NBS: Kolike će nam biti cene hrane i nekretnina zavisi od trgovaca i kockarnica

Građani, potrošači i kreditni dužnici u Srbiji mogu da se u načelu opuste jer očekuje se da će se cene hrane i drugih proizvoda smiriti, verovatno neće biti  poskupljenja struje i gasa, kamate će pasti… poručili su danas iz Narodne banke Srbije na predstavljanju tromesečnog Izveštaja o inflaciji.

Ali, to koliko će neki proizvod ili usluga pojedinačno promeniti cenu (naviše) zavisi od nekih drugih stvari, ukazala je guvernerka Jorgovanka Tabaković. Šefica srpske centralne banke je još jednom uputila, za Srbiju neobično oštre ali argumentovane, kritike ne samo na račun trgovaca u maloprodaji i njihovih marži, već i uvoznika i veletrgovaca ali i banaka i – kockarnica.

– Monopoli, slaba konkurencija i necarinske barijere imaju veliku ulogu u tome što je kod nas skupa hrana i drugi proizvodi, recimo kozmetika. Trgovac ne može da direktno uveze recimo neke proizvode „Nivee“ jer mu se ne isplati zbog skupe i komplikovane procedure a tržište je monopolizovano. Hrana ima visoke marže, recimo šećer. Onda se prozivaju proizvođači ali da vidimo ko ima kolike troškove pa da tu nešto uradimo a da opet, s druge strane, ne ugrozimo principe tržišne privrede i sloboda. Ali ako negde moramo da imamo monopol, ja sam uvek pre za državni nego privatni monopol  – ukazala je guvernerka Tabaković.

Ona je istakla da su originalno domaći trgovinski lanci, od kojih dva imaju i svoju proizvodnju, pokazali mnogo veću odgovornost prema društvu u ovoj krizi.

- Izgubili smo osećaj poštovanja i prema sebi i prema kupcima: To više nije samo šrinkflacija, kada za istu cenu dobijamo manje, već prosto varanje potrošača. Nadležni organi bi time trebalo da se više pozabave a kada bi to radili kako NBS radi u nadzoru banaka, gde se reaguje na svaki imejl. bilo bi mnogo manje problema – istakla je guvernerka.

Tabaković je u svom obraćanju „potkačila“ i banke, za koje je rekla da im je miris novca veoma primamljiv, i da se to lepo vidi kod nesrazmernog rasta kamatnih stopa na kredite i onih na depozite i štednju građana.

– Možemo stvari tehnički menjati, napredovati u nauci ali ljudsku pohlepu je teško promeniti – podvukla je Tabaković.

Na pitanje kako NBS gleda na izglede građevinskog sektora, kao bitnog činioca privrednog rasta, i kako će se kretati  cene nekretnina ove godine , Jorgovanka Tabaković je rekla da se u sektoru očekuje rast, da su građevinci i dalje aktivni u uzimanju kredita a da se tu cene nekretnina stabilizuju.

– Ali, na cene nekretnina i najma utiču i drugi faktori. Recimo, gde god se nešto izgradi odmah se prodaju i zakupe lokali prizemlju a tu je uvek prva neka kockarnica. A taj biznis podiže cenu poslovnog prostora svima ostalima. Zanimljivo mi je rešenje u Albaniji, gde su kockarnice zabranjene – zaključila je guvernerka.

Koliko će se brzo izduvati inflacija?

Međugodišnja inflacija je tokom poslednjeg kvartala 2023. godine dodatno usporila i u decembru je iznosila 7,6%. To je nešto niži nivo od očekivanja NBS iz novembarskog Izveštaja i gotovo dvostruko niže nego na kraju 2022. godine.

24sedam/Profimedia

Prema proceni RZS-a, prosečna inflacija u 2023. godini iznosila je 12,1%, dok je prosečna bazna inflacija iznosila 9,1%. Ukupna i bazna inflacija su u martu dostigle vrhunac i od tada su se oba pokazatelja nalazila na stabilnoj silaznoj putanji.

Februarska inflacija bi mogla da bude na nivou od 5,5%. što je nivo koji se računalo da će biti postignut tek u martu.

U Narodnoj banci Srbiji očekuju da će sve komponente inflacije smanjivati i doprineti njenom daljem međugodišnjem usporavanju u narednom periodu. To se posebno odnosi na cene hrane (osim voća i povrća), koje su najviše doprinosile rastu međugodišnje inflacije.

U izveštaju se navodi da će na pad doprinosa cena hrane uticati visoka baza kod cena industrijskih prehrambenih proizvoda i manji troškovni pritisci u proizvodnji hrane, jer su pale cene primarnih poljoprivrednih proizvoda (kukuruza, pšenice i soje) na pretkrizni nivo.

Zbog toga bi pad dela cene hrane u inflaciji trebalo da do kraja godine padne na svega 0,6 procentnih poena.

Kod cena neprehrambenih proizvoda i njihovom udelu u inflaciji, te cene u velikoj meri zavise od cena brojnih uvoznih proizvoda, pre svega iz zone evra kao najvažnijeg trgovinskog partnera.

Više zabrinjava rast troškova međunarodnog kontejnerskog transporta, koji je značajno manji od pikova iz 2022. godine ali koji je pretio značajnijim učešćem zbog konflikta na Bliskom istoku i blokade Crvenog mora.

Uprkos tome, očekuje se da će se doprinos cena neprehrambenih proizvoda i usluga stalno smanjivati i da će sa 2,7 procentnih poena početkom ove godine pasti na oko jedan procentni poen do njenog kraja.

Na kraju, da bi se ovaj cilj od vraćanja u željeni koridor u drugoj polovini godine ostvario, potrebno je da u svetu nafta ostane na nivou ispod 83 dolara za barel, kao i da kod kuće ne poskupe gas i električna energija, kao što se u NBS očekuju da neće.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi