Kamate padaju, ali na štednju, a ne na kredite

„Uzavrelo leto“ ove godine, pored tropskih spoljnih temperatura, moglo bi ostati zabeleženo i u srpskom bankarskom sektoru. Uz dva dugo čekana smanjenja referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, u junu i julu (što se prethodno desilo još krajem 2020. godine), očekivalo se da će labavljenje monetarne politike centralne banke doneti i manje kamate na komercijalnom tržištu.

Kako je to u dobroj meri izostalo, NBS je najavila ograničenje kamatnih stopa banaka, i taj neočekivani scenario je već počeo da se ostvaruje, potvrđeno je danas na konferenciji povodom avgustovskog Izveštaja o inflaciji.

– O detaljima na koji način će se kamate ograničavati nećemo govoriti jer Narodna banka o tome tek razgovara sa bankama i treba postići konsenzus. Nacrt rešenja za izmene zakona postoji i on obuhvata ograničenje kamata na stambene kredite, ali i kamate na dozvoljene i nedozvoljene „minuse“ na računima, kao i kod gotovinskih i potrošačkih kredita. Onima koji su zabrinuti za „mešanje države u tržište“ skrećemo pažnju da je nacrt urađen prema evropskim standardima i propisima koje želimo da primenimo, iako na to nismo još obavezni – ukazala je guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Kamate će, po svemu sudeći, biti ograničene, a videćemo kako i u kojoj meri, ali ono što se vidi na tržištu je da su banke već počele da „reaguju“. Na žalost onih koji su već zaduženi, kao i onih koji bi tek da uzmu zajam, ne radi se o vidljivom smanjenju kamata na kredite već na „pozajmljivanje“ banaka – na kamate na depozite, odnosno (oročenu) štednju.

– Svi oni koji se „boje“ da bi banke mogle da budu oštećene u određivanju „plafona“ kamata na kredite i „minuse“, ne treba da brinu. Kao što vidimo, kamate na ono što deponentima plaćaju banke odmah su pale, a one na kredite će, kako se to kaže, „u narednom periodu“, tj. videćemo kada. Banke će uvek naći način da zaštite svoje profite i ovo je odgovor banaka na ono što je Narodna banka najavila kao svoju sledeću meru – kaže za 24sedam Veroljub Dugalić, bankar i ranije dugogodišnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Screenshot: NBS

 

Povodom određivanja „plafona“ i kamatnih stopa na depozite, guvernerka Jorgovanka Tabaković je danas rekla da banke nemaju nikakvo opravdanje da sada daju male kamate štedišama.

– U Srbiji ne postoji poseban rizik za banke, i to pokazuje niska stopa problematičnih kredita, tako da opravdanja nema. Takođe, ne može banka da naplati 43% kamate na „minus“ na računu, koji je ionako pokriven rezervacijama i tretira se kao zajam – ukazala je Tabakovićeva.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Kamatne stope na oročene depozite stanovništva padaju, inače, od decembra prošle godine. Sa prosečnog nivoa od 6,24% u novembru za dinarski depozit do godine dana oročenja, pale su na 4,35%, a kod dvogodišnjeg sa 5,7% na 4,51%. Kod onih za evre pad je sa 3,4% na 2,84%, odnosno sa 3,94% na tek 1,79%.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

 

Inflacija skočila, da li je to privremeno?

U prezentaciji Izveštaja o inflaciji, iz Narodne banke su danas ponovili da je julsko povećanje inflacije od 4,3% međugodišnje privremenog karaktera i da putanja pada generalno ostaje u skladu s projekcijama Narodne banke Srbije.

– Inflacija se u maju vratila u granice cilja od 3±1,5%, a zatim je i u naredna dva meseca nastavila da se kreće u tim granicama. Nakon smanjenja na 3,8% u junu, međugodišnja inflacija je u julu zabeležila rast na 4,3% usled serije jednokratnih poskupljenja (hleb, usluge slanja paketa, putarine) i povećanja cena pojedinih primarnih poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu, koje su se odrazile i na rast cena pojedinih proizvoda i kod nas. Posebno bih istakla primer kafe i kakaoa. Zbog činjenice da pomenuta poskupljenja ostaju u obračunu međugodišnje inflacije u narednoj godini, kao i usled većeg od očekivanog rasta domaće tražnje od početka godine, sada projektujemo da će inflacija nešto sporije opadati u narednom periodu. Prema našoj novoj centralnoj projekciji, inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine, što je vremenski horizont naše projekcije. Inflacija će najpre usporiti na oko 4% krajem ove godine, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od 3% – rekla je guvernerka Tabaković.

Screenshot: NBS

 

Ekonomski stručnjaci se u velikoj meri slažu sa inflacionim projekcijama NBS, ali i upozoravaju da ovaj „privremeni“ skok može i da potraje. Veroljub Dugalić, kao dva bitna, a i dalje veoma neizvesna faktora, izdvaja vremenske geopolitičke prilike.

– Ova vrućina i meteorološke prilike svakako će odneti danak u poljoprivredi i odraziti se na veće cene hrane. A znamo da cene hrane imaju kod nas relativno veće učešće u potrošnji, a time i u inflaciji, nego u Evropi. Videćemo da li će jul ostati izuzetak u trendu pada, ili će se rast inflacije još produžiiti. Drugi problem je rat u Ukrajini, koji nikako da se završi, a sada još preti da se rasplamsa i rat na Bliskom istoku. Cene energenata su već počele da rastu i niko ne zna šta će se do kraja godine desiti sa cenom nafte – zaključuje Dugalić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi