Ništa od ubrzanja jeftinijih kredita: NBS ostavila kamatnu stopu na 5,75%
Srpska centralna banka je još oprezna sa inflacijom i odlučila je da ne dira referentnu kamatnu stopu ni u novembru
Krediti u Srbiji neće tako brzo pojeftiniti kako se nadaju postojećio i potencijalni novi dužnici. Inflacija sed nije predala i Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Kamatne stope komercijalnih kredita u Srbiji načelno su počele da padaju ali to je daleko od toga što je očekivano sa velikim padom inflacije, pogotovo u evrozoni, odakle se, kažu, naša inflacija dobrim delom uvozi.
Prilikom donošenja današne odluke NBS, Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu, ali i da je i pored povratka inflacije u granice cilja (3±1,5%) i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne i još uvek restriktivne monetarne politike Narodne banke Srbije.
Oprez je neophodan, ističu uz NBS, „imajući u vidu nešto veću otpornost inflacionih pritisaka“, pre svega u okviru njene bazne komponente i nepredvidivost dešavanja u međunarodnom okruženju, rast geopolitičkih rizika, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata, ostalih primarnih proizvoda i druge makroekonomske pokazatelje“.
Pročitajte još:
Cena sirove nafte tokom prethodna dva meseca kretala se u rasponu od 70 do 80 dolara po barelu, uglavnom pod uticajem dešavanja na Bliskom istoku, dok su značajniji rast njene svetske cene ograničavale dobre zalihe nafte na globalnom nivou i očekivano slabljenje tražnje.
Ipak, i dalje je izražena zabrinutost da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da poremeti tokove nafte iz ovog ključnog izvoznog regiona i da dovede do znatnijeg rasta svetske cene nafte u narednom periodu. To bi moglo da se odrazi na inflaciju na globalnom nivou i tempo ublažavanja monetarnih politika centralnih banaka i uslove finansiranja na međunarodnom tržištu.
Inflacija u Srbiji se nalazi u granicama cilja i u septembru je usporila na 4,2% međugodišnje. Njeno kretanje u skladu je s putanjom koju je projektovala Narodna banka Srbije, pri čemu je rast cena voća i povrća zbog suše bio veći od očekivanog, ali je to neutralisano padom cena naftnih derivata usled prethodno snižene svetske cene nafte.
Slično kao u zemljama regiona, bazna inflacija je viša od ukupne inflacije i bila je neznatno iznad 5,0% međugodišnje. U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, čemu će pre svega doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja.
Privreda solidno, poljoprivreda i ne baš
Sa obaranjem kamatnih stopa NBS ne mora, makroenomksi gledano a ne iz ugla korisnika kredita, da žuri jer i sa ovakvim kamatnim stopama (a i ti veći krediti su uglavnom u evrima) privreda solidno radi a građani ne smanjuju drastično svoja zaduženja u bankama iako su ti (keš) krediti u dinarima .
Izvršni odbor je istakao da na opreznost monetarne politike upućuje i smanjena ponuda poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu usled nepovoljnih vremenskih uslova i suše tokom letnjih meseci.
Odlučujući o monetarnoj politici Izvršni odbor je imao u vidu i da pokazatelji realnog sektora nastavljaju da beleže pozitivna kretanja. Prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je 3,1%.
Pozitivna kretanja u realnom sektoru podržana su smanjenjem inflacije, realnim rastom zarada i smanjenjem nezaposlenosti, kao i tekućim investicionim ciklusom.
Rastu privredne aktivnosti doprinosi i rast kreditne aktivnosti, koji je u septembru ubrzao na 6,6% međugodišnje, zahvaljujući povoljnijim kamatnim stopama usled ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. Nakon smanjenja u oktobru, tržišni učesnici očekuju da Evropska centralna banka i na narednom sastanku u decembru smanji svoje kamatne stope, a takva očekivanja tržišta preovladavaju i za današnji sastanak Federalnih rezervi.
Takođe, Izvršni odbor je imao u vidu da povećanje kreditnog rejtinga Srbije na nivo investicionog ranga od strane rejting agencije Standard&Poor’s doprinosi nižoj premiji rizika zemlje i povoljnijim uslovima finansiranja, što će pružiti podršku daljem rastu raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju, a time i privrednom rastu.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih ključnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta, sdaopšteno je iz NBS.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 12. decembra 2024. godine, kada sličnu odluku donosi i Evropska centralna banka.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari