Bolje od očekivanog: Inflacija naglo pada sada, kamate će krajem 2024

Bruto domaći proizvod (BDP) u Srbiji će ove godine iznositi 2,3% do 2,4% više nego u 2022. godini i to je rast koji je veći nego što se ranije smatralo. Istovremeno, i inflacija pada brže nego što se prvobitno očekivalo tako da se u sledeću godinu ulazi sa manje bojazni nego što se krenulo u tekuću, zaključak je nakon redovne mesečne prezentacije aktuelnih ekonomskih pokazatelja „Kvartalnog monitora“ na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Rast BDP-a u 2023. godini je jednak onom iz prošle godine, a to je relativno dobro kada s pogleda da velike evropske ekonomije ili stagniraju, kao Francuska i Italija, ili su u recesiju, kao Nemačka, istakao je urednik ove publikacije i profesor na Ekonomskom fakultetu, Milojko Arsić.

Inflacija će u proseku za 2023. godinu biti 12,5%, ali njeno usporavanje u drugoj polovini godine je veoma veliko, tako da bi godinu mogla da završi na 8%. Ulazak u željeni koridor od 3±1,5% mogao biti u drugoj polovini sledeće godine, što je i procena NBS. Za 2024. godinu prosečna inflacija bi trebalo da bude, ako ne bude iznenađenja sa cenom energenata, od 4,5% do 5%, istakao je Arsić.

Iz FREN-a (Fond za razvoj ekonomske nauke, izdavač „Monitora“) kažu dabi NBS trebalo da zadržati visoke referentne kamatne stope sve dok inflacija ne uđe u željeni koridor, što znači da i kamate komercijalnih banaka ne mogu pasti pre kraja 2024.

Profesor Arsić je dodao i da se za sledeću godinu u sledeće godine očekuje deficit tekućeg bilansa od oko 3%, blago smanjenje nezaposlenosti kao i rast realnih zarada za 3% do 4%

– Sva ova kretanja, naravno, zavisiće od geopolitičke situacije u svetu. Ako evropska privreda bude brže napredovala to će biti dobro i za Srbiju a produženje stagnacije ili recesija u zemljama glavnim ekonomskim partnerima Srbije bi usporilo njen rast. Realan rast plata zasnivaće se na tome da one nominalno neće rasti ili će rasti malo ali zbog niže inflacije biće realno veće - istakao je ovaj uvaženi domaći ekonomski analitičar.

24sedam.rs/G.M.Š.

 

Međugodišnji rast realnih zarada trenutno se povećava iz kvartala u kvartal. Realne zarade (kada se odbije inflacija) su u prva dva kvartala 2023. porasle za 1% a u trećem za 2,4%.

Kako će u 2024. rasti ekonomija

Relativno visok rast ekonomije u 2024. od 3%, ne istorijski za Srbiju već gledano prema drugim ekonomijama Evrope, biće ostvaren na osnovu rasta realnih dohodaka, blagog oporavka u zemljama EU sa kojima najviše trgujemo, dok će visoke kamatne stope usporavati rast.

- Rast neće biti veći jer će izostati vanredni faktori koji su uticali na ovogodišnji, a to je bolja poljoprivredna godina, veća proizvodnja EPS jer su otklonili zastoje u rudnicima i imali dobar vodostaj… A i građevinarstvo je imalo čudan previsok statistički uticaj ove godine koje deluje više kao kompenzacija zvanične statistike za manji prikazani pad u 2022. nego nešto stvarno – kaže Arsić.

Na rast BDP-a, doduše samo u prvom kvartalu, uticaće i visoka predizborna trošenja države, od podela novca za mlade i penzionere do većih plata za pojedine sektore dražve, ali će to usporiti i pad inflacije u tom periodu.

Ni sledeće godine neće biti promene na tržištu rada, kao što nije bilo ni ove, i nezaposlenost je stabilna na 9%-9,5%. Ona se neće mnogo promeniti ni u 2024. godini, iako će porasti ekonomska aktivnost, jer će se nastaviti odliv radnika u EU.

- Radnici su trenutno u boljoj pregovaračkoj poziciji za plate i uslove rada jer nedostaje radnika. Samo Nemačkoj fali miliona radnika, a ona će u 2024. godini da ima mali rast – objašnjava Arsić.

Profesor Arsić kaže da će ekonomska politika nastaviti istim pravcem i u 2024 godini, potkrepljena praktično fiksnim kursom koji je pak omogućen visokim prilivom kapitala.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi