Za prilagođavanje promeni klime spremamo 7,3 miliona evra

Prilagođavanje države klimatskim promenama u Srbiji koštaće 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine, procenila je Vlada Srbije koja je u tehničkom mandatu (nakon izbora čeka se pravljenje nove) usvojila veoma bitan ekološki-ekonomski dokument - Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za 2023-2030. sa Akcionim planom za 2024-2026.

Program je usvojen 25. decembra i specifičan je jer se mere moraju sprovoditi bez obzira koja je vladajuća struktura, prenosi Klima 101.

– U pitanju je važan korak u borbi protiv posledica klimatskih promena, koji se Srbija obavezala da će preduzeti još ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine. Program sadrži opsežne rezultate analiza klimatskih promena u prošlosti i budućnosti u Srbiji, kao i analize uticaja po sektorima u skladu sa dosadašnjim znanjima. Ovo znači da je Vlada zvanično usvojila ove podatke, koji su produkt angažovanja naučne zajednice. Time je ispunjen glavni preduslov za uspešnu adaptaciju, a to je da se ona oslanja na naučne rezultate i da približi komunikaciju nauke i politike – smatra Ana Vuković-Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U Programu su detaljno definisane mere koje se odnose na bliski period, do 2026. godine.

– Pošto su u pitanju pre svega sistemske mere i izmene, kako se procenjuju rizici, kako se gazduje šumama, upravlja budžetom, cena njihovog sprovođenja nije visoka: prema Programu, 851 milion dinara iz budžetskih sredstava, odnosno oko 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine – objašnjava Vuković Vimić.

Naravno, prilagođavanje na klimatske promene se ne završava 2026. godine, već će se tada usvojiti novi akcioni plan za naredni period.

– Pored toga što određuje mere koje se sprovode kako bi se formirao nov proces adaptacije koji u državi treba stalno da funkcioniše, kako se klima menja, Program sam po sebi predstavlja i edukativni materijal, gde svaki građanin ima javni uvid u trenutno znanje o klimatskim promenama u Srbiji – dodaje Vuković-Vimić.

Koliko će klima koštati BDP

U Programu prilagođavanja navodi se jedan izrazito važan uvid – procenu uticaja klimatskih promena na BDP Srbije – koji je prethodno bio uključen i u Nacionalno utvrđeni doprinos koji je Srbija krajem 2022. godine dostavila Konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC).

Čak i ako se globalno zagrevanje zaustavi na +2°C od dugogodišnjeg proseka, posledice će umanjiti BDP Srbije za čak 58 milijardi dolara do 2040. godine

Procena uključuje četiri različita scenarija globalnog zagrevanja (1°C, 2°C, 3°C ili 4°C), kao i dva različita vremenska okvira (do 2040, odnosno 2100. godine):

Ipak, kako dodaje, ne postoji scenario po kojem su klimatske promene pozitivan faktor u ekonomiji Srbije, a posebno ne na duge staze.

– Globalno zagrevanje već je prešlo granicu od 1°C u odnosu na predindustrijski period, a ukoliko uspemo da ga ograničimo na 2°C, posledice takvog zagrevanja svejedno koštati srpsku ekonomiju gotovo 5% njenog ukupnog, kumulativnog BDP-a do 2040. godine, odnosno 58 milijardi dolara. Gledano do kraja veka, procena raste na gotovo 10% ukupnog BDP-a, tj. preko 766 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog rasta do kraja veka – kaže Vuković-Vimić.

Istraživanje, koje su sproveli Danijela Božanić i Đorđe Mitrović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prikazuje samo minimum uticaja klimatskih promena.

Po aktuelnim procenama, ovakvi događaji su samo od 2000. do 2019. godine već koštali Srbiju više od sedam milijardi evra.

Prilagođavanje kroz 25 mera

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove posebno je prepoznato 25 mera koje su posebno odabrane.

RHMZ printscreen

 

U pitanju je i osnaživanje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) kroz unapređenje čitave infrastrukture ranih najava i upozorenja (računarski sistemi, unapređenje sistema osmatranja, izrada posebnih baza podataka), što je nezaobilazna tačka na putu smanjenja budućih gubitaka i štete.

Posebna mera je i unapređenje informisanja, koja se odnosi kako na RHMZ tako i na medije i širu javnost.

U Programu su definisane i mere koje treba sprovesti u oblastima poljoprivrede, šumarstva, putne infrastrukture, urbanizma, energetike, zdravlja i biodiverziteta.

Ukoliko mere iz Programa budu sprovedene, u naredne tri godine bismo imali, između ostalog:

javne konkurse za lokalne samouprave, namenjene ozelenjavanju i pošumljavanju vrstama koje su otporne na klimatske promene;

• novi agrometeorološki sistem, baze podataka i prognoze namenjene poljoprivrednicima;
• metodologiju prepoznavanja „zelenih rashoda” u budžetu Republike Srbije, čime bi se omogućilo praćenje rashoda koji imaju doprinose u razvoju otpornosti na klimatske promene;
• unapređene sisteme borbe protiv suša, kroz praćenje, procene štete i uticaja, identifikaciju uticaja, kao i sisteme ranih najava;
• povećane subvencije za mere protiv grada i drugih vremenskih uslova štetnih po poljoprivrednu proizvodnju;
• izvršene analize o otpornosti, uticajima i kapacitetima kada su u pitanju putevi, navodnjavanje, tipologija šuma, zelena infrastuktura, hidrologija u energetici, uticaj klimatskih promena na zdravlje…

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi