crno
berza nekretnine banka - Copyright Pixabay Profimedia

Kada bih znao odgovor na to pitanje, ja bih bio mnogo bogatiji čovek nego što sam sada – kaže napola u šali naš ugledni ekonomista, profesor emeritus Ljubomir Madžar, odgovarajući na pitanje 24sedam gde bi uložio 100.000 evra u ova krizna vremena.

On ističe da svako krizno vreme donosi i neizvesnost i nestabilnost i da je u takvim uslovima teško doneti racionalno odluku kuda sa novcem, ako ga ima.

- Šta god čovek da odabere, postoji izvestan stepen verovatnoće da će kasnije da se pokaje zbog svoje odluke. Ako je čovek hrabar i sklon riziku, mogao bi da uloži na berzu, jer tamo cene sada padaju i na duži rok se može i zaraditi, uz malo sreće. Ali, s obzirom na to kako se kod nas kreće tržište nekretnina, tu je investicija mnogo sigurnija i atraktivnija. Mala je verovatnoća da će to tržište rasta da se brzo zaustavi ili čak preokrene – napominje Madžar.

Zarada na nekretninama nije izvesna

Podaci sa tržišta Madžaru, u načelu, daju za pravo. Na primer, u Beogradu su oglašene cene nekretnina u starogradnji oko 2.300 evra za kvadratni metar, prema podacima specijalizovanog portala 4zida.rs. Treba uzeti u obzir i da prema podacima Republičkog geodetskog zavoda o realizovanim cenama u prodaji, kvadrat košta "samo" 1.460 evra.

Prema istoriji kretanja cene sa 4zida.rs, može se zaključiti da je onaj ko je stan kupio 2019. ili 2020. godine do danas na njemu zaradio oko 600 evra po kvadratu. Međutim, ako se pogleda neki drugi period, na primer poslednji kvartal 2017. godine, cena stana je otprilike kao i danas, tako da zarade nema.

Onaj pak ko je stan kupio 2017. godine po 2.255 evra (oglašena cena), a morao da ga proda u prvom kvartalu 2019, bio je na gubitku čak 35 odsto. Takođe, treba imati u vidu i to da cene u Beogradu, "svetu za sebe“, kako to kažu domaći prodavci nekretnina, rastu, ali da, recimo, u Subotici i Pančevu padaju.

Od početka godine u Subotici je prosek oglašenih cena pao za 10 odsto, a u Pančevu gotovo za 12 odsto.

Da je kupovina nekretnina u Srbiji dobra stvar, a da je takav novac investicija, slaže se za 24sedam i Dragan Rabatić, izvršni direktor "Solis nekretnina“ iz Novog Sada.

Najbolje je i najteže

Madžar kaže da je najbolja, ali i ubedljivo najteža opcija da se novac uloži u sopstveni biznis.
- Onaj ko zna nešto da radi, ko se razume u neku privrednu oblast ili delatnost, trebalo bi da otvori svoju firmu ili, još bolje, industrijsku proizvodnju. Ali, biznis traži veliko angažovanje, veliku brigu, ne samo novac, i toga treba biti svestan. Ako čovek nema znanja i energije za biznis, neka se drži nekretnina – zaključuje on.

- Srpsko tržište nekretnina je pre svega investiciono. Ima tu i tradicije i mentaliteta da se kupi stan „da se ima“ i bude vlasnik, ali pre svega ljudi jako mnogo ili gotovo sve investiraju isključivo u nekretnine. Stan možete sada kupiti da biste se osigurali da ne gubite vrednost novca, ali i da, eventualno, zarađujete kroz rentu. Da računate da ćete na toj kupovini zaraditi dugoročno, nisam siguran da možete, jer ne verujem da cene mogu još da rastu. Ali verovatno ćete održati vrednost imovine, jer malo je verovatno da će novac toliko postati skup da nešto što ste platili 100.000 evra prodate za samo 80.000 – objašnjava Rabatić.

Kada govorimo o domaćem tržištu nekretnina, kako kaže za 24sedam i Nenad Gujaničić, glavni broker novosadskog „Momentum sekjuritis“, izvesno je da će slediti svetske trendove, a to je silazna putanja nakon maksimuma zabeleženog u ovoj godini.

- Domaće tržište nekretnina je dosta tromo i žilavo i taj pad neće biti brz, ali svakako će uslediti, jer su aktuelni cenovni nivoi neodrživi. Poziv da se sada ulaže na tržištu nekretnina je prilično neodmeren i pitanje je na srednji rok da li će cene stanova u Beogradu uopšte biti na trenutnom nivou, a kamoli na višem. Tačno je da nekretnine imaju dugoročni uzlazni trend, ali čini se da su sa poslednjom ekspanzijom prebrzo dostignuti visoki nivoi pa će morati da usledi korekcija – smatra ovaj finansijski ekspert.

Berza trenutno ne deluje privlačno, ali...

Nekretnine su, tako, sredstvo očuvanja vrednosti imovine, pa za zaradu, ako se njoj teži, ostaje samo berza. I to neka svetska, jer domaća i dalje tavori.

Međutim, kao što kaže Ljubomir Madžar, ona je za one hrabr(ij)e. Pogotovo sada, jer su svetske berze u padu. Industrijski indeks Njujorške berze, reperni Dau Džons indeks, danas je na nivou 20 odsto ispod onog od poslednjeg pika 31. decembra 2021. godine. Kada se tako gleda, ulaganje nije nimalo privlačno, ali treba imati u vidu da je današnji nivo otprilike onaj na kojem je berza bila kada joj je kovid prekinuo rast, sredinom februara 2020. Tada je pala 35 odsto, ali se potom i vinula gotovo 90.

Printscreen: Google
Kretanje Njujorške berze u poslednjih pet godina: Dau Džons indeks

Glavna svetska tržišta akcija su uveliko u silaznom trendu („tržište medveda“), koje otpočinje padom od 20 procenata u odnosu na njihov prethodni maksimum. Američki Nasdaq, koji prati tehnološke akcije, ušao je u silazni trend još u martu, indeks S&P 500 u junu, a Dow Jones ove nedelje.

- Ovo samo po sebi ne govori da su akcije trenutno najbolje ulaganje, ali sama činjenica da su u velikoj korekciji povećava šanse za uspeh ulagača na srednji i duži rok. Najširi američki indeks, S&P 500, koji obuhvata 500 najvećih američkih kompanija, porastao je u zadnjih deset godina 152 odsto, ali su dobici kod investitora koji su ulazili u akcije za vreme silaznog trenda (pandemija, carinski rat Kina - SAD...) bili znatno preko ovog nivoa. Naravno, akcije predstavljaju rizične finansijske instrumente, i s tim bi trebalo da se upozna svaki investitor pre nego što otpočne ulaganje. Oni koji imaju averziju ka riziku ne bi trebalo da se upuštaju u takva ulaganja – zaključuje Gujaničić.

Ubedljivo najgore – ne raditi (s parama) ništa

Ljubomir Madžar ističe da je svakako najgore moguće rešenje "držanje novca“ u banci.

-  Cene rastu, inflacija je dvocifrena i svaki novac koji nije angažovan je direktan gubitak za iznos inflacije. To nije „vin-vin“ (win-win) nego luz-luz (lose-lose) situacija i 100 posto je da ćete biti na značajnom gubitku. Jedino je tu dobro što je tu visoka likvidnost, odnosno taj novac možete podići iz banke i upotrebiti ga kad god vam je potrebno. Kod stanova mogu proći i meseci pre nego što prodate po ceni po kojoj želite – objašnjava Madžar.

I tu činjenice potkrepljuju profesorov stav. Kamate na oročenu štednju su u dve srpske banke sa najvećih brojem štediša između 1,75 i 1,85 odsto za oročenje na 12 meseci u dinarima, a od 0,08 do 0,43 odsto u evrima. Inflacija u Srbiji je (u dinarima) 13,2 odsto u avgustu, a u evrozoni je 9,1 odsto, koliko je vrednosti izgubio evro.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi